Jednog jutra sam se probudio sa ovom pesmom u glavi i tog dana sam je osetio u srcu.
You′ve been trying to put me in a box
Saying this is it, you’ll never be enough
Take those dreams and put them on a shelf
And for many years I was holding back
Thinking I should be more like this and that
But then I saw the real truth of it all
(више…)
Seti se Žakline!
Dok smo se vozili barkom oko Mravinjaka, mislio sam koliko bi bilo dobro kada bismo videli delfine ili ajkulu. Domet moje želje, mojih fantazija je bio da vidimo delfine i da probamo da mi se približimo barkom na deset, dvadeset metara.
(више…)Kada bi ti neko rekao da ćeš kroz godinu dana upoznati nekoga sa kime će se povezati tvoje srce, duša, um i telo, i da ćeš se sa tom osobom osećati kompletno, u miru, živo…
Ali, da bi se to dogodilo, potrebno je samo da do tada otvoriš svoje srce, umiriš svoje misli, čuješ svoje telo i probudiš svoju dušu.
Da li bi vredelo raditi godinu dana na tome?
(Ova misao je nastala u kolima na putu iz Tirane za Petrovac 18.11.2025)
Ima već skoro pola godine kako sam počeo sebi da govorim „Volim te. Vidim te. I tu sam za tebe.“ – kada bih se našao u izazovnim situacijama.
Pre mesec dana sam počeo sebi to da govorim i kada sam radostan – kada mi se događaju lepe stvari.
Lepo je biti uz sebe i u dobru i radovati se sa sobom.
Milica mi je otkrila kanal Shift To Abundance (verovatno uz pomoć Verzija;))
Na njemu sam našao ovu pesmu.
Njene reči me tako nose!
I kada sam za đuskanje i kada se suočavam sa Veknom!
U novembru sam bio na ISTA festivalu na Kipru.
Priča o tome kako sam došao na festival je čarobna sama po sebi ali ću je ostaviti za neki drugi članak.
Igrom „slučaja“ sam zaboravio svoju masku za ronjenje u Petrovcu. Ko me poznaje, zna koliko volim da ronim – i nosim masku sa sobom gde god da idem.
Setio sam je se dok sam čekao avion u Tirani. Zapravo, otvorio sam ranac da nešto izvadim i onda sam primetio da mi nema maske. „Ok, kupićeš je u Larnaki, to je letovalište“ – rekao sam sebi i bio u miru.
(више…)
„Izvor života“ je bajkovita priča o hrabroj devojci koja kreće na put da bi spasila svoju majku.
Ova bajka nas podseća na ono što svi znamo, ali često zaboravimo – voda je izvor života, a priroda je živa dok je čuvamo.
Priču prati predstava slikana peskom, tehnikom koja spaja svetlost, pokret i poeziju trenutka.
Umetnica: Tatjana Ledentsova – show.mne
Naratorka: Hana Kurtović – Učenica VIII razreda JUOŠ „Mirko Srzentić“, Petrovac na Moru
Ako voliš priče i bajke zaprati Proždrljivu Aždaju na Instagramu i podeli ovaj video.
„Bez vode neće biti šuma, a bez šuma neće biti vazduha koji dišemo.“
Bilo je jutro, oko 5 sati.
Tek sam progledao i dolazio k svesti.
Pogledao sam u sebe i video svoje biće kojem je tebala ljubav, sigurnost, razumevanje.
Zagrlio sam se i rekao sebi – Volim te. Vidim te. I tu sam za tebe.
Moje biće me je zagrlilo još jače.
Više puta sam Adrijanu rekao „Drži se ispred sebe da ne padneš!“, posmatrajući ga kako se penje uz stepenice. A sada sam shvatio da to važi i za druge situacije…
Drži se za budućnost.
Drži se za sve ono dobre stvari koje ti budućnost može doneti.
Postoji ona stara izreka koja kaže – Radi ono što voliš pa nikada nećeš morati da radiš!
Napravi sebi dom tamo gde uživaš. Tako ćeš uvek imati gde da se vratiš.