Ovaj Daliborov „savet“ vredi zapisati! On ti dođe kao naravoučenije iz basne „Lav i miš“. 🙂
Čak i kada je kraj, i kada smatraš da više nećeš imati odnose sa drugom stranom, neka pamte tvoj odlazak po dobru.
Zovi to dobrom karmom, lepim uspomenama, ili vezom za budućnost… U svakom slučaju, samo ti se dobrim može vratiti.
Današnji pametni telefoni, tableti i drugi mobilni uređaji znaju sve više privatnih stvari o nama. Čuvaju naše fotografije, čitaju naše poruke, prate sajtove koje posvećujemo… Mogu da zamislim da će u budućnosti tvoj najbolji „prijatelj“ (sudeći po tome koliko te poznaje i koliko si vezan za njega) biti neki uređaj. (Već vidim kako se raduješ poklonu koji ti je odabrao tvoj elektronski drugar…)
Ako je to već sad slučaj, pravo je vreme da pozoveš prijatelje da se malo družite uživo. Učini to odmah – pozovi ih u šetnju, na kafu, na izložbu, u radnu akciju…
Seti se s vremena na vreme da uradiš ovu vežbu prisvajanja – provedi ceo jedan dan pokušavajući da što manje puta upotrebiš prisvojne zamenice i glagole koji označavaju pripadnost.
Svaki put u toku tog dana, kada ti dođe da kažeš na primer „imam“ ili „moj“, razmisli kakav je tvoj odnos prema tome što prisvajaš. Tako ćeš, vežbajući prisvajanje, biti u prilici da osvežiš svoj odnos sa bliskim osobama i stvarima od značaja, i lakše ćeš izbeći zamku uzimanja zdravo za gotovo.
Kada želiš da zamoliš nekoga lepo (sa šlagom i jagodama na vrhu) postaraj se prvo da tebi bude jasno šta želiš. Ako si to osigurao, i ako je izvodljivo to što želiš, neka tvoja molba bude formulisana jasno i konkretno, i izražena jezikom pozitivne akcije i to u vidu pitanja.
Da li će tvoju želju čuti kao molbu ili naredbu, zavisi od osobe kojoj je upućena, od tvog odnosa sa njom i od načina na koji se izrazavaš. Na ovaj način maksimalno povećavaš verovatnoću da te druga strana sasluša, posluša, i da dobiješ to što želiš.