Zvocalo – taj mali unutrašnji glas… Glas koji se trudi da te izludi… I koji često u tome uspeva! Glas koji nagoveštava zlu sudbinu, kajanje, nemaštinu i neuspeh!
A zvuči otprilike ovako:
Baš sam ljut na šefa što me nije jutros pozvao na sastanak. On zbilja ne ceni sve to što činim za firmu. Drugi besposleno provode dane, a pozvao ih je. Možda bi trebalo da pokušam da dangubim, pa da vidimo da li mu se to više dopada. Stvarno se ne isplati zalagati se na poslu! Nikada te ne nagrade za mukotrpni rad. Samo te iskorišćavaju… Ma, pokazaću ja njemu – potražiću drugi posao. Ali baš je sada loše tržište rada, kriza je, pa neću ništa naći. Da sam završio svoj doktorat, imao bih bolju šansu. Sad sam zaglavljen ovde… Niko više ne upošljava ljude preko četrdesete. Važno je imati vezu. Da su moji roditelji imali novca, ja bih se družio sa ljudima od uticaja i sad bih ja držao sastanke! Ne mogu da verujem da me nije pozvao. Šta bre misli, ko je on? Sledeći put…
Ili, ovako:
Ako ga pozovem, može pomisliti da suviše navaljujem, a ako ga ne pozovem, može pomisliti da me ne zanima. Ali ako ga pozovem i bude imao uključenu automatsku sekretaricu, pitaću se gde je, i to će mi upropastiti čitavo veče pošto je sigurno izašao sa nekom drugom ženom. A svakako ću se to pitati i ako ga ne pozovem. Možda ne bi trebalo da večeras izađem. On bi mogao da pozove, pa bi pomislio da sam izašla sa nekim drugim, i da mi nije stalo do njega. Ali ako zovem, on će stvarno znati da me zanima i verovatno će početi da se povlači. Pitam se zašto nije zvao. Možda sam bila suviše hladna danas popodne, kada sam naletela na njega za vreme ručka. Možda bi trebalo da sam srdačnija. Volela bih da sam bila obučena u nešto privlačnije. Izgledam tako debela u ovoj haljini. I šminka mi je bila užasna. Delovao je pomalo hladno. Kada ga sledeći put budem srela, pitaću ga zašto me nije zvao i zašto me izbegava. Rećiću mu da mi smeta njegova neodgovornost. Neću ga osuđivati, ali ću mu svakako reći kako mi je…
Za početak se upoznaj sa njim. Osluškuj gde i kada ti se javlja.
Zatim pokušaj da razumeš šta on u stvari hoće. Zvocalo nam želi dobro, ali na perfidan način. Možda želi da te zaštiti od razočaranja, odbijanja, neuspeha… Osluškuj šta ti govori i pokušaj da otkriješ šta dobijaš time što odustaješ usled njegovog odgovaranja.
A onda ga pretvori u izvor pozitivnih misli! Podseti se šta sam napisao u članku „Moj svet kroz ružičaste naočare“. Kada to učiniš, Zvocalo će postati tvoj najbolji prijatelj – zračiće optimizmom i proaktivnošću, i svuda će te pratiti.
Оставите одговор