Ima već skoro pola godine kako sam počeo sebi da govorim „Volim te. Vidim te. I tu sam za tebe.“ – kada bih se našao u izazovnim situacijama.
Pre mesec dana sam počeo sebi to da govorim i kada sam radostan – kada mi se događaju lepe stvari.
Lepo je biti uz sebe i u dobru i radovati se sa sobom.
Milica mi je otkrila kanal Shift To Abundance (verovatno uz pomoć Verzija;))
Na njemu sam našao ovu pesmu.
Njene reči me tako nose!
I kada sam za đuskanje i kada se suočavam sa Veknom!
U novembru sam bio na ISTA festivalu na Kipru.
Priča o tome kako sam došao na festival je čarobna sama po sebi ali ću je ostaviti za neki drugi članak.
Igrom „slučaja“ sam zaboravio svoju masku za ronjenje u Petrovcu. Ko me poznaje, zna koliko volim da ronim – i nosim masku sa sobom gde god da idem.
Setio sam je se kad sam sleteo u Larnaku.
Plaža u Larnaki je plitka, rekao bih još plića nego u Ulcinju i bio sam u fazonu – dobro je, neće mi maska ni trebati ovde.
Ali, festival je bio na dijametralno suprotnom kraju ostrva, u rizortu udaljenom nekih 45 minuta vožnje od najbližeg grada.
I bio je na obali, uz 2 km dugačku plažu koja je bila normalne dubine (za ronjenje i plivanje). Na krajevima plaže je bilo i stenja u vodi.
Drugog dana festivala sam ustao rano ujutru i pošao na plažu da se isplivam. Bilo mi je krivo što nemam masku pa sam pošao do recepcije da pitam imaju li jednu da mi pozajme.
Računao sam da moraju imati neku masku, da mi je pozajme makar za jedno plivanje.
Pitao sam devojku na recepciji imaju li masku i ona mi je rekla da su imali jednu i da će probati da je nađe – da dođem malo kasnije.
Došao sam posle radionice i devojka mi je rekla da nije uspela da je pronađe, ali da će pitati kolegu da li on zna gde je, pa da dođem popodne kada je on u smeni.
Došao sam predveče i dobio isti odgovor – bila je negde, ali sad je nema nigde!
Ljubazan, mladić mi je pozajmio svoje naočare za plivanje i rekao da ih mogu koristiti tokom celog festivala.
Zahvalio sam se i uzeo ih.
Sutradan mi je bio baš izazovan dan na festivalu. Iako je voda bila mirna – bonaca – samo sam bacio pogled na more i nisam se spuštao do vode.
Uveče sam otišao ranije na spavanje i dok sam ležao u šatoru pomislio sam „kako li je ovde kada su veliki talasi?“
Kada sam se ujutru probudio, čuo sam zvuke talasa i pre radionica pošao do mora.
Talasi su bili veliki i stizali su do nekih šatora koji su bili na plaži.
Izbacivali su morsku travu na pesak ali nije bilo smeća, što me je obradovalo.
U daljini sam video neku devojku kako ide ka stenju na kraju plaže sa leve strane pa sam se i ja tamo uputio.
Ona je prešla preko stenja i dela brda i nastavila da šeta sledećom plažom, a ja sam se skrasio na tom stenju.
Seo sam na notes, gledao more, slušao sebe i razmišljao o životu.
U nekom trenutku sam osetio da dupe ne može da mi se više svrti na mestu.
Odlučio sam da pođem nazad u hotel.
Pokupio sam stvari i krenuo nazad plažom.
Nisam prešao 20 m kada sam na pesku ispred sebe ugledao masku za ronjenje!!!
Čitava, kvalitetna, čak brendirana 🙂 maska za ronjenje, ležala je u pesku ispred mene u morskoj travi.
Sa nevericom sam je uzeo u ruke.
Zahvalio sam se moru. Zahvalio sam se nebu. Zahvalio sam se Univerzumu.
Plakao sam od sreće.
Čuda se dešavaju!
„Izvor života“ je bajkovita priča o hrabroj devojci koja kreće na put da bi spasila svoju majku.
Ova bajka nas podseća na ono što svi znamo, ali često zaboravimo – voda je izvor života, a priroda je živa dok je čuvamo.
Priču prati predstava slikana peskom, tehnikom koja spaja svetlost, pokret i poeziju trenutka.
Umetnica: Tatjana Ledentsova – show.mne
Naratorka: Hana Kurtović – Učenica VIII razreda JUOŠ „Mirko Srzentić“, Petrovac na Moru
Ako voliš priče i bajke zaprati Proždrljivu Aždaju na Instagramu i podeli ovaj video.
„Bez vode neće biti šuma, a bez šuma neće biti vazduha koji dišemo.“
Bilo je jutro, oko 5 sati.
Tek sam progledao i dolazio k svesti.
Pogledao sam u sebe i video svoje biće kojem je tebala ljubav, sigurnost, razumevanje.
Zagrlio sam se i rekao sebi – Volim te. Vidim te. I tu sam za tebe.
Moje biće me je zagrlilo još jače.
Više puta sam Adrijanu rekao „Drži se ispred sebe da ne padneš!“, posmatrajući ga kako se penje uz stepenice. A sada sam shvatio da to važi i za druge situacije…
Drži se za budućnost.
Drži se za sve ono dobre stvari koje ti budućnost može doneti.
Postoji ona stara izreka koja kaže – Radi ono što voliš pa nikada nećeš morati da radiš!
Napravi sebi dom tamo gde uživaš. Tako ćeš uvek imati gde da se vratiš.
Tek kada poslednje drvo bude posečeno,
Tek kada poslednja reka bude zatrovana,
Tek kada poslednja riba bude upecana,
Tek tada ćeš shvatiti da novac ne može biti pojeden.
– Narodna poslovica
Nekada davno, živela jedna žena u jednom velikom gradu i imala dva sina i jednu ćerku.
Bila je dobra majka i deca su je puno volela. Ali, jednog dana, žena se razbole.
Videvši da im je majka sve lošije i lošije, deca pozvaše lekare da joj pomognu. Ali, lekari nikako nisu uspevali da je izleče. Pregledali su je, ispitivali, ali nikako nisu uspevali da otkriju od čega je obolela. A njoj je bilo sve gore i gore.
(више…)Pre nekoliko dana Maja je okačila ovu sliku na FB.
Osetio sam se kao da mi je neko pročitao misli… (Lepo je znati da na svetu postoji još neko ko misli kao ti.)
PRIČAJ SA MNOM
Pričaj sa mnom o životu.
Pričaj sa mnom o onome što te plaši, o onome zbog čega se kiselo osmehuješ.
Pričaj sa mnom o osećanjima koja čine da ti ovo bude omiljena pesma.
Pričaj sa mnom o svojim najluđim snovima.
Pričaj sa mnom o mislima koje te probude u cik zore.
Pričaj sa mnom o stvarima zbog kojih se naježiš.
Pričaj sa mnom o onome zbog čega ideš ulicom sa osmehom od uva do uva.
Pričaj sa mnom…