Da nije bilo Koeljovog Alhemičara, danas ne bih bio ovde i ne bih živeo ovako kako živim. Njemu dugujem što sam prepoznao gde da tražim svoje blago.
Vrati se na ovu knjigu bar jednom u deset godina, i ponovo u njoj potraži inspiraciju ili samo uživaj u njoj.
Došli smo do kraja serijala „Strah i JA“. Dugačak smo put prošli… Kanda… Pre bih rekao da putovanje tek sada počinje. Putovanje puno radosti, ljubavi i izazova. 🙂
Skoro sam gledao interesantnu emisiju posvećenu teorijama o nastanku Univerzuma. Većina nas je čula za teoriju Velikog praska, po kojoj je Univerzum nastao slično eksploziji bombe – iz jedne tačke, svuda naokolo, su počele da lete galaksije koje mi danas možemo da opazimo pomoću teleskopa. Ono što teorija Velikog praska do skora nije mogla da objasni, jeste zašto je gravitaciona sila mnogo slabija od, na primer, električne. Međutim, tu se uključila teorija Struna sa jednom zanimljivom pretpostavkom – gravitacija slabi zato što se prostire kroz deveto-dimenzionalan prostor, za razliku od električne koja se javlja u tri dimenzije! Otkud sada devet dimenzija kada mi vidimo samo tri, i zašto je to tako, ostavićemo fizičarima uiz budućnosti da pokažu, a mi ćemo da se vratimo na naše strahove (i nakon dobitničkih odluka) nastaviti dalje.
„Čemu cela ova priča o prostoru i silama?! “ – pitaš se.
Jedan od najvećih strahova koji nas sputava da koračamo napred kroz život je onaj koji sa javlja prilikom donošenja odluka. Zato ćemo se sada (posle priče o podršci prijatelja) pozabaviti odlučivanjem, tj. našim pogledom na rezultate odlučivanja.
Siguran sam da ti je poznata priča o Buridanovom magarcu – magarcu koji je stajao jednako daleko od dva identična plasta sena i koji je, ne mogavši da se odluči koji od njih želi, na kraju skapao od gladi!
Sada kada…
– znaš da u ovom trenutku radiš najbolje što umeš i daješ sve od sebe da u budućnosti budeš još bolji
– razgovaraš sa svojim bližnjima i aktivno ih slušaš
– preuzimaš odgovornost za svoja dela
– proširuješ svoju zonu komfora
– aktivno radiš na održavanju optimističkog stava
… napreduješ na svojim lestvama od bola ka moći, nastavljamo dalje sa pronalaženjem ljudi koji će te podržati u tom napretku.
Bes je poput blica – zaslepi te kada bljesne i zbog njega propustiš da vidiš i iskoristiš priliku.
Ako stvari ne idu onako kako si zamislio (bilo da je tvoja ili tuđa odgovornost), ako si se ispalio ili zeznuo, ako si protraćio vreme ili novac… iskontroliši se i savladaj bes.
Videćeš da će se ukazati put ili prilika (ako ne za preokret onda) zahvaljujući kojoj ćeš prekinuti loš niz i ostvariti svoj cilj.
Kada si zaposlen za stalno, počinješ da gubiš pojam o vremenu. Ideš na posao gde „sediš“ osam sati i ne razmišljaš o njima. Pošto su ti plaćeni, ne razmišljaš da li su protraćeni ili iskorišćeni. I što ti je duži staž, veća je verovatnoća da gubiš pojam o vremenu i van posla…
Osvesti ovu pojavu i vodi računa o svakom trenutku jer nije isto da li si blejao ili si ga proveo sa osobama koje voliš. Zar ne?
Reci mi šta si uradio ako ti život prođe u nervozi?
Šta si uradio ako zatvoriš oči pred ljudima dobrim?
Neka se loše misli sklone jer ne treba ti to!
I jedan osmeh je dovoljan je da ceo svet je tvoj!
Znaš i sam da ti se ponekad dogodi da naiđeš na nešto što si ranije pisao, pa ne znaš sa sigurnošću šta si hteo time da kažeš.
Bilo da su u pitanju beleške, priče ili nešto treće, ako ne želiš da ostaviš dozu misterije u tekstu, piši kao da je namenjeno nekome drugome ko nema ni najmanju predstavu o tome šta želiš da kažeš.
Probaj da se staviš u ulogu totalnog ignoramusa, pa rastavi ideju na sitna crevca i prenesi svoje misli do detalja na (elektronski) papir.
Skoro smo prepričavali situacije u kojima smo davali pare nepoznatim ljudima, i smejali se neverovatnim pričama koje smo ponekad slušali kao razloge za traženje „pozajmice“.
Kada tako daš pare, ne očekuješ da ćeš ih dobiti nazad niti da će ti se dobro delo vratiti na neki način, ali izgleda da ipak postoji neka „tajna“ veza. I sam čovek koji nam je dao 20 evra (kada smo imali situaciju sa Milošem) je rekao kako je bilo prilika kada nije imao pare i kada su njemu davali.
A ti pamti dobro koje ti je učinjeno pa vrati ili prosledi dalje. Nikad ne znaš kada će životni putevi da se ukrste ili obrnu.