Da li je prirodno biti konstantno dobro raspoložen?

0
75

dobro-raspolozenje-smeh-neraspolozenje-depresija-tuga-nezadovoljstvo.jpg

Često vam prijatelji i bliske osobe savetuju da kada ste neraspoloženi, tužni, potišteni prestanete s tim „groznim“ osećanjima i budete pozitivni, nasmejani, srećni, dobro raspoloženi. Brzo se nalaze i načini kako to da postignete na primer da odete u provod i „popijete koju“ pa će se raspoloženje opet vratiti i bićete „ko novi“. Većina ljudi smatra da su neprijatne emocije znak nečega lošeg, da ako ih priznamo to može samo pogoršati situaciju, dovesti nas u stanje očaja, mizerije a to svakako ne treba dozvoliti sebi već treba ostati jak i iznad toga. Takođe, dešava se da se često tuga izjednačava sa depresijom pa se onda uporno odbija osećanje tuge jer je to opasno i može da nas odvede u „ludilo“.

Zabluda je da su neprijatne emocije ujedno i štetne emocije

Iako bismo mi voleli da nam uvek bude prijatno i da se stalno osećamo zadovoljno to je nemoguće. Današnji čovek se lako povede za tzv. principom zadovoljstva ali ovaj princip u realnosti ne funkcioniše. To pokazuju i neprijatne emocije koje se javljaju povodom raznih životnih situacija, kao što su gubici, osujećenja, prepreke. Normalno je da kada nam neko umre ili se od nekoga rastanemo budemo tužni, normalno je da kada naiđemo na neku prepreku budemo neraspoloženi. Negiranje ovakvih osećanja i automatsko i uglavnom veštačko prebacivanje u vedro raspoloženje nas samoobmanjuje i predstavlja zamagljivanje trenutne situacije. Dakle, treba dozvoliti sebi da budete i tužni i neraspoloženi. Treba imati na umu da ta osećanja neće trajati večno i da će ih smenjivati i prijatna osećanja, ne treba ih se plašiti već ih smatrati kao rezultat normalnog procesa.

Tuga i neraspoloženost nisu znaci psihičkog poremećaja

Često se tuga i neraspoloženje povezuju sa znacima depresivnosti. Kada ste tužni i neraspoloženi vi i dalje možete da obavljate svakodnevne aktivnosti dok sa depresijom to nije slučaj. Iako depresija podrazumeva negativno raspoloženje, ono je dugotrajnije, intenzivnije, a na kognitivnom planu uključuje suicidalne ideje, generalno „crnu“ sliku sveta, obesmišljavanje života, samoobezvređivanje, i skoro potpuno smanjenje svakodnevnih aktivnosti. Ovo treba razlikovati od svakodnevnih oscilacija u raspoloženju koje su uobičajene.

Uverenje da morate biti uvek dobro raspoloženi bez obzira šta vam se dešavalo može biti štetno

Zamislimo da vam umre blizak član porodice ili blizak prijatelj ili izgubite posao, i vi se sve vreme ponašate kao da se ništa nije dogodilo osmehujete se i izgledate radosno. Pritom, govorite sebi moram ostati jak, ne smem da budem tužan, moram da se ponašam kao da je sve u redu, treba ostati pozitivan. Negirate normalnu reakciju tuge ili razočaranosti, koja se ipak negde mora manifestovati. Obično se potisnute negativne emocije manifestuju kroz psihosomatske tegobe, odnosno kroz organska oboljenja ali često nismo toga svesni.

Da zaključimo, pozitivna i prijatna osećanja su dobra i doprinose našem mentalnom zdravlju ali ne uvek. Ne u onim slučajevima kada služe da prikriju neprijatna osećanja koja su normalna reakcija na negativne životne događaje. Kada prihvatimo da smo nezadovoljni povodom nečega možemo, iako nezadovoljni da aktivno rešavamo problem koji je pred nama. Kada negiramo da smo nezadovoljni i kada se pravimo da nas ništa ne dotiče, ne rešavamo i ne suočavamo se s problemima već ih izbegavamo i obmanjujemo sebe.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Foto&Video&Tekst: Vaš psiholog
Izvor: Vaš psiholog

SHARE
Previous articleKako se izboriti sa samokriticizmom
Next articleKako da ostvarite ono što ste „zacrtali“
Dr Vladimir Mišić je diplomirani psiholog, psihoterapeut, psihološki savetnik, life coach (Quick-Goals, CBT Coaching), praktičar RE&CBT (Rational Emotive & Cognitive Behavioral Therapy), praktičar metoda RPT (Rapid Personal Transformation), Master of Persuasion & Influence, Praktičar metoda Spiritualne Tehnologije Živorada Slavinskog (Duboki PEAT, DP4, DP2, Univerzalni proces, Aspektika), praktičar metoda za integraciju unutrašnjih konflikata Integra Protokol (metod Vladimira Stojakovića), i praktičar Vegetoterapije (metoda Dr Wilhelm Reich-a). Vladimir je osnivač sajta Vaš Psiholog, psihološkog savetovališta Ekvilibrijum u Beogradu, roditelj, suprug i još mnogo toga. Vladimir ima desetogodišnje iskustvo u psihoterapiji, psihološkom savetovanju, edukaciji i coaching-u. O njegovoj kompetentnosti i kvalitetu svedoče njegovi brojni zadovoljni klijenti i studenti širom zemlje i sveta. U svojoj profesionalnoj karijeri najviše se bavi radom sa poremećajima iz anksiozno-depresivnog spektra (napadi panike, generalizovana anksioznost, opsesivno kompulsivni poremećaj, socijalna anksioznost, depresije), savetovanjem u partnerskim odnosima (bračno i partnersko savetovanje), prevazilaženju seksualnih disfunkcija u čijoj osnovi su psihološki uzroci, problemima u učenju kod dece i adolescenata, stres menadžmentu, ličnom rastu i razvoju. Dr Vladimir Mišić ima dugogodišnje iskustvo u savetovanju i psihoterapiji putem skajpa (SKYPE). On je prvi u našoj zemlji započeo takvu vrstu psihološke prakse na sistematski i profesionalan način. Do sada imao je prilike da radi sa mnogo naših ljudi širom sveta (SAD, Kanade, Australije, Novog Zelanda, Nemačke, Austrije, Švajcarske, Italije, Španije, Danske, Švedske, Hrvatske, BiH, Crne gore, Slovenije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Poljske, Rusije, Jordana). Njegovo bogato iskustvo u savetovanju na daljinu nam je pokazalo da ova vrsta rada predstavlja dragocenu vrstu pomoći za sve one koji žive daleko, često putuju ili žive u mestima u kojima ne mogu pronaći psihologa. Pored psihoterapije i coachinga Vladimir Mišić se bavi i profesionalnom edukacijom studenata. Do sada edukovao je mnogo studenata koji sada imaju svoje privatne prakse u Beogradu i uspešno rade sa klijentima. Kontakt email: onlinepsihoterapija@gmail.com Skype name: vaspsiholog

LEAVE A REPLY