“Čitanje misli”

0
51
profesionalni-fotograf-foto-radevic-baner
profesionalni-fotograf-foto-radevic-baner
komunikacija i čitanje misli

„Čitanje misli“ je jedna od učestalih grešaka u mišljenju koja oteževa komunikaciju među ljudima. Ovoj vrsti greške svi smo skloni ponekad a neki ljudi su tome skloniji od većine.

„Čitanje misli“ kao greška u mišljenju ima dve podvarijante:

Prva varijanta se odnosi na to kada smo skloni da pogrešno verujemo da su drugi ljudi u stanju da čitaju naše misli, tačnije da bez pogreške prepoznaju naše emocije, namere, motive, želje i sl. a bez da ih mi o tome eksplicitno obavestimo. Ponekad imamo utisak da to što mi osećamo, mislimo i želimo je toliko očigledno i jasno da nema razloga da to saopštavamo drugima jer se to prosto podrazumeva. U osnovi toga leži pogrešna pretpostavka da ako je nama nešto očigledno to mora biti očigledno i drugima. Ovu netačnu pretpostavku baziramo često na jačini našeg unutrašnjeg doživljaja, pa onda pogrešno zaključujemo da ako je nama nešto toliko upečatljivo, autentično i očigledno biće i drugima. Pritom zaboravljamo da drugi nemaju uvid u ono što se događa u nama. Ova vrsta greške češće se javlja u odnosima sa ljudima koje poznajemo, koji su nam bliski (na primer: članovima porodice, prijateljima i sl.). Iz razloga što nam je neko blizak mi smo skloniji da zaključimo da tim osobama ne moramo da objašnjavamo šta mislimo, osećamo ili želimo.

U realnosti često je suprotno. Komunikacija među ljudima (pa i među onima koji su bliski) može biti veoma komplikovan i složen proces u kome se ništa ne podrazumeva. Druga strane (kao i mi sami) u većini slučajeva uglavnom zaključuje, nastoji da razume i protumači ono što smo mi poslali kao manje ili više jasnu poruku, nego što se poruka prenosi sama po sebi. Ono što mi želimo da iskomuniciramo i podelimo sa drugima je često odraz naših unutrašnjih (drugima često nevidljivih) stanja (kao što su motivi, potrebe, emocije i sl.). Mi smo skloni da zaboravimo da svako od nas gleda na svet kroz svoje naočare koje su obojene tim unutrašnjim stanjima, crtama ličnosti ali i karateristikama sociokulturnog miljea iz koga dolazimo i u kojem smo formirani.

Drugi aspekt ove greške u mišljenju jeste pogrešno verovanje da smi mi u stanju da čitamo misli drugih ljudi, odnosno da smo u stanju da jasno i nedvosmisleno preoznamo njihove želje, osećanja, misli, stavove i sl. Ova pretpostavka je podjednako pogrešna kao i prva. Dok prva varijanta “čitanja misli“ se bazira na centriranosti (fiksiranosti) na sopstvenu perspektivu (sopstvenu tačku gledišta koja je obojena ličnim uverenjim, osećanjima, motivim i prethodnim iskustvom), druga varijanta bazira se na želji za razumevanjem i saznanjem. Time što verujemo da razumemo druge čak i kada nam oni ne šalju jasne signale mi jačamo sopstveni osećaj sigurnosti u komunikaciji. Nekada je od presudne važnosti da razumemo druge kako bi znali kako da se postavimo, šta da učinimo.

Koliko se zapravo stvarno razumemo u komunikaciji?

Kada bi smo se malo više zamislili otkrili bi smo da ljudi u mnogim situacijama se zapravo veoma malo razumeju. Jedan od uzroka takvih nesporazuma jeste verovanje da smo u stanju da besprekorno razumemo druge.

Psiholozi u radu sa ljudima polaze od upravo suprotne, zdravorazumske predstave o skladnom međusobnom razumevanju. Psiholozi polaze od pretpostavke da su ljudi jedinstveni, složeni sistemi skloni promenama raspoloženja, pod snažnim uticajem emocija, ličnih uverenja (koje su usvojili ili samokonstruisali), uticajem kulture ili subkulture iz koje dolaze itd. Iz tih razloga psiholog polazi od stava da je druge nemoguće razumeti na prvu loptu, već je nužno uložiti izvestan intelektualni napor da bi se komunikacija učinila prijemčljivijom.

Kako to rade psiholozi?

