Parašiva – konačni životni cilj

0
81

 

shiva i kobraParašiva, konačni životni cilj

Nikada nije živeo veći broj ljudi na ovoj planeti pitajući se: “Šta je pravi cilj i konačna svrha života?”
Ipak, čovek je zaslepljen svojom ignorantnošću i brigom za spoljašnjim doživljajima sveta. On je uhvaćen, zarobljen i vezan karmom. Vrhovne spoznaje koje postoje su van njegovog razumevanja i ostaju zamagljene, čak i intelektualno. Čovekova konačna potraga, poslednja evolutivna granica, nalazi se u njemu samom. To je Istina koju vedski rišiji (prosvetljeni učitelji) nazivaju čovekovim Sopstvom, i ona se može spoznati samo kroz ovladavanje umom, i pročišćenje.

Karma je ta koja nas sprečava da spoznamo i dostignemo konačni životni cilj, mada je čak pogrešno nazivati to ciljem. To je ono što oduvek postoji i onaj ko zna to oduvek zna. Nije stvar u tome da postaneš Sopstvo, već u tome da shvatiš da nikada nisi ni prestao da budeš Sopstvo.
A šta je Sopstvo? To je Parašiva. To je Bog. To je ono što je izvan uma, forme i prostora. To je ono što svi ljudi traže i čemu teže.
1389956908.jpgKada se ovlada karmom kroz dobro praktikovanu jogu i darmu, i kada se energije transmutiraju u njihovo vrhovno stanje, tada vedska Istina otkrivena od strane rišija postaje očigledna.

Cilj je spoznati Gospoda Šivu u svom apsolutnom, transcedentnom stanju, jer kada se to postigne onda to postaje tvoje stanje – bezvremena, bezformna, bezprostorna Istina. Ta Istina leži van mislećeg uma, van osećajne prirode, i van akcije ili pokreta vritija, talasa uma. Spoznaja ove Istine pruža nam ispravnu perspektivu i dovodi spoljašnje realnosti u tu perspektivu. Tada su te realnosti viđene kao nerealnosti, ali se ipak ne odbacuju.

Ovo intimno iskustvo se mora doživeti dok postojimo ufizičkom telu. Čovek se iznova i iznova vraća u telo da bi spoznao Parašivu. Ništa više. Ipak, Sopstvo, ili Parašiva, postaje iskustvo tek kada se doživi. Pre nego što se doživi, to je samo cilj. Nakon spoznaje i ostvarenja cilja, jedna stvar se gubi – želja za Sopstvom.

 

Kao dečije samootkrivanje

Pogledajte kako dete, dok gleda u svoj odraz kada prvi put stane ispred ogledala, oseća svoj nos i uši, oči i usta. Osećati i videti ono što je oduvek bilo tu jeste iskustveno otkriće. Isto je i sa Parašivom.
To je uvek tu, u svakom ljudskom biću na planeti. Međutim, okretanje ka spoljašnjim doživljajima materijalne egzistencije sprečava naše okretanje ka unutra. Zamračenje ogledala uma, tog reflektujućeg jezera svesti koje kada je mirno vidi jasno, ili pojava uznemirujućih talasa na površini uma, iskrivljuju viđenje i pomućuju razumevanje. Bez čistog ogledala, dete ne može da vidi ono što je oduvek bilo tu – svoje vlastito lice. Parašiva je iskustvo koje se može uporediti sa viđenjem i dodirom sopstvenog lica po prvi put. Ali to nije iskustvo u kome jedna stvar otkriva drugu, kao u slučaju otkrivanja sopstvenog lica. To je Sopstvo koje doživljava samo sebe. Iskustvo, iskušeno i onaj ko iskušava su jedno te isto.
Zbog toga se to može postići samo kada se um usmeren na spoljašnje okrene ka unutrašnjem.

Mnogi ljudi pokušavaju da iskuse Boga kroz druge ljude. Učenici vide gurua kao Boga. Žene doživljavaju svoje muževe kao Boga. Poklonici vide svoja božanstva u hramovima kao Boga. Ali sve vreme, iza njhovih očiju koje gledaju, nalazi se Bog. Sopstvo, Parašiva, se može dostići samo onda kada se tragalac okrene od sveta i uđe u sopstvenu pećinu. Mi spoznajemo Sopstvo unutar sebe samo kada se potpuno okrenemo samom sebi kroz koncentraciju, meditaciju i kontemplaciju, i tada postignemo i održimo čistu svest.

LEAVE A REPLY