Poštuj autorska prava!
Neko je odvojio svoje vreme i uložio svoju životnu energiju da to napravi, kreira, izmisli…
Neko je mogao to vreme i tu energiju da iskoristi sa svojom porodicom i drugim ljudima koje voli.
Poštuj to što je taj neko uložio deo sebe i pružio ti nešto novo ili drugačije. Poštuj autorska prava!
Jede ti se sladoled sada, ali nemaš pare za onaj najveći… Pa, uzmi „Rum koktel“!
Napravi ravnotežu između onoga što želiš i svojih mogućnosti u sadašnjem trenutku. Izvagaj da li želiš da uštediš još malo para, ili ti se baš sada jede sladoled. Pa, ako ti se jede sladoled, zadovolji se time što imaš sada, i uživaj.
I obećaj sebi da ćeš se potruditi u budućnosti da obezbediš sebi onaj najveći.
Prvo su se pojavile brusnice kao ekstra zdravo voće, i svi su pričali kako ih treba jesti. Zaista su ukusne i pune životnih sastojaka.
Zatim se pojavila aronija i ponovo svi trube kako je to ekstra zdravo i kako ih treba uzimati svaki dan. Nesumnjivo imaju dobar ukus i povoljan uticaj na zdravlje.
Ali, čini mi se da je ovde promašena poenta… Voće je zdravo samo po sebi i svakako ga treba unositi svakodnevno. I pri tome ne možemo da poredimo voće koje raste u našem vrtu i ono koje je proputovalo pola sveta da stigne do nas. Ako hoćeš da osetiš pravi ukus, da izbegneš pesticide i uneseš minerale sa onog podneblja na kojem to voće raste (na kojem je ustanovljeno da je dobro po zdravlje), idi na izvor – idi tamo gde to voće raste u prirodnom okruženju.
Tako nećeš unositi u svoj organizam samo voće, već i deo prirode. Idi na izvor!
Ova izreka me uvek podseti na demonstraciju u avionu pre poletanja – ako padne pritisak vazduha u kabini i maske sa kiseonikom se oslobode, prvo stavi sebi masku pa tek onda pomozi onima oko sebe (uključujući i decu).
Tako ti je i van aviona! Ako ne vodiš računa o sebi, pre ili kasnije ćeš istrošiti svoju životnu energiju, i onda ćeš biti teret za one za koje si mislio da im činiš uslugu.
Vodi računa i o svom zdravlju, fizičkom i psihičkom, pa ćeš moći i duže i bolje da pomažeš bližnjima.
Kada je posao u pitanju, trudi se da ga razgranaš što je moguće više.
Ako sužavaš svoje polje delovanja, povećava se verovatnoća da propadneš u poslovnom smislu. Jeste da si ekspert u svom polju rada, ali ako krene da se trese tržište, i ako tvoja grana industrije posrne, možeš lako da padneš ako nisi dobar i u drugim granama (pa nemaš za šta da se uhvatiš).
Zato sam nazvao ovaj članak „Filozofska posla“ – kao što filozofi znaju o svemu po nešto, tako i ti budi u poslu u svemu po malo.
Iiiii, stigosmo do poslednjeg teksta serijala „Veštine komunikacije“ – pred nama je još tekst koji će nam baciti svetlo na neke „zablude“ o komunikaciji, odnosno o tome šta otežava, a šta olakšava komunikaciju. I ovaj članak ću realizovati kroz zamišljeni ispit iz Komunikologije, i nastaviću ga na prethodni – „Slušanje sa empatijom„.
– Vidim, koleginice, da ste i tu nešto pisali…
– „Da, evo… Tu sam nabrojala osnovne radnje koje mogu da olakšaju ili da otežaju komunikaciju.“
U prošlom članku smo se bavili neverbalnom komunikacijom, i sada smo stigli do teksta o slušanju sa empatijom (da ne kažem sa saosećanjem). I, kao i u svim dosadašnjim tekstovima o veštinama komunikacije, nastavljamo sa imaginarnim dijalogom na ispitu iz Komunikologije.
– Dakle, koleginice, šta možete da nam kažete o slušanju sa empatijom?
Nastavljamo dalje sa veštinama komunikacije u vidu dijaloga sa ispita iz Komunikologije. Do sada smo videli šta očekujemo od uspešne komunikacije, rastavili smo je na elemente i kroz njih se pozabavili JA porukama i aktivnim slušanjem. Sada je red da se pozabavimo sa…
– Koleginice, šta ste Vi izvukli?
– „Izvukla sam… Neverbalnu komunikaciju, Slušanje sa empatijom i Najčešće zablude u komunikaciji…“
– Odlično! Hajde da krenemo sa neverbalnom komunikacijom… Vi pričajte, a ja ću Vas pitati ako budem imao šta.
Zvocalo – taj mali unutrašnji glas… Glas koji se trudi da te izludi… I koji često u tome uspeva! Glas koji nagoveštava zlu sudbinu, kajanje, nemaštinu i neuspeh!
Ne možeš da zaspiš… Stalno ti se nameće da razmišljaš o nečemu što te muči ili što će možda biti, ili te muči šta će biti… Okej!
Probaj da se uspavaš pevajući (u sebi) pesmice koje su obeležile tvoje detinjstvo, ili koje si pevao svojoj deci, ili koje jednostavno voliš. Videćeš da će pevušenje istisnuti misli iz tvoje glave (budi uporan) i da ćeš zaspati zadovoljan i raspoložen.
(Moja omiljena je „Nema sveta ni planete…“)