Šta je meditacija – Džidu Krišnamurti

0
445
profesionalni-fotograf-foto-radevic-baner
profesionalni-fotograf-foto-radevic-baner

To je očigledno, u to ne treba sumnjati, jer je misao izazvala podele među Britanijom, Francuskom, Rusijom. I misao je stvorila psihološku konstrukciju kao “ja”. Zar ne? To “ja” nije sveto, nešto božansko. To je samo misao koja sastavlja strepnje, strahove, zadovoljstva, patnje, bol, vezanosti, strah od smrti, i sastavila je sve to zajedno što je “ja”. To je to “ja” sa svojom svešću. To je “ja”, ta svest. Ta svest je ono što sadrži. Svest, vaša svest, je ono što vi jeste, to su vaše strepnje, strahovi, vaša borba, raspoloženja, psihološki očaj, zadovoljstva itd. Sadržaj vaše svesti je sadržaj tog “ja”, zar ne?

Nanovo ovde nema šta da se raspravlja, vrlo je prosto. I to je posledica vremena. Zar ne? Juče sam psihološki povređen, rekli ste mi nešto brutalno, to me povredilo, i to je deo moje svesti. Imao sam zadovoljstvo, i to je deo, itd. Dakle svest je uključena u vreme. Kada kažemo, “Može li vreme da stane”, to podrazumeva potpuno pražnjenje svesti od svog sadržaja. To se podrazumeva. Možete li to da učinite ili ne je druga stvar. Ali to je ono što se podrazumeva. Kada istražujemo vreme, bez obzira jesu li to nebrojeni slojevi ove svesti, osećaj, požuda i sve to, sloj po sloj, čitava konstrukcija toga, ili je to svest koja je posledica vremena, juče sam povređen itd itd, može li ta svest da se potpuno isprazni, tako da vreme psihološki staje? Prvo postavljam ovo pitanje da ga razmotrite, a onda ćemo pitati je li to moguće.

Svesni ste svoje svesti, zar ne, svesni ste šta jeste? Ako ste dovoljno ušli u to, mogli ste unekoliko barem tokom prošle nedelje. Ali ako jeste, videćeti da je sva ta agonija, borba, jad, nesigurnost deo vas, deo ove svesti, vaše ambicije, pohlepa, agresivnost, bes, gorčina, sve je to deo ove svesti, koja predstavlja na hiljade nakupljenih jučerašnjih dana u danas. I pitamo se može li ta svest, koja je posledica vremena, psihološki kao i fiziološki, može li se isprazniti tako da se vreme zaustavi.

Moram da vam ispričam jednu divnu priču o tome. Bio jednom jedan propovednik sa svojim učenicima, i tokom svakog jutra po deset, petnaest minuta je držao propoved. I očarana publika ga je slušala. I jednog jutra se popne na govornicu, i počinje – samo što nije počeo, doleće ptica, sleće na prozorski ram i počinje da peva. I propoved ne govori ni reč. Nakon deset ili pet minuta, ptica nakon pevanja odleće. Propovednik onda kaže: “Propoved je završena za ovo jutro.” Dakle sada je pitanje ako ste dovoljno ozbiljni da u to uđete, da li je moguće da potpuno ispraznite sadržaje sebe, sadržaje naše svesti, ove svesti koja se gradila kroz vreme.

Zar nije moguće – zar nije moguće da se okonča jedan od sadržaja vaše sveti, vašu povređenost, vašu psihološku ranu? Sigurno znate šta to znači. Većina nas je psihološki bila povređivana, od detinjstva, roditelji, okrutnost tokom čitavog našeg postojanja nas povređuju. To je deo vaše svesti. Možete li da okončate tu povređenost, potpuno, da je potpuno izbrišete, bez da ostane traga? Možete, zar ne? Ako obratite pažnju na ranu, znajući šta ju je prouzrokovalo, i rana je predstava koju imate o sebi kako ste ranjeni, i da okončate tu predstavu koja je ranjena. Možete to, ako krenete u to veoma, veoma duboko. Ili ako ste vezani za nekoga, ako ste vezani za svoju ženu, svog muža, nije važno za šta, vezani za verovanje, za zemlju, sektu, grupu ljudi itd., za Isusa itd., zar ne možete da potpuno, logično, razumno racionalno da to prekinete? Jer vidite, vezanost podrazumeva ljubomoru, strepnju, strah, bol, a od bola postajete sve više i više vezani. Ako uvidite prirodu vezanosti ta percepcija vezanosti predstavlja cvetanje inteligencije. Ta inteligencija kaže – kako je glupo biti vezan, s tim je gotovo. Ili ako imate određenu psihološku naviku, da uvek razmišljate u određenom pravcu. To je deo vaše svesti. Dakle moguće je – moguće je da se potpuno, u celosti isprazni sadržaj.

E sad, ako to radite sa jednom po jednom stvari tj. vezanost, pa vaša povređenost, pa vaša strepnja itd., trebaće vam beskonačno mnogo vremena. Vidite šta je uključeno, ako uradite jedno po jedno, za to će trebati vremena. Pa ste ponovo uhvaćeni u vremenu! Međutim je li moguće da se isprazni odmah, bez uključenja vremena, u celini, ne u delovima? Kada to radite deo po deo još uvek ste upleteni u vreme. Ako stvarno vidite istinitost toga onda to nećete raditi delimično, zar ne? Prirodno. Onda se krećemo ka drugačijem pitanju: “Može li se to učiniti u potpunosti?”

Tj. postoji li posmatranje ove svesti, koja u stvari nije moja, to nije moja posebna svest, to je univerzalna svest. Moja svest je kao vaša svest, ili svest nekog drugog, jer mi patimo, prolazimo kroz agonije itd. itd. Postoji možda par njih koji su “iskočili”, oni su se rascvetali i prerasli, to je irelevantno. Dakle pitamo se je li moguće osmotriti stvar u svojoj celosti, skroz, i samim tim osmotrenjem sveukupnosti okončati to? Razumete li moje pitanje? Dakle je li moguće osmatrati vašu povređenost, ili strepnju ili krivicu ili šta god u potpunosti?

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here