Ovaj Daliborov „savet“ vredi zapisati! On ti dođe kao naravoučenije iz basne „Lav i miš“. 🙂
Čak i kada je kraj, i kada smatraš da više nećeš imati odnose sa drugom stranom, neka pamte tvoj odlazak po dobru.
Zovi to dobrom karmom, lepim uspomenama, ili vezom za budućnost… U svakom slučaju, samo ti se dobrim može vratiti.
Postavi sebi pitanje: „Šta radiš za život?“ i slušaj šta ti se u glavi vrzma kao odgovor.
Ako ti je jedino posao na pameti, vreme je da uneseš neke promene. Zato sam te i pitao „šta radiš za život“, a ne „čime se baviš“.
Život je bogat onoliko koliko mu ti pružaš mogućnosti da raste i da se razvija. Zato je na tebi da ga stalno zalivaš lepim i kvalitetnim „stvarima“, a on će ti zauzvrat biti izvanredan!
Kada radiš nešto za drugoga, vrlo je moguće da pogrešiš i da se fokusiraš da uradiš nešto što nije za tu osobu od preteranog značaja. Tim pre ako si za tu osobu emotivno vezan.
Pitaj da li je dobro to što radiš i slušaj šta ti govore, pre nego što ćeš da naslutiš ili pretpostaviš šta je za nju dobro. Pruži empatiju i priđi stvarima sa stanovišta te osobe.
Na putovanju si? Dugo si čekao da odeš tamo i sada bi sve da vidiš?
Ostavi nešto za sledeći put! Neku sitnicu koju bi želeo da vidiš ili uradiš. Nešto što te zanima ali ne goriš od želje za time.
Ostavi to za sledeći put kako bi te mašta i sećanje ponovo vodili na putovanje na kojem si bio, i kako bi imao čemu da težiš.
Znam… Kada uložiš toliki trud u to što radiš, možeš da ga se zasitiš i da jednostavno jedva čekaš da ga završiš. I baš kada hoćeš da ga ostaviš, odvoji još 5 minuta da bude savršeno.
Mačke su fascinantna stvorenja! Mogu da vide svet oko sebe u najcrnjoj noći, i da gledaju direktno u Sunce! Prilagođavanje za koje su njihove oči sposobne je najbliže savršenstvu!
Posmatraj svet oko sebe mačijim očima – i kada je mračno, i kada je veselo, ti se prilagodi i traži svetle tačke kojima ćeš težiti.
Na primeru Hemingvejeve (najkraće) priče: „Na prodaju: Dečije cipelice. Nikad nošene.“ – „Pametni roditelji prodaju cipelice koje je dete preraslo i nije ni stiglo da nosi.“ 🙂
Kada radiš nešto često i kada si ga uradio već mnogo puta, počećeš da ga radiš rutinski, automatski. Automatizam guta predmete, događaje, ljude…
Zato, dok to radiš, ako ti se javi osećaj da nešto nije u redu, zastani i preispitaj svoje postupke i rezultate. Možda ti neka automatska poruka javlja da ti je pažnja popustila.
Jedni kažu: „Ako hoćeš da nasmeješ Boga, ispričaj mu svoje planove.“
Drugi misle da u životu najbolje prolaze oni koji imaju planove u svakom trenutku.
Ja bih napravio balans između ove dve opcije i rekao bih da je važno da znaš šta želiš u svakom trenutku. Jer ćeš lako modifikovati planove, ili ih promeniti i kreirati nove, kada znaš šta želiš.
Ne učiš da bi imao dobre ocene. Ne učiš da bi imao diplomu. Ne učiš da bi imao zvanje. Ne učiš da bi se zaposlio. Učiš da bi imao izbora!
Učiš da bi mogao da biraš šta ćeš da studiraš. Učiš da bi mogao da biraš sa kim ćeš da radiš. Učiš da bi mogao da biraš šta ćeš da radiš. Učiš da bi ti život bio izvanredan!
Ako želiš da živiš izvanrednim životom… Nauči da kažeš DA svemu što ti život pruža, i nauči da kažeš NEĆU onome što ne želiš.
(I pogledaj „Yes Man“ sa Džim Kerijem:-)