Bio je novembar mesec kada smo razmišljali gde ćemo da putujemo ove godine. Meni je nekako bilo dosta civilizacije i želeo dam da pobegnem u prirodu. Predložio sam Bojani da idemo u Keniju. Ipak, nju su i dalje privlačile čari dalekog istoka i smislila je da bismo mogli da spojimo i civilizacijske tekovine i prirodu.
„Hajde da idemo na Bali i u Singapur!“ – reče.
„Opet džungla!“ – pomislih.
Na svim slikama koje sam gledao po Balinežanskim katalozima, prikazane su plastične ležaljke posađene na peščane plaže, pored tirkizno plave vode. Ovakav prizor verovatno privlači standardne turiste, ali ja sam od onih koji više vole da potope glavu pod vodu! I tu se javi genijalna ideja – da završimo ronilački kurs i iskoristimo to znanje za istraživanje podvodnog sveta na Baliju! I bi tako… Doduše, tumarali smo i po kopnenom delu, pa ću pisati i o tome, ali moj doživljaj Balija je uglavnom skoncentrisan na ono što se nalazi pod vodom. 🙂
Bilo kako bilo, ovo je prvi post u nizu opisa Balija, viđenog mojim očima. U ovom tekstu ću probati da vam dočaram prvi utisak o ovom neobičnom ostrvu.
Doputovali smo na Bali u kasnim večernjim časovima. Evo par zvaničnih informacija o Baliju pre nego počnem ja da ga opisujem. Bali je jedno od 17000 indonežanskih ostrva. (Indonezija je najmnogoljudnija muslimanska država, ali) Balinežansko stanovništvo je pretežno hinduističko (oko 90%). Naravno, kako su daleko od Indije, njihov hinduizam se drastično razlikuje od indijskog. (O tome više reči kada budem opisivao hramove.) Nalazi se tik ispod ekvatora, pa je klima tokom cele godine idealna – temperatura između 20 i 35 stepeni! 🙂 Zvanična valuta je indonežanski rupij, popularno nazvan ringi. Korupcija cveta! (Shvatio sam da mi ovo nabrajanje podataka koje možete da nađete i na Guglu, ne ide bez komentara!:-)
Dakle, rezervisali smo prevoz sa aerodroma do hotela unapred, jer stižemo kasno i nisam želeo da putujemo 100tinak kilometara od aerodroma do hotela sa bilo kojim prevoznikom. Kako smo rezervaciju izvršili preko naše agencije (Liberty Travel – toplo preporučujem) koja sarađuje sa nemačkim Majersom, sačekala su nas dva Balinežanina pokušavajući da komuniciraju sa nama na nemačkom. To nije išlo jer smo mi slabi sa nemačkim pa smo ubrzo prešli na engleski. U svakom slučaju, oni nam se siti naizvinjavaše što nisu znali da mi nećemo znati nemački jer bi u tom slučaju poslali engleske vodiče!
Seli smo u džip i krenuli ka hotelu. Prvih par kilometara iz Denpasara (koji je i glavni grad Balija), put se još uvek drži. Onda počinje da trucka i da ide kroz džunglu. Tačnije, put sve vreme ide kroz naselja – sela, ali je praktično nemoguće razlikovati selo od džungle! Kuće su raštrkane – na svakih 50ak metara po jedna, od crnog vulkanskog kamena najčešće obraslog u mahovinu, sa ogradom od pruća, palminih grana, i sl, tako da se sasvim lepo uklapaju u okolnu džunglu. Pri tome je još ponoć, pa su svetla pogašena, i ja prestajem da posmatram okolinu i počinjem da ispitujem vodiča.
Kaže, Balinežani imaju ime (i prezime) koje se formira iz tri dela. Prvi deo je „I“ ako je u pitanju muško dete, „In“ ako je žensko. Ovo odmah navodi na razmišljanje odakle potreba da se istakne razlika!? Da li je dvorskim činovnicima bilo lakše da imaju uvid u raspoloživu vojsku, ili je bilo lakše zapisivati nego voditi posebnu kolonu za pol (prednosti ovoga sad znam kada se igram sa bazama podataka), ili je bilo slučajeva da po izgledu ne možeš da odrediš razliku (još uvek vučem traume iz tajlandske Pataje u kojoj su seke možda bate:-)?
Treći deo daju roditelji po sopstvenom nahođenju. Možeš da budeš Dušan, Bojana, Milica, Petar, Mudra…
Drugi deo je najinteresantniji! Postoje četiri tipa naziva za mušku, četiri tipa naziva za žensku decu, u zavisnosti koje je dete po redu rođenja! Svaki tip ima četiri imena koja mogu biti data detetu. Npr: naš vodič i vozač (kasnije po Baliju) je I Wayan Mudra. Wayan znači da je prvo rođeni. Ili peto rođeni. (On kaže da je prvorođeni:-) Na taj način, kako oni kažu, spira se ljaga sa porodičnog imena, jer porodičnog imena zapravo i nema! Tako ne mogu da ti zamere „što ti je otac bio lopov“! 🙂 Simpatično, pomislio sam. Kasnije sam shvatio da to zapravo i nema toliko smisla. Ako neko u tvojoj okolini zna ko ti je i šta ti je otac, a tamo se u krugu od 60km sve zna (deca idu motorima ili kombijima u škole, za verske praznike se okupljaju svi u hramovima, svi se zajedno kupaju u rekama) i svi su neki rođaci (bar našeg vodiča), kakve veze ima da li imaš njegovo prezime. A ako odeš negde dalje, verovatno nikoga neće ni interesovati ko i šta ti je otac bio, pa možeš da naslediš zanat na miru. 🙂 Bilo kako bilo, simpatična tradicija, potpuno drugačija od naše.
Usput, ne možeš da se ne nasmeješ kada naiđeš na krater na putu! Prosto te podseti na Beograd… 🙂 Pa se tako upustimo u priču o stanju puteva na Baliju i u Srbiju. I tako dođemo do zanimljivih delova. Npr. za samo 5$ (američkih) možeš da dobiješ dozvolu za vožnju! Instruktora nema, pa su svi samouki! (Ovo sam posebno držao na umu kasnije kada smo se šetali!) Kada se sudariš, onaj ko pre stigne do policije, taj je u pravu! Ako nekoga baš zgaziš (a stranac si) treba ti samo dobar advokat!
Reč po reč, stigosmo do hotela. To je izgledalo ovako… Kaže vodič: „Stigli smo do Vašeg hotela.“ Ja pogledam kroz prozor – vidim džunglu. Odjednom skrenemo, prođemo kroz neku kapiju i počnemo da se truckamo kao da nismo na asfaltnom putu. Prolazimo pored nekih kućica koje, onako u mraku i šiblju, deluju krajnje sablasno – kao da prolazimo pored groblja. (Ovo mi je kasnije postalo jasno – Balinežani su vrlo pobožni pa, koliko god da im je kuća, jedan deo „dvorišta“ je rezervisan za svetilište.)
U tom trenutku samo jedna misao mi je u glavi: „Više nikada nećemo rezervisati hotele preko Interneta!“ I upravo tad stižemo u hotel. Skrećemo sa puta i, odjednom, prestaje džungla i okoliš se pretvara u divno uređen vrt! Čeka nas ljubazno osoblje sa koktelima dobrodošlice i spremnim ključevima od naše kolibice.
Već smo bili umorni i samo smo protrčali jedan krug kroz hotelski kompleks – overili bazen i bacili se u krevet!
Ovde ću da završim sa prvim postom. Prvo jutro na Baliju, prvu šetnju i kupanje ostavljam za sledeći…
Оставите одговор