Da li vredi baviti se politikom u Kini? Ako imaš komunističke krvi – možda, ali moraš svojski da se potrudiš. Ako si samo običan građanin – batali; radi svoj posao, gledaj 50ak državnih kanala (stanih nema), radi za svoju decu, itd…
Ja se ne bavim politikom ni kod kuće, pa se neću baviti ni u Kini. Ono što je moj utisak nakon povratka iz Kine jeste ono što sam osetio tamo – Kina je najbolja, Kina je centar sveta… Ovde ću samo da se osvrnem na neke od državnih politika u Kini.
Politika nezaposlenosti – U Kini je nezaposlenost 0%. Kako je to moguće? Pa, shvatićeš kada prošetaš malo ulicama gradova i na svakom koraku vidiš nekog Kineza kako nešto čisti, pazi, pomaže nekome… Možda smešno zvuči, ali ako se pokaže da je to održiv sistem, onda je odlično! Svi imaju posao, a životno okruženje je mnogo lepše i urednije.
Politika jednog deteta – Da bi spečili bedu i prenaseljenost, Kinezi su uveli propis koji ograničava broj dece koji porodica može da ima. Jedna porodica sme da ima samo jedno dete, ili će izgubiti socijalnu zaštitu, ili biti novčano kažnjena, deca će biti bez obrazovanja… Samo u specijalnim slučajevima (bolest, smrt, naročite zasluge) može biti odobreno porodici da ima više dece. (Ovaj propis se ne odnosi na usvajanje.)
Pa opet, broj Kineza se iz godine u godinu povećava. Kada smo se u priči sa lokalnim prodavcem začudili na njegovu pomen braće i sestara, i upitali ga „A šta je sa politikom jednog deteta?“, on nam je odgovorio: „Ma, to je uglavnom u gradovima. Na selu se ne vodi mnogo računa o tome…“ Ipak, na mladima svet ostaje… 🙂
Ja priznajem da nešto nisam zapazio na ulicama da roditelji idu samo sa po jednim detetom, ali sad kad pogledam fotografije, zapažam da nema ni jedne na kojoj je porodica sa dva deteta… 🙂
Politika masovne proizvodnje – Ona zahteva malo dužu priču… A može biti opisana jednom rečenicom… Kinezi proizvode sve.
Hoćeš Nike kačket? Može! Hoćeš Puma kačket? Može!! Hoćeš kačket koji ima i Nike i Puma znak?! Može!!! 😀
(Sa velikom proizvodnjom, koliko god da je kontrolisana, neminovno ide i izvestan procenat piraterije. Kineska Vlada se bori protiv piraterije – stvarno se bori, a ne kao neki koje znamo 😉 – vrlo oštrim merama. Kazne su drakonske – za posedovanje većih količina falsifikovane robe možeš da odeš i na doživotnu robiju, a za korupciju možeš da dobiješ i metak u čelo (koji potom naplate od tvoje porodice!) – ali su i cifre velike, pa se na ulicama Hong Konga može naći mnogo „markiranih“ satova, tašnica, cipela… Nego, da se vratimo na proizvodnju.)
Poznate svetske marke su shvatile da im je jeftinije da presele fabrike u Kinu – jeftinija radna snaga, manje marže i povoljniji uslovi poslovanja, obilje sirovina po nižim cenama… Kinezima to odgovara jer se razvijaju u industrijskom pogledu, i potrošačka društva počinju da zavise od njih i njihove proizvodnje.
(Meni je fascinantno što u Beogradu mogu da kupim baterijsku lampu za 1 evro. Baterijska lampa koja ima sijalicu, metalne, plastične i gumene delove, žice i baterije. Neko je morao da obezbedi te sirovine, neko da ih oblikuje, neko da ih spakuje, neko da ih preveze, neko da ih meni proda, a svi da zarade. I kako sam onda ja mogao da je platim samo 1 evro?!)
Sticajem okolnosti (imali smo problema sa avionom, pa smo kasnili u poletanju cca 3 sata), nismo stigli da obiđemo gradić po imenu Šen Žen. Taj gradić je smešten na obali preko puta Hong Konga, i predstavlja jedan od glavnih industrijskih centara (kakav ne možete da zamislite). Mi smo ga videli samo iz aviona, i videli smo nepregledna polja industrijskih hala i postrojenja…
Za divno čudo, nebo iznad njega nije crno…
Ta roba, nakon što je naprave u Šen Ženu, prelazi granicu i u Hong Kongu se ukrcava na teretne brodove solitere (tako ih ja doživljavam) i odlazi u prodavnice širom sveta. Jedan deo robe, naravno, ostaje na pijacama i u tržnim centrima u Hong Kongu. A šta sve može u njemu da se kupi i po kojim cenama… Ostavljam ti da istražiš na licu mesta! 🙂
Pakuj kofere i pravac Kina na 15-20 dana!
Оставите одговор