Što si stariji, bićeš bliži smrti. A što si bliži smrti, to ćeš češće razmišljati o tome ko će i kako da te pamti kada te ne bude bilo.
Na Internetu sam jednom našao izreku: „Ljudi mogu zaboraviti šta si rekao ili uradio, ali neće zaboraviti kako si na njih delovao i kako su se osećali u tvom društvu.“
Mislim da je to najbolja zaostavština koju možeš da ostaviš – budi uvek tu za druge, raduj se sa njima, pomozi ako možeš, pa će sećanje na tebe i tvoja dobra dela živeti dugo posle tvoje smrti.
Namerno nisam napisao „od čega si bolestan“ jer hoću da ti istaknem da si možda bolestan zato što te nešto muči!
Stomak ti je najosetljiviji – on počne da boli i pravi muku već i pri manjoj tremi ili napetosti. Preznojavanje i problemi sa žlezdama slede kada nastaviš da potiskuješ probleme ili strah postane veći. Ako se tenzija i dalje nastavi, sledeći na redu su grlo i zubi. Onda ide temperatura, bol u grudima, glavi…
Jasno je da su mnoge bolesti uzrokovane stranim telima i organizmima. Samo hoću da ti kažem da obratiš pažnju i da ne rušiš zdravlje svojim psihičkim problemima.
Ovo pišem kako bih te podstakao da počneš ponovo da radiš dobre stvari koje si prestao kada ti se dogodilo nešto loše.
Kapiram da je to što ti se dogodilo (šta god bilo) bilo toliko loše da je povuklo sa sobom i mnoge lepe i dobre stvari. Kapiram da si prestao da ih radiš samo zato što te asociraju na taj bedak, ili zato što bude u tebi ista ona osećanja koja si preživljavao u nemilom trenutku, ili te podsećaju na gubitak. Kapiram da se osećaš loše i zbog toga što ne radiš te stvari koje su ti činile dobro, i zbog toga te podstiče da počneš ponovo.
Znam da nije lako, i ne znam da ti kažem kako osim da stisneš zube i da počneš. Onog momenta kada počneš da radiš, počeće da ti se vraćaju i lepi trenuci. Biće naravno i oscilacija, pa ćeš poželeti da odustaneš – i tada nateraju sebe da počneš ponovo. Ako treba, i iz početka.
Ja sam, generalno, protiv svih navika. Loše navike ne dolaze u obzir, dok su dobre navike dobre sve dok nisi u stanju da se oslobodiš i njih i da misliš svojom glavom u svakom trenutku i svakoj situaciji.
Zato ti preporučujem da, kada ti je nešto bitno, da unapred osmisliš kako da navikneš sebe da to stalno radiš. Napravi plan, proceduru ili postupak, kojeg ćeš se pridržavati doslovce svaki put kada treba nešto da postigneš (ili izbegneš). Tako ćeš posle izvesnog vremena po navici raditi to i činiti sebi dobro bez razmišljanja.
Ako pitaš biologa, rećiće ti da je svrha seksa reprodukcija. Ako pitaš psihologa, kazaće da seks omogućava emocionalno vezivanje. Ako pitaš sociologa, odgovoriće ti da seks igra ključnu ulogu u polnom diverzitetu.
Ako mene pitaš, da bi sve to funkcionisalo, seks treba da bude užitak. Ne posao, ne obaveza, ne rutina. Užitak!
Kada neko počne da ti priča o statističkim podacima, ti ga podseti na onu dobru staru: „Ti jedeš kupus, ja meso – u proseku jedemo sarmu.“
Statistika kao nauka je dobra stvar jer može da nam ukaže na neke trendove ili odstupanja koja su značajna a nisu očigledna. Ti si, sa druge strane, jedinstvena jedinka i to moraš da zapamtiš ako želiš da živiš izvanredan život.
Kada si svestan svog značaja, i značaja tvoje jedinstvenosti, nastojaćeš da zadovoljiš svoje potrebepa ćeš zbog toga biti srećniji i ispunjeniji; samopouzdanje će ti biti više pa ćeš lakše dolaziti do svojih ciljeva i lakše prelaziti preko prepreka; imaćeš više obzira prema drugima jer su i oni jedinstveni (svako na svoj način) pa ćeš imati i bolje odnose sa njima.
Znam da ćeš pomisliti da to nije tačno kada vidiš prosjaka na ulici, ili kada ti neko blizak strada, i bićeš u pravu. To je zato što tvoj svet nije savršen.
Celokupni svet je savršen. Ovaj svet u kojem svi mi živimo, koji je postao davno pre nas, i koji će postojati bez obzira kako se ti osećaš i da li uopšte postojiš.
Jedan od preduslova za mentalno osnaživanje jeste da preuzmeš odgovornost za svoj život. To stoji.
Ono što je takođe bitno jeste da znaš da međuljudski odnosi podrazumevaju dvoje ili više ljudi, pa je tada i odgovornost podeljena. Preuzimajući odgovornost za tuđe postupke dovešćeš sebe do duboke depresije.
Razgovaraj sa sobom (u sebi, ako nemaš blutut:-)) o stvarima koje te muče i plaše.
Ako uspeš da dođeš do rešenja, odlično. Ako ne uspeš, možda ćeš dovoljno osvestiti problem da možeš da potražiš pomoć ili rešenje na drugi način.
Mislim da je rečenica „Nađi svoju meru“ jedna od onih rečenica koju želiš da napišeš na desktopu ili ogledalu, tako da se često podsetiš na nju.
„Nađi svoju meru“ znači da ne uskraćuješ svoje potrebe i u isto vreme da ne preteruješ. To je ujedno i jedna od najtežih stvari za postići, jer u svakom trenutku treba slušati svoja osećanja, razmišljati i balansirati.