U prošlom članku smo se bavili neverbalnom komunikacijom, i sada smo stigli do teksta o slušanju sa empatijom (da ne kažem sa saosećanjem). I, kao i u svim dosadašnjim tekstovima o veštinama komunikacije, nastavljamo sa imaginarnim dijalogom na ispitu iz Komunikologije.
– Dakle, koleginice, šta možete da nam kažete o slušanju sa empatijom?
Nastavljamo dalje sa veštinama komunikacije u vidu dijaloga sa ispita iz Komunikologije. Do sada smo videli šta očekujemo od uspešne komunikacije, rastavili smo je na elemente i kroz njih se pozabavili JA porukama i aktivnim slušanjem. Sada je red da se pozabavimo sa…
– Koleginice, šta ste Vi izvukli?
– „Izvukla sam… Neverbalnu komunikaciju, Slušanje sa empatijom i Najčešće zablude u komunikaciji…“
– Odlično! Hajde da krenemo sa neverbalnom komunikacijom… Vi pričajte, a ja ću Vas pitati ako budem imao šta.
U prošlom članku smo kroz imaginarni dijalog na ispitu iz Komunikologije demonstrirali elemente komunikacije – pošiljaoca, njegovu nameru, kodiranje i samu poruku. Videli smo razliku između TI i JA poruka, i dali primere kako nas JA poruke mogu dovesti do boljeg razumevanja, do produbljivanja odnosa i do uspešne komunikacije. Stigli smo do slušanja poruke, pa ćemo tu sada i da nastavimo.
Nastavljamo sa ispitom iz Komunikologije – sa simulacijom dijaloga koja nas je u prošlom članku upoznala sa pojmom uspešne komunikacije, a koja će nam sada rasčlaniti proces komunikacije na sastavne delove i objasniti nam ih kroz JA poruke.
– Šta ste izvukli, kolega?
– „Elementi komunikacije pošiljaoca i JA poruke.“
Ovo je prvi članak serijala „Veštine komunikacije“ koji je u prvobitnoj formi bio kurs u Menjačnici Tržnog centra „Mudrac“. Sada je ugnježden u seriju članaka „Strah i JA“ i predstavlja nastavak teksta „Kako se odnosiš prema odnosima„. U njima ćemo se upoznati sa JA porukama i sa različitim načinima slušanja – tehnikama koje doprinose uspešnoj komunikaciji i povezivanju sa drugim osobama, a time i poboljšanju kvaliteta života. Ali dok dođemo do njih, imamo da prevalimo dugačak put jer…
Hajde da se osvrnemo na ono što smo do sada prošli!
Ako izuzmemo uvodni deo, prvo smo pričali o činjenicama o strahu! Nakon njih smo uveli koncept lestvica kojima se penjemo od bola do moći, i počeli smo da radimo na pomeranju ka moći. Zatim smo počeli da proširujemo svoju zonu komfora, onda da preduzimamo odgovornost i, konačno, da gledamo na stvari sa optimističke strane!
I sad hoću da ti skrenem pažnju na nešto veoma važno – na tvoje odnose sa bližnjima!
Džabe se jedeš u sebi, džabe hoćeš da pukneš od muke, džabe te boli želudac… ako ne iskažeš nezadovoljstvo.
Možda neko i ume da čita misli, ali većina ljudi sa kojima imaš kontakt nije takva, i oni neće znati da ti nesto smeta ako im to ne kažeš.
Zato iskaži svoje nezadovoljstvo kad god se osetiš povređeno, uvređeno, oštećeno…
Time, osim što ćeš se bolje osećati jer si iskazao svoja osećanja, drastično povećavaš i šansu da nepravda bude ispravljena.
Ovaj Daliborov „savet“ vredi zapisati! On ti dođe kao naravoučenije iz basne „Lav i miš“. 🙂
Čak i kada je kraj, i kada smatraš da više nećeš imati odnose sa drugom stranom, neka pamte tvoj odlazak po dobru.
Zovi to dobrom karmom, lepim uspomenama, ili vezom za budućnost… U svakom slučaju, samo ti se dobrim može vratiti.
Kada radiš nešto za drugoga, vrlo je moguće da pogrešiš i da se fokusiraš da uradiš nešto što nije za tu osobu od preteranog značaja. Tim pre ako si za tu osobu emotivno vezan.
Pitaj da li je dobro to što radiš i slušaj šta ti govore, pre nego što ćeš da naslutiš ili pretpostaviš šta je za nju dobro. Pruži empatiju i priđi stvarima sa stanovišta te osobe.
Naš narod kaže „čovek se drži za reč, a vo za rogove“.
Budi čovek i drži se svoje reči. Nema potrebe da daješ obećanja. Ono što kažeš da ćeš učiniti neka ima snagu najsvetijeg obećanja i zaveta.