Umesto čitanja misli, psiholozi postavljaju ljudima brojna pitanja i podpitanja (kao na primer:Šta vam to znači? Šta mislite pod tim? Šta to govori o vama/njima? Kako se osećate dok tako mislite?i sl.) kojima nastoje da otkriju lična značenja koje ljudi pridaju sebi, drugima ili svetu u kojem žive. Drugo oruđe koje psiholozi koriste jeste empatija. Empatija predstavlja prirodnu sposobnost uživljavanja i saosećanja sa drugim ljudima. Svi ljudi imaju empatiju, neki više a neki manje razvijenu. Na osnovu uživljavanja, mi smo u stanju da dobijemo neke dodatne informacije o osobi koje osoba nije jasno izgovorila ili osvestila. Za razliku od laika, psiholog sva saznanja o drugoj osobi tretira kao pretpostavke (a ne nepogrešive činjenice) dok se one dokažu u realnosti. Zahvaljujući tom stavu svaka pretpostavka je podložna korekciji i promeni.

Kako da unapredite svoju komunikaciju sa drugima?

Ako i Vi želite da poboljšate svoju komunikaciju i razumevanje drugih, prepoznajte u kojim situacijama ste skloni ovoj vrsti greške i prestanite da to činite. Umesto toga zauzmite sledeće stavove:

  • Razumevanje drugih je aktivan proces koji podrazumeva razmišljanje i tumačenje toga šta je drugi želeo da kaže (dakle, podrazumeva intelektualni napor)
  • Razumevanje drugih uključuje ne samo razumevanje onoga što ljudi govore nego i toga kako se oni osećaju, šta žele i u kom kontekstu
  • Preterana samouverenost u komunikaciji pre oteževa nego što pomaže komunikaciju
  • Način na koji mi mislimo, razumemo i opažamo svet ne mora nužno (a često i nije) biti način na koji drugi ljudi to čine
  • Empatija predstavlja sastavni deo dobre komunikacije i produbljenog razumevanja drugih

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlineosihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

Previous articlePohvala kao sredstvo upravljanja ponašanjem
Next articleDa li sam ekstravert ili introvert?
Dr Vladimir Mišić je diplomirani psiholog, psihoterapeut, psihološki savetnik, life coach (Quick-Goals, CBT Coaching), praktičar RE&CBT (Rational Emotive & Cognitive Behavioral Therapy), praktičar metoda RPT (Rapid Personal Transformation), Master of Persuasion & Influence, Praktičar metoda Spiritualne Tehnologije Živorada Slavinskog (Duboki PEAT, DP4, DP2, Univerzalni proces, Aspektika), praktičar metoda za integraciju unutrašnjih konflikata Integra Protokol (metod Vladimira Stojakovića), i praktičar Vegetoterapije (metoda Dr Wilhelm Reich-a). Vladimir je osnivač sajta Vaš Psiholog, psihološkog savetovališta Ekvilibrijum u Beogradu, roditelj, suprug i još mnogo toga. Vladimir ima desetogodišnje iskustvo u psihoterapiji, psihološkom savetovanju, edukaciji i coaching-u. O njegovoj kompetentnosti i kvalitetu svedoče njegovi brojni zadovoljni klijenti i studenti širom zemlje i sveta. U svojoj profesionalnoj karijeri najviše se bavi radom sa poremećajima iz anksiozno-depresivnog spektra (napadi panike, generalizovana anksioznost, opsesivno kompulsivni poremećaj, socijalna anksioznost, depresije), savetovanjem u partnerskim odnosima (bračno i partnersko savetovanje), prevazilaženju seksualnih disfunkcija u čijoj osnovi su psihološki uzroci, problemima u učenju kod dece i adolescenata, stres menadžmentu, ličnom rastu i razvoju. Dr Vladimir Mišić ima dugogodišnje iskustvo u savetovanju i psihoterapiji putem skajpa (SKYPE). On je prvi u našoj zemlji započeo takvu vrstu psihološke prakse na sistematski i profesionalan način. Do sada imao je prilike da radi sa mnogo naših ljudi širom sveta (SAD, Kanade, Australije, Novog Zelanda, Nemačke, Austrije, Švajcarske, Italije, Španije, Danske, Švedske, Hrvatske, BiH, Crne gore, Slovenije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Poljske, Rusije, Jordana). Njegovo bogato iskustvo u savetovanju na daljinu nam je pokazalo da ova vrsta rada predstavlja dragocenu vrstu pomoći za sve one koji žive daleko, često putuju ili žive u mestima u kojima ne mogu pronaći psihologa. Pored psihoterapije i coachinga Vladimir Mišić se bavi i profesionalnom edukacijom studenata. Do sada edukovao je mnogo studenata koji sada imaju svoje privatne prakse u Beogradu i uspešno rade sa klijentima. Kontakt email: onlinepsihoterapija@gmail.com Skype name: vaspsiholog

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here