Dok su alhemičari u Evropi pravili zlato od olova (ili bar pokušavali:-) u nadi da će im tako život biti kvalitetniji, kineski mudraci su tražili način da očuvaju zdravlje i produže život. Zahvaljujući tome, danas u Kini imamo ono što bi mnogi kod nas nazvali alternativnom medicinom. Za Kineze ona nije alternativna već je i te kako zastupljena, i to po ordinacijama, apotekama, ulicama i pijacama…
(Ja sam na sebi isprobao Kineski prašak od sedam vrsta trava. Pračak je žućkaste boje i može da se unese u organizam uz hranu, može da se kuva kao čaj, može da se šmrče… Ja sam ga uzimao sa medom kada bih osetio da me hvata kijavica, i zaista je imao efekta – nos bi mi se momentalno otpušio i vraćala mi se snaga na nekih par sati od uzimanja leka.)
U „alternativnu“ medicinu bih svakako svrstao i masažu. I za nju bih rekao da (sasvim, potpuno sasvim) vredi otići u Kinu!
Bili smo na nogama po ceo dan. Išli i gore i dole, i gde god su nas noge nosile. I tog dana, kada je vodič predložio da odemo na masažu stopala, baš sam se osećao kao da su mi noge od olova. Nisam neki ljubitelj masaže, i vrlo sam golicljiv po stopalima, ali sam prihvatio poziv i mislim da nikada neću zaboraviti taj ugođaj!
Soba dovoljno velika da u nju stane grupa od desetak ljudi, da se udobno smesti u široke fotelje sa naslonima za noge, i da desetak masera može lako da cirkuliše i operiše.
Tvoje je samo da sedneš i uživaš, a oni će…
- da puste ugodnu muziku;
- da te posluže čajem;
- da ti potope stopala u čaj i ostave malo da odstoje;
- da ti umotaju stopala u tople peškire da bi se dodatno opustila;
- da ti izmasiraju stopala uzduž i popreko, da ih uvrnu i izvrnu i istegnu i utegnu, i sve to bez i malo golicanja;
- da ti namažu stopala kremom za bolju cirkulaciju;
- da ti posvete onoliko vremena koliko je potrebno da se zaista okrepiš;
- da te za kraj propuste kroz šake po celom telu.
Ovaj kratki opis ne može da ti dočara kako sam se osećao posle masaže, a osećao sam se lak kao pero! Osećao sam se kao da sam tek ustao iz kreveta i da bih mogao opet da špartam seo dan! Toliko su dobri!
Naravno, za sve one koji više vole klasičnu medicinu tu su brojni visoko obučeni lekari i hirurzi. Samo vodite računa o jednoj sitnici… Kineski lekari ne polažu zakletvu da će lečiti svakoga ko od njih zatraži pomoć. (Pričalo se, dok smo bili u Kini, da je Milošević želeo da se leči u Kini ali da mu lekari nisu izašli u susret po toj molbi.)
Oni su, kao učeni ljudi, veoma poštovani u Kini. Danas Kina izdvaja silne novce za unapređenje nauke (profesor na Univerzitetu, npr, ima platu oko 100.000 dinara, dok Dekan Fizičkog fakulteta u Beogradu ima 84.000 sa svim beneficijama). Bil Gejts je svojevremeno apelovao da se promeni američki sistem obrazovanja jer će, u suprotnom, kroz 20ak godina u Majkrosoftu raditi samo Kinezi i Indijci.
A šta to Kinezi uče u školi? Pa… Uče da čitaju i pišu, na primer. A to nije lako. 🙂 Lokalni vodič nam je rekao da prosečan Kinez u svakodnevnoj komunikaciji ume da upotrebi oko 1000 znakova. Profesori koji se bave književnošću na fakultetima umeju da pročitaju i zabeleže oko 10.000 znakova. A sve ukupno, u opticaju je oko 30.000 znakova. I sad glavna fora – kako izgleda kineska tastatura? 🙂
Kinezi su pametni (ako do sada to nisam istakao:-), i uveli su „Pinyin“ – romanizovanu verziju svoj pisma. Tako su u mogućnosti da pišu na standardnoj tastaturi, koristeći latinična i dosta akcentovanih slova (jer im je jezik vrlo osetljiv – sećaš se šta sam ti rekao da paziš kada ideš kod Kineza u goste), a kompjuter sam prepoznaje znakove i prevodi ih.
Zahvaljujući složenom jeziku, opšte je mišljenje da Kinezi lako uče strane jezike jer su im čula toliko izoštrena da lako upijaju razlike u izgovoru. (Ako se sad smeškaš zamišljajući Kineza kako izgovara „Liba libi glize lep“, prekini jer je njihovo R možda mekano, ali oni brzo uče pa u Bloku 70 već živi jedan mali AleksandaR.)
Ja sam maskimalno impresioniran Kinom i Kinezima. I zadao sam sebi zadatak da naučim makar osnove kineskog jezika. Ja stvarno mislim da ću biti duhovno bogatiji kada to ostvarim, a možda i materijalno – ne zaboravi da je svaki peti čovek na svetu Kinez, i da govori mandarinski (oficijelni Kineski jezik).
A za kraj ovog članka sam ostavio najbolje.
Šalu na stranu… Mislio sam na modernu arhitekturu. 🙂
U toku su pripreme za Olimpijske igre koje će se održati u Kini 2008. godine. (Ja sam već kupio kačket sa maskotom.:-)
Policajci na ulici već govore engleski bez problema, taksisti u sve većem broju, u hotelima ni da ne pominjem… Grade se stadioni i svi prateći objekti koji treba da prime milione gledalaca. Mi smo samo prolazili pored građevinskih sajtova, pa nemam slike koje će ti dočarati koliko će spektakularno izgledati kroz dve godine. (Ne sekiraj se već izguglaj malo.:-) Ali zato mogu da ti pokažem par fotki modernih poslovnih centara…
Iz Šangaja…
Sa osvrtom na Feng Šui koji kaže da će poslovi bolje ići ako zgrada ima u sebi izvor vode, ili baštu na krovu, ili oblik mača (kojim seče konkurenciju)…
I Hong Konga…
Sa podsećanjem da je do skora bio britanski…
Toliko u ovom postu. Naoštrite se za sledeći u kojem ćemo objasniti kako stvari koje kupimo u Bloku 70 mogu da budu toliko jeftine. 🙂
Оставите одговор