Zapitaj se s vremena na vreme da li si dobra osoba.
Premotaj unazad događaje iz skorije prošlosti, sagledaj posledice i razmisli da li si mogao nešto da uradiš bolje po druge.
Ako zapaziš da je nešto moglo dati bolje rezultate, ne kritikuj i ne kažnjavaj sebe već izvuci pouke iz svega!
Tada si postupao najbole što si znao i umeo, a sa novim saznanjima ćes biti još bolji u budućnosti!
Skoro smo prepričavali situacije u kojima smo davali pare nepoznatim ljudima, i smejali se neverovatnim pričama koje smo ponekad slušali kao razloge za traženje „pozajmice“.
Kada tako daš pare, ne očekuješ da ćeš ih dobiti nazad niti da će ti se dobro delo vratiti na neki način, ali izgleda da ipak postoji neka „tajna“ veza. I sam čovek koji nam je dao 20 evra (kada smo imali situaciju sa Milošem) je rekao kako je bilo prilika kada nije imao pare i kada su njemu davali.
A ti pamti dobro koje ti je učinjeno pa vrati ili prosledi dalje. Nikad ne znaš kada će životni putevi da se ukrste ili obrnu.
Ovaj članak nema veze sa starom praksom puštanja krvi u cilju smanjivanja krvnog pritiska i sprečavanja koagulacije uz pomoć pijavica. Nazvao sam ga tako da bi me oraspoložio (podsećajući me na jednu tako interesantnu tehniku). Ovaj članak, dakle, nije o korisnim stvorenjima.
Ovaj članak je dobio ime jer me pijavice asociraju na ljude koji uzimaju a ništa ne daju za uzvrat. Ovaj članak je podsetnik. Podsetnik da uzvratiš makar istom merom za dobro koje si dobio ili koristio.
Seti se kako si se osećao kada si očekivao novosti, a njih nije bilo niotkuda. Seti se koliko te je proždirala neizvesnost i koliko ti nije dala da radiš druge stvari, da misliš i da se ponašaš normalno, da zaspiš…
Seti se toga kada neko od tebe zavisi, pa ne dozvoli da se oseti isto. Pošalji kratku poruku, sms ili ga pozovi i kaži kakva je situacija i kako napreduje.
Što si stariji, bićeš bliži smrti. A što si bliži smrti, to ćeš češće razmišljati o tome ko će i kako da te pamti kada te ne bude bilo.
Na Internetu sam jednom našao izreku: „Ljudi mogu zaboraviti šta si rekao ili uradio, ali neće zaboraviti kako si na njih delovao i kako su se osećali u tvom društvu.“
Mislim da je to najbolja zaostavština koju možeš da ostaviš – budi uvek tu za druge, raduj se sa njima, pomozi ako možeš, pa će sećanje na tebe i tvoja dobra dela živeti dugo posle tvoje smrti.