Mačke su fascinantna stvorenja! Mogu da vide svet oko sebe u najcrnjoj noći, i da gledaju direktno u Sunce! Prilagođavanje za koje su njihove oči sposobne je najbliže savršenstvu!
Posmatraj svet oko sebe mačijim očima – i kada je mračno, i kada je veselo, ti se prilagodi i traži svetle tačke kojima ćeš težiti.
Na primeru Hemingvejeve (najkraće) priče: „Na prodaju: Dečije cipelice. Nikad nošene.“ – „Pametni roditelji prodaju cipelice koje je dete preraslo i nije ni stiglo da nosi.“ 🙂
Kada radiš nešto često i kada si ga uradio već mnogo puta, počećeš da ga radiš rutinski, automatski. Automatizam guta predmete, događaje, ljude…
Zato, dok to radiš, ako ti se javi osećaj da nešto nije u redu, zastani i preispitaj svoje postupke i rezultate. Možda ti neka automatska poruka javlja da ti je pažnja popustila.
Jedni kažu: „Ako hoćeš da nasmeješ Boga, ispričaj mu svoje planove.“
Drugi misle da u životu najbolje prolaze oni koji imaju planove u svakom trenutku.
Ja bih napravio balans između ove dve opcije i rekao bih da je važno da znaš šta želiš u svakom trenutku. Jer ćeš lako modifikovati planove, ili ih promeniti i kreirati nove, kada znaš šta želiš.
Ne učiš da bi imao dobre ocene. Ne učiš da bi imao diplomu. Ne učiš da bi imao zvanje. Ne učiš da bi se zaposlio. Učiš da bi imao izbora!
Učiš da bi mogao da biraš šta ćeš da studiraš. Učiš da bi mogao da biraš sa kim ćeš da radiš. Učiš da bi mogao da biraš šta ćeš da radiš. Učiš da bi ti život bio izvanredan!
Ako želiš da živiš izvanrednim životom… Nauči da kažeš DA svemu što ti život pruža, i nauči da kažeš NEĆU onome što ne želiš.
(I pogledaj „Yes Man“ sa Džim Kerijem:-)
Ostavi mobilni kod kuće i idi prošetaj se gradom.
Ova jednostavna vežbica treba da te podstakne:
Kada ideš linijom manjeg otpora, opcije ti se polako zatvaraju, i što duže ideš linijom manjeg otpora, sve manje izbora imaš.
Kada ideš linijom većeg otpora, imaš više mogućnosti, ali će energija i vreme koje ćeš ulagati nesrazmerno rasti sa svakim korakom.
Zato je najbolje da nađeš neku sredinu i ideš linijom srednjeg otpora koja će ti napraviti najbolji odnos između uloženog vremena i truda, i mogućnosti koje ti se pružaju.
„Polje Tuđeg Problema mnogo je jednostavnije i delotvornije; štaviše, moguće ga je pokretati preko stotinu godina običnom baterijicom. To je zbog toga što se oslanja o prirodnu naviku ljudi da ne vide ono što ne žele, ne očekuju ili ne mogu da objasne. Da je Efrafaks obojio planinu u ružičasto i podigao oko nje jeftino i jednostavno polje Tuđeg Problema, ljudi bi prolazili pored planine, zaobilazili je, čak i prelazili preko nje, a da jednostavno ni ne primete da je tamo.“
„Autostoperski vodič kroz galaksiju“, „Život, vaseljena i sve ostalo“, Daglas Adams
Kada ti zapadne za oko nešto dobro što možeš da učiniš, bez obzira što nije u opisu tvojih radnih zadataka, ili nešto za šta nisi ti direktno odgovoran, učini to. Osim što ćeš se osećati dobro jer si učinio nešto dobro, osećaćeš se dobro i što si nekome pomogao, i što si doveo do opšteg napretka i dobrostanja.
Kažu da se mozak najbolje odmara kada radiš nešto drugo. 🙂
Zato, kada ti je potrebno da odmoriš glavu, kada želiš da se odmoriš od razmišljanja na neku temu, kada ti glava postane teška od koncentrisanja na jedno te isto, kada lupaš glavu pokušavajući da pronađeš rešenje…
Odmori se tako što ćeš: da se pozabaviš nečim potpuno drugačijim, da pročitaš neku knjižicu, da pomogneš nekome da dođe do svojih rešenja, da porazgovaraš sa nekim, da se prošetaš, da se prisetiš lepih stvari iz prošlosti…
Ja volim šampite, pa sam ovaj post nazvao ovako da bih ga lakše progutao…
Na ovom svetu postoje zli ljudi. Tačka. Jednostavno je tako. Neko koga nikada ranije nisi video, kome nisi dao nikakvog povoda, ko te ne zna niti dela na osnovu predrasuda… učiniće ti nešto nažao.
Ne primaj to k srcu. Nastavi da živiš i radiš kao i ranije (i pravi sigurnosne kopije:-), zarad sebe i one velike većine dobrih i poštenih ljudi.