Danijel Goleman: Želite da budete uspešni?

0
197

self-aware.jpg

„Da, ali to nije bila moja greška…“

„Da, ali nisam znao…“

„Da, ali oni su rekli…“

Ovo je Džulijin menadžer slušao kad god bi joj kao mlađem softver inženjeru prenosio povratne informacije o njenom radu. Kad god bi predložio način na koji bi mogla da unapredi svoj rad, odgovorila bi sa „da, ali“ i nekim odbrambenim izgovorima. Iako su tehničke veštine mlade inženjerke bile prihvatljive, one nisu bile sjajne – a nije bilo verovatno da će se popraviti ako nije mogla da podnese konstruktivne povratne informacije, da ne govorimo o kritikama.

Kada je predsednik kompanije zatražio smanjenje broja zaposlenih, Džulin menadžer se setio njenih „da, ali“ reakcija. Kada su joj rekli da je njeno radno mesto ukinuto, Džuli je tvitnula „Upravo sam otpuštena! Oni očekuju previše! To nije fer!“

Da li ste svesni svojih navika?

Kada sam čula za Džulinu defanzivnost, zapitala sam se da li je Džuli znala pravi razlog zbog koga je otpuštena. Da li je razumela da za to nisu bile krive njene inženjerske veštine? Da li je bila svesna svoje defanzivne „da, ali“ navike?

Emocionalne navike kao što je Džulina funkcionišu na podsvesnom nivou. Razmislite o tome šta se događa kada uslikate fotografiju pametnim telefonom. Vi dajete samo „okidač“ u smislu pritiska na telefon, a uređaj učini sve ostalo sa informacijama koje pohranjuje. Isto se događa sa navikama. Emocionalni okidač se pojavljuje i vi reagujete rutinski zahvaljujući navikama koje su pohranjene u delu mozga koji se naziva bazalne ganglije. U Džulijinom slučaju, kada bi čula „kritiku“, njen mozak je odmah pokretao svoju automatsku „da, ali“ odbranu.

Kako biste promenili telefon, potrebno je da znate šta se događa nakon što pritisnete dugme. Potom, morate promeniti softver koji taj pritisak aktivira. Isto važi u slučaju naših navika. Kako biste mogli da promenite automatski emocionalni odgovor, morate biti svesni da on postoji. Potrebno je da budete samosvesni.

Zašto je samosvesnost važna?

U Džulijinom slučaju, nepostojanje samosvesnosti o defanzivnim reakcijama dovelo je do otkaza. Samosvesnost, jedna od četiri ključne komponente emocionalne inteligencije, predstavlja osnovu preostale tri. Ako ne znamo šta osećamo, ne možemo ništa učiniti da kontrolišemo te emocije. Ta samokontrola je druga komponenta. Ukoliko nismo samosvesni, nećemo biti ni društveno svesni. Ne razumemo kako utičemo na druge ljude i ne možemo razumeti šta drugi osećaju. Svesnost o drugima je potrebna radi interakcije, a bez samosvesnosti je takođe nemoguće funkcionisati u vezi.

Kako razviti samosvesnost?

Da li Džuli želi da razvije samosvesnost? Da li vi želite? To je prvi korak, sama želja da budete svesni svojih emocija. Možda je potrebno da se zapitate zašto, pa da na kon toga preduzmete sledeće korake.

Zastanite: Sjajan način da razvijete samosvesnost je da budete pažljivi. Ako imamo u vidu da naš um luta oko 50% vremena, „pažljivost“ podrazumeva vaše uviđanje da su vam misli odlutale. Zahvaljujući pažljivosti pratite sve što se u vašem umu događa. To zvuči jednostavno, ali je u praksi malo teže izvesti. Ja sam se pažljivosti naučila zahvaljujući meditaciji, sedeći u tišini, udaljavajući se od okupiranog mozga kako bih se koncentrisala na sadašnji trenutak. Nekoliko tehnika za postizanje pažljivosti sam podelila na audio CD-u Cultivating Focus.

Posmatrajte: Kada zastanete, potrebno je da uvidite i imenujete ono što osećate. Korisno je vežbati ovo u različito vreme tokom dana, u različitim situacijama. Odvojte nekoliko trenutaka da shvatite sebe. Kontraproduktivne navike poput Džuline refleksne defanzivnosti koja je sprečava da napreduje se stalno pojavljuju. Ključni pokazatelj da ih imamo su telesne senzacije koje te navike aktiviraju. Obratite pažnju, na primer, da li dišete usporeno ili zadržavate dah. Da li vam je puls brz ili spor? Da li se znojite? Da li su vam mišići napeti?

Oslušnite: Jedan od najboljih načina da postanete svesni sebe je da pitate druge kako vas doživljavaju. U tome je vrednost 360 stepeni procene. Ispunite upitnik o svom ponašanju i zamolite nekoga u koga imate poverenja da popuni isti upitnik. Dobar trener vam može pomoći da ispitate razlike između sopstvene percepcije i iskustva drugih.

Foto&Video&Tekst preuzeti sa portala ForensicSoul
Izvor: ForensicSoul

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here