Ništa nikada ne može da vas ograničava. Sve što se pojavi, to i nestaje. Ovo je fundamentalna istina stvarnosti: PROMENLJIVOST. I to što je Posmatrač Događaja je Događaj. A šta je Događaj? Pa… to se događa sada, zar ne? to je sve što postoji I vi ste to. Ovo je večna stvarnost. Ono što vi jeste je to, ovo, sada. Nema ega koji vas sprečava da doživite prosvetljenje.
Kako biste imali ono što jeste morate imati i ono što nije. Crno implicira belo. Nešto implicira ništa. Ništa održava nešto u životu, novo, sveže. Nešto se stalno menja, kreće, nestaje u praznini Ništavila i nastaje iz praznine Ništavila. I tako sve nastaje iz Ništavila i vraća se u Ništavilo.
A opet, mi se držimo ove ideje o nama kao ja koje razgovara sa sobom, koje se nalazi negde u glavi, negde odmah iza očiju, posmatra kako sve ovo što jeste prolazi; stvara ovu sliku, ovo sećanje o iskustvu, razgovor. Ali, sa kim vi to razgovarate? Ako ste vi taj ko govori, ko onda sluša? Koji ste vi od ova dva? Ko ste vi?
Koža nije prepreka “spoljašnjem” svetu. Ona je most sa onim što vi jeste.
Svaki trenutak je svež, nov. Svakoga trenutka nam se oprašta, svakoga trenutka smo oslobođeni. Svaka misao koja dođe odmah odlazi. Svaki trenutak koji dođe odmah odlazi. Ovo je prava priroda stvarnosti. Ako ovo uviđate, a možete uvideti nesvesno ili svesno, vi ste slobodni. Vi ste uvek i već slobodni. To je činjenica.
Ako ste zarobljeni u vrzino kolo misli; borite se, uznemireno pokušavate da ispraznite um, zarobljeni ste samo sećanjem toga. Kako da se oslobodite sećanja? Ono je već prošlo.
I tako mi stvaramo ovu sliku nas samih i stvarnosti sa kojom se suočavamo. Posmatrač (ja) i Posmatrano (“spoljašnji” svet). Ali ako stvarno, istinski posmatrate, Posmatrač je Posmatran, zar ne? Pogledajte sami. Sledeća misao koja vam se pojavljuje u umu, oslušnite je, posmatrajte je. Da li uviđate koliko je ovo teško? Kada se pojavi, ona nestaje. Ne možete biti sa mišlju. Možete samo posmatrati njen dolazak i njen neizbežan odlazak. Budite sa tim.
Ništa ne opstaje, postoji samo odjek. I kada posmatrate, odjek je već prošao. Zato budite u stanju stalne promene, praznine. Krećite se sa tim potpuno.
Zbog nestalne prirode stvarnosti, mi se držimo ove slike, ovog odjeka o nama, I time se udaljavamo od stvarnosti. Slika (ono što mislite da vi jeste) je samo odlaganje, odjek Celosti, Ništavila. I tako se držimo odjeka, jer kako bismo imali ono što jeste moramo uključiti ono što nije.
Ono što je bilo sada odjekuje iz sadašnjeg trenutka uvek sada.
Vekovima je u nas ugrađivana ova iluzorna predstava o našem identitetu. Društveni obrazac koji se generacijama prenosi raširen u masi. I mi smo sada na kritičnoj tački, i pojedinačno i društveno, nalazimo se u ćorsokaku. Šta se događa kada se nalazite u ćorsokaku? Morate stati. I kada prestanete da pokušavate da kontrolišete ono što se ne može kontrolisati, vi ste slobodni. Vidite, mi trošimo tako mnogo energije pokušavajući da sve činimo na određeni način, a sve što postoji je Način.
Vi ste samo jedan izdvojeni talas u beskrajno talasastom jezeru svesnosti. Kao svi talasi, vratićete se u svoje prvobitno stanje, u našu prirodnu Buda prirodu, osnovnu prirodu svih Bića. Vašu osnovnu prirodu. Moju osnovnu prirodu. Ovo je dolazeća promena svesnosti. I ona počinje sada.
Original: ericsglobalconnection.blogspot.rs
Prevela: Aleksandra Jović
Foto&Video&Tekst preuzeti sa portala ForensicSoul
Izvor: ForensicSoul
