Kako osvestiti svoje misli

0
91
profesionalni-fotograf-foto-radevic-baner
profesionalni-fotograf-foto-radevic-baner

1409836737.jpg

Započinjemo osvešćivanje sebe putem osvešćivanja misli. Jer misli su temelj ovog svemira. Odnosno, um je temelj, a um je skup misli. Sve misli zajedno čine um. I čitav ovaj svemir pojavnosti, sve ovo što vidiš, sve ovo što možeš opipati, pomirisati, okusiti, čuti, rezultat je misli, rezultat je mašte. Ne samo individualne, već globalne i univerzalne. Misli su te koje nam daju predstavu svega što vidimo. Misao je prvi korak da se nešto stvori. Uvek.
Stolica na kojoj sediš je nastala jer nju je neko zamislio, neko je zamislio i nacrtao. Univerzum je nastao kao misao. Prvo je išla misao, ideja o njemu. Tako je i u tvom životu, sve u njemu prvo kreće od misli. Kakva je misao, takav će biti život. Misli su temelj svega što proživljavate kasnije, misli su temelj svega što ćete videti i ne možemo ih preskočiti.
Uvek imam samo pozitivne misli u svom umu. Ključne reči su „imam u svom“. Dakle, ne „ja uvek razmišljam pozitivno ili ja sam pozitivna osoba“.

Vi niste svoje misli, to je nešto što posedujete, odnosno nešto na šta obraćate pažnju. I vi niste izvor ni uzrok svojih misli. I zato se prestanite boriti s time i prestanite sebe kritikovati zbog misli koje imate. Niti ste ih stvorili niti ste vi one. Sve te misli postoje u polju okolo i bez vas. Vi ne morate biti prisutni da bi te misli postojale. Unutar ove pojavnosti postoje sve vrste misli – i misli pune ljubavi i pune straha i pune ubistava i pune nemira i ljutnje i pune saosećanja i radosti i sreće. Svakakve misli. Ono što je na tebi, što je tvoja odgovornost jeste koje ćeš misli izabrati, na šta ćeš se usredsrediti. Jedan od osnovnih zakona fizike kaže: Gde ide tvoj fokus, tamo ide energija. Na šta se usredsrediš, tamo ide energija. Ako se usredsrediš na negativne misli koje nezavisno od tebe postoje, one će ući u prostor tvog uma. I kada uđu u prostor tvog uma, bilo da si ih ti izabrao bilo da uđu same, jer imaju tu sposobnost, na tebi je hoćeš li ih zadržati i hoćeš li onda od tog malog mrava koji je ušao, napraviti slona. Tu leži tvoja odgovornost, tu ti kreiraš. Misao je seme, a šta ti napraviš od nje u svom umu, to je već tvoja odgovornost. Kada je razvijaš, kada tu početnu misao izrastaš, nadograđuješ, vrtiš je u sebi danima, ne možeš spavati, vodiš dijaloge u glavi, unapred već isplaniraš šta ćeš kome kazati, pa šta će ti oni odgovoriti, pa šta ćeš ti njima reći zauzvrat, pa kako ćete se dobro posvađati, pa šta te sve živcira… Pa na isti način kao što isplaniraš celu svađu i šta će ko reći, na isti način možeš isplanirati kako da sve bude u redu. Ali ne, mi biramo ovu drugu opciju, kao da uživamo u njoj, kao da se volimo posvađati, dosadno je, nedostaje uzbuđenja. Zašto bi bilo lepo, zašto bih ja odmaštao pozitivan ishod, idem ja u svojoj glavi iscenirati sve naopako. I onda kada se to dogodi, kažeš: „Znao sam. Očekivao sam da će to tačno ovako biti.“

Vi imate iskustvo da su se vaše misli dogodile, realizovale se. Ako vam se događaju one nepoželjne, to je samo zato što njima posvećujete ogromnu količinu pažnje. Da se fokusirate na neke druge misli, i one bi se ostvarile. Uvek imam samo pozitivne misli.


Prvo, svestan si da ti nisi to, nisi svoje misli, nisi ih proizveo, nisi izvor njih i nisi odgovoran za te misli. Odgovoran si za svoje uzimanje tih misli, za nadogradnju, za obradu. I onda umesto što idete okolo po svetu i ispravljate ono što vidite napolju, i trudite se da ispravite drugu osobu i nepravdu, i državne zakone i istoriju, rat i nemir i glad i ekonomsku krizu, bolje je da shvatite da se to tako ne radi. Pogledajte sapunice i pozorišne predstave – glumci na pozornici glume i deluju po scenariju, a ne po svojoj odluci. Radnja nastaje i menja se u sobi gde scenaristi pišu, a ne na pozornici i filmskom setu, već u sobi za scenarije. A soba za scenario je tvoj um, u tvom srcu. U tvojoj mašti. Tamo menjaš scenario.

Jer sve osobe koje ti vidiš su glumci i igraju u predstavi koju ti pišeš, jer ti si glavna uloga u tvom životu, ne neko drugi. Kada je neko drugi glavna uloga u tvom životu, tada imamo problem. Jer sve je napravljeno tako da svako bude glavna uloga u svom životu. U filmu mog života ja sam glavna zvezda, ostali su sporedne uloge. Ne trudite se biti glavna uloga u tuđem životu niti dozvolite da neko drugi bude glavna uloga u vašem životu. Ono što se događa kada ljudi naprave drugog glavnom ikonom svog života jeste da onda završavaju u nezadovoljstvu, nesreći i gorčini.

„Ja sam ceo svoj život podredio tebi!“ Pa ko te silio? I zašto si? Prvo si napravio teret sebi, pa teret drugoj osobi. Iako je lepo jedno vreme biti glavni u nečijem životu, posle nekog vremena to počne da nas opterećuje i osećate se zarobljeno. Na isti način se osećaju i drugi ljudi. Dopustite svakome da bude glavna uloga u svom životu, vi budite sporedna. A u svome vi ste glavna, a drugi su sporedni. I gotovo.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here