U prošlom članku smo se bavili neverbalnom komunikacijom, i sada smo stigli do teksta o slušanju sa empatijom (da ne kažem sa saosećanjem). I, kao i u svim dosadašnjim tekstovima o veštinama komunikacije, nastavljamo sa imaginarnim dijalogom na ispitu iz Komunikologije.
– Dakle, koleginice, šta možete da nam kažete o slušanju sa empatijom?
U prošlom članku smo kroz imaginarni dijalog na ispitu iz Komunikologije demonstrirali elemente komunikacije – pošiljaoca, njegovu nameru, kodiranje i samu poruku. Videli smo razliku između TI i JA poruka, i dali primere kako nas JA poruke mogu dovesti do boljeg razumevanja, do produbljivanja odnosa i do uspešne komunikacije. Stigli smo do slušanja poruke, pa ćemo tu sada i da nastavimo.
Kada radiš nešto za drugoga, vrlo je moguće da pogrešiš i da se fokusiraš da uradiš nešto što nije za tu osobu od preteranog značaja. Tim pre ako si za tu osobu emotivno vezan.
Pitaj da li je dobro to što radiš i slušaj šta ti govore, pre nego što ćeš da naslutiš ili pretpostaviš šta je za nju dobro. Pruži empatiju i priđi stvarima sa stanovišta te osobe.
Kada želiš da slušaš sa empatijom, pročisti svoj um od spoljašnjih i unutrašnjih faktora koji ga mogu ometati.
Ostavi svoje reakcije za neki drugi put; utišaj unutrašnje glasove koji te navode da procenjuješ ko je u pravu; ne formuliši odgovore i rešenja problema; ne pokušavaj da popraviš stvari; ne traži argumente; ne sudi…