profesionalni-fotograf-foto-radevic-baner
profesionalni-fotograf-foto-radevic-baner

logo_100x100Mudrac.com

Besplatno je, a puno vredi!

Došlo je novo doba… ono koje ne možemo zamisliti bez upotrebe tehnoloških novotarija.

Dušan Radević je došao na genijalnu ideju (a na kakvu bi inače došao, kada je član Mense od 1999. godine). Spojio je tri aktuelne, bitne i korisne i zanimljive stvari na jednom mestu. To je sajt www.Mudrac.com. Kod Mudraca možete otići i sami i pogledati da li tamo ima i kutka za vas!

Ono do čega ne možete direktno doći, je priča kako se Mudrac rodio, i kako postaje sve mudriji!

Beše to davne 2008. godine, kada su se Glavnokomandujući neuroni povezali i dogovorili da virtuelneuroncicini svet oplemene. Saznavanje rađa vrhunsko zadovoljstvo. To znaju oni, ali kako da to približe i onima koji o tome još nisu razmišljali na taj način? Gospoda neuroni su počeli da se konsultuju, i u projekat uključili još svojih saradnika… Zajedničkim snagama (popularno nazivanim moždana oluja) su osmislili misiju: Trgovinom kroz obrazovanje! Shopping – to je ono što privlači narodne mase, što se koristi kao psihoterapija, što će mukotrpni rad, tj. zarađen novac preobratiti u nešto što će izazvati osećanje zadovoljstva… A obrazovanje, pa to je ono čega nikad dosta.

Problem je bio kako da ove dve, naizgled nepovezive stvari sastave. Letele su ideje – napisati knjigu, držati predavanja, otvoriti klub za druženje i razmenu ideja… Mrgudnim neuronima je ovo bio izazov i odmah su počeli da sabotiraju ideje:

– ako napišemo knjigu, koliko njih će se baš latiti za nju, u obilju drugih…

– predavanja, ha, pa koliko je onih koji vole da sede na nekom mestu, uz osećaj da im drugi sole pamet…

– klub, hm, zanimljivo, a hoće li tamo biti posebnih stimulansa (CH3CH2OH, LSD) za filozofiranje?!

– Ne, to nije ono što mi želimo.- opet su se svi složili i nastavili da kombinuju…

Neuron, koga su zvali Sporedni posmatrač, je primetio da su mnoge dobre ideje ostale neprimećene, jer komunikacija nije bila dobra. Kada bi se on uključio u razgovor, svi bi prestajali da pričaju, jer su znali da će im on nešto pametno i konkretno reći. Predložio je da se napravi kurs za veštine komunikacije, kako bi što pre napravili ono oko čega su se skupili. I bi tako, a ne samo da je neuronska masa bila njime zadovoljna, nego je poslušala Biznis Mastera da odmah rekao da taj kurs treba da bude ono čime će se trgovati (a šta bi on pa drugo predložio)! Neuron zvani Rista Sportista se žalio da ima i onih koji zabušavaju, pa je rešio da im doskoči na super način – napravio je vežbe za um Cogito ergo sum. Većina neradnika se preobratila u savršene sportiste, a oni najuporniji su se vadili kako ne razmeju jezik kojim su vežbe napisane! -Nema problema, setio se Rista i pozvao šarmantnu drugaricu Lingvanu da im napravi online školu stranih jezika…

Mogla bih ja ovako do sutra, ali nemam vremena. Zagoreće mi ručak u restoranu, na drugom spratu! Još samo jedna informacija: Svako ko želi da predaje online može da se pridruži Mudracu i uz Dušanovu pomoć napravi kurs dostupan svim korisnicima Interneta!

I bi Tržni centar „Mudrac“!

I bi, i jeste i biće!

Šta je dobro? – Saznavanje stvari. Šta je zlo? – Neznanje. Seneka

autor: Bojana Radević

A onda je, na moju veliku žalost, stigla ova vest:

1
2
3
Previous articleLeonardo Da Vinči
Next articleAjnštajn – citati
Ko sam ja? Bojana. Na jednom intervjuu su mi postavili pitanje: kako bih sebe opisala? Sasvim spontano mi je izletelo: JA SAM DETE PIRODE. I tad mi se lice ozarilo i biće mi se ispunilo toplinom. Ta rečenica ima dve ključne reči: dete i priroda. Dete u meni je ono što čini da se radujem malim stvarima, da se ushićujem istraživanjem, saznavanjem, i da istu stvar u različitim situacijama doživljavam drugačije; da umem da se durim (za nepravdu izrazito), ali i da brzo i iskreno praštam. Priroda je ono što me okružuje i što se nalazi u meni. Prirodna sila je bezgranična. More je moja strast, moja čežnja, moja uteha, moja baterija. Sjedinjavanjem sa morem rađa se u meni kreativnost, razblažiju brige, ljutnja i bes, raste radost, ljubav, poletnost. (Pošteno sam se isplivala pre ovog pisanija.) Zvuci iz šume zavise od doba dana, od godišnjeg doba i ko zna čega... nebitno je. Bitno je da su oni za mene tu, da ih čujem. Kao i mirisi – ciklame u jesen, borovina u sumrak, isparavanje kiše u leto, fortunela u cvatu na terasi, mimoze pokraj puta, tek upecana riba u čamcu... Priroda u meni – spontanost, život u sadašnjem trenutku, vera da me intuicija neće napustiti, izneveriti. Šta volim da radim? JA VOLIM DA VOLIM. (moj moto koji mi je sinuo u kasne sate jedne žurke, dok sam vozeći se na kancelarijskoj stolici išla po strelicu za pikado) Volim da sam sa Dušanom, Adrijanom i Vedranom, da plivam, da se družim, da eksperimentišem (posebno u kuhinji), da učim đake i da ja učim od njih, da sadim cveće i povrće u bašti i na terasi (da posmatram kako napreduje, da ga uberem, mirišem, jedem), da mazim mačku koja mi prede na stomaku i grudima... i tako u nedogled. Bez čega ne mogu da živim? Bez slobode i ljubavi, mada to su isprepletene stvari. ANĐELI LETE KAD SEBE OLAKO SHVATAJU! (Iz knige: „Osetite strah i suočite se s njim“ Suzan Džefers) A inače – ko sam ja (po formalnim shvatanjima): žena, majka dvoje dece; titula: magistar tehničkih nauka, područje organizacionih nauka za elektronsko poslovanje; zanimanje: privatna profesorica matematike, hemije i fizike; članica Mense.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here