Kao i sve druge stvari, i putovanje u grupi ima svoje dobre i loše strane. Dobro je to što se osećaš sigurnije, što ume da bude zabavnije, i što možete da dobijete veće popuste kada uzimate veće količine. Loša strana je što ćeš s vremena na vreme morati da se povinuješ grupi, pa ćeš (npr) provesti više vremena šopingujući u fabrici svile nego u Zabranjenom gradu… Ali, i to vredi videti!
Za one sa jeftinijim ulaznicama (koji nemaju instaliran Flash Player:-), evo kratkog prepričavanja puta Svile – od larve do marame… Svilena buba se rodi kao gusenica. Pojede nebrojeno mnogo listova duda i naraste neka tri-četiri centimetra. Onda se učauri. I tu završi svoj život jer je u fabrici svile skuvaju. A njenu čauru, koja je pažljivo pletena, raspletu i svilenu nit, od koje je načinjena, namotaju na kalem. Nit može da bude dugačka i do 2 kilometra. (Ne baci se ni onaj deo čaure koji je umršen, već se od njega napravi prekrivač za bračni krevet.) Svilen konac se zatim šalje u proizvodnju, gde se koristi za izradu svilenih marama, svilenih košulja, svilenih tepiha… Ovo kratko, nimalo romantično, prepričavanje treba da te podstakne da malo više istražiš proizvodnju svile tako što ćeš, npr. da odeš u Kinu i vidiš to svojim očima! 🙂
Kako se prave svileni tepisi? – pitaš se. Pa, isto kao i vuneni! Samo od svile… 🙂
Radnica/radnik u fabrici sedi za razbojem i tka. Sedi svakog dana, celu svoju smenu, ispred razboja na kojem je 10.000 veza (niti, struna – onih konaca na koje se vezuju čvorovi), i tka – čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, cvor po cvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, cvor po cvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, cvor po cvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, cvor po cvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, cvor po cvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, cvor po cvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor, čvor po čvor…
Deset hiljada čvorova u liniji, sedamsto do 2000 čvorova po centimetru kvadratnom…
I, posle godinu dana, dođu turisti, posle pola litra čaja ga kupe u pola cene, i (kada im stigne DHLom u London) stave ga na zid jer je zaista umetničko delo!
Svilene marame se najčešće proizvode mašinski, ali se onda farbaju ručno (ne sve, naravno, samo one unikatne)…
Ovakvi ručni radovi su dosta skupi, ali su opet jeftiniji nego na zapadu (kod nas). A ako ti je i to skupo, onda možeš da kupiš industrijski pravljene suvenire za stvarno smešne pare… Primera radi, Bojana i ja smo ušli u jednu njihovu robnu kuću i napunili smo kolica hranom, pićem i suvenirima, i platili smo cca 1000 dinara. Džabalesku!
Digresija… Voće i povrće koje smo jeli u Kini ima pun ukus. Kao što voće i povrće treba da ima, a ne kao što ima u npr. Španiji. 🙂 A sokići… (Ne postoje dva proizvođača koji imaju istu zapreminu flašica – neko ima 507 ml, neko 498 ml, neko… Ali zato…) Prirodni, ceđeni sokići, sa komadićima, sa listićima… Pa mleko od kokosa, pa mleko od oraha… Joooooooj, sad bih ga opet pio!!!
Elem, idemo dalje sa ručnom proizvodnjom… Prelazimo na „modernu“ proizvodnju tradicionalnih kineskih vaza…
Sad sam ponovo pogledao slike koje smo napravili u fabrici… I ne mogu da se odlučim da istaknem jednu ili dve u okviru ovog članka. Stavio bih ih sve! Zaista fenomenalno izgleda sve što prave na ovaj način – od igle do broda, od bubica do zmajeva… Neka ti poseta jednoj od ovakvih fabrika bude na listi stvari koje želiš da vidiš u Kini…
A ja ću da nastavim da te podstičem da odeš u Kinu pričajući ti o nakitu i ukrasima od žada… Ne… Ni to ne može da se prepriča… Moraš da vidiš šta sve ti ljudi mogu da naprave od žada!!!
Počev od kineskog simbola porodične tradicije – kugle od žada u kojoj se nalazi još jedna kugla od žada u kojoj je još jedna kugla od žada! Sve to rađeno od jednog komada žada, ne rasklapa se ali se zato kugle mogu okretati jedna u drugoj… A predstavljaju tri generacije u porodici, u poslu, u životu…
Pa do broda koji oduzima dah… Jedan komad žada, jedan umetnik…
Kaži, da li vredi videti u životu nešto tako lepo, nešto tako veličanstveno, nešto u šta je uloženo toliko truda i pažnje? Ne moraš ništa da mi kažeš, razumeću ako otputuješ u Kinu i vratiš se bez reči… 🙂
Prilično cenjeni su i predmeti i nakit od bisera.
Ova panda je napravljena od rečnih, gajenih, bisera. (Kada odeš u fabriku bisera, i kada te pitaju koliko bisera ima u jednoj školjci, nemoj da pomisliš da ima samo jedan kao u morskim. Reci 25 komada, pa ćeš na poklon dobiti jedan kao nagradu.;-)
A oni biseri koji nisu dovoljno lepo oblikovani da bi se iskoristili za ukrašavanje… Oni završavaju u kremama koje lepšem polu daju biserni sjaj! 🙂
Tu su naravno i morski biseri, i čitave kolekcije za one koji ih vole…
Ako je neko pomislio da ne prave ništa od drveta, prevario se… 🙂
Ovakvi duborezi su bili prevelik zalogaj za moj fotoaparat, ali se se zato moje oči „naparile“… Ja mnogo volim predmete od drveta, a o ovakvim umetničkim delima da i ne govorim…
Za kraj sam ostavio „grnčariju“… I to onu veoma staru… Za kraj ovog članka – najstariji „dokaz“ kineske umešnosti masovne proizvodnje – Vojnici od terakote. 🙂
Vojnike od terakote je pronašao neki seljak, slučajno, dok je obrađivao zemlju… Sada su jedno od svetskih čuda!
Napravljeni su od gline (terakote), nekih dvesta godina pre nove ere. Ima ih oko 8.000, a u sklopu ove armije se nalaze i dvokolice i konjica.
Želja Imperatora u čijoj su grobnici postavljeni je bila da ima armiju i u zagrobnom životu. I zato je tražio da mu naprave figure u normalnoj veličini, sa pravim obeležijima i u originalnim pozama. Zarad toga su Kinezi proizvodili tela vojnika pomoću kalupa – pešadija u stojećem položaju, strelci u čučećem… Ali su ruke i glave pravili po pravim ljudima, pa je svaki vojnik i svaki konj jedinstven. (Imaju čak i različite izraze lica!) Bili su naoružani pravim oružjem, a obojeni po ugledu na pravu carevu armiju.
Ja sam oduševljen ovakvim poduhvatom, a ne mogu ni da zamislim kako su se osećali seljaci kada bi pre dve hiljade godina videli ovakvu armiju. A ti?
I sam kada pogledam šta sam napisao i na koji način, pomislim da je u kratkim crticama i sa 0,2% emocija koje sam iskusio dok sam bio u Kini, ali se nadam da me ozbiljno shvataš kada ti kažem da ćeš se vratiti kao druga osoba ako odeš u Kinu.
Оставите одговор