Kada je Dejan ovo izgovorio, zaparalo mi je uši. I tek posle nekoliko dana sam uspeo da razumem.
I ti si svakog dana sve stariji i stariji, a tehnologija je sve mlađa i mlađa. Već ne možeš sa sigurnošću da kažeš kako će izgledati društvo i komunikacije u budućih 10 godina, a kamo li kroz 20.
Jedini način da ideš u korak sa vremenom, tehnologijom i svojom decom (i unucima), jeste da ponavljaš sebi „hoću sve da znam!“ i da se zaista trudiš da naučiš da živiš i radiš sa svakim novim pronalaskom.
Ne postoje reči kojima se može izraziti uteha. Bol može nadjačati jedino sećanje na zajedničke trenutke.
Ako se prepustiš tugi, ona će te ušuškati samosažaljenjem i vremenom će pojesti sećanja na voljenu osobu.
Ako se otrgneš, razumećeš da je ništa ne može vratiti, ali da će živeti u tvom sećanju dok god si ti živ. Bol neće nestati (nikada), ali će te sećanje na lepe trenutke koje ste delili uvek oraspoložiti.
Vremenom pokupimo poštapalice ili fraze koje su višak u govoru ili ga čine bežičnim, prostim, nesigurnim.
Takvi su, na primer, izrazi „tako da“ ili „samo da“.
Poštapalica najčešće nismo svesni, i ne možemo da ih se otarasimo dok ih ne osvestimo. A to ćeš najlakše uraditi na sledeći način – snimi sebe kada spontano govoriš (još bolje je ako te neko drugi snimi a da ti ne znaš), a onda sedi i zapiši to što si pričao (od reči do reči). Slušaj pažljivo i ulovi svoje poštapalice.
Kada radiš nešto u kontinuitetu, vremenom postaješ sve bolji i bolji, radiš sve brže i brže, i ne treba ti podsetnik koji će ti reći „sad ide taj korak“, „sada treba sa uradiš ovo“, „ovde se radi tako“ i sl.
Kontinuitet je dobar, a beleške još bolje!
Beleške koje napraviš usput prilikom obavljanja posla mogu ti pomoći da se snađeš i nastaviš sa poslom ako dođe do nepredviđenog prekida. Šta više, ako želiš da preneseš posao na nekog novog, beleške će ti omogućiti da ne budeš stalno pored jer će iz njih znati šta treba da radi.
Uči da bi imao:
Narod kaže „znanje je moć“ i pri tome hoće da istakne kako ljudi koji imaju znanje imaju i mogućnost izbora. Ja bih tome dodao i da ljudi koji imaju znanje imaju i ideje kako da žive izvanredan život!
Uči da bi imao ideju kako da iskoristiš svoj život i svoje vreme na najbolji način za tebe. Uči da bi mogao da biraš najbolje za sebe. Uči da živiš i uživaš!
Kada uhvatiš sebe da pomisliš „oduvek sam se pitao…“, odmah ostavi to što radiš i pronađi odgovor na pitanje koje te zanima!
Zahvaljujući Internetu, danas si u mogućnosti da znaš i razumeš mnogo više nego ikada ranije. Iskoristi to i prestani da se pitaš – pronađi i iskusi – ispuni svoj izvanredni život!
Poštuj autorska prava!
Neko je odvojio svoje vreme i uložio svoju životnu energiju da to napravi, kreira, izmisli…
Neko je mogao to vreme i tu energiju da iskoristi sa svojom porodicom i drugim ljudima koje voli.
Poštuj to što je taj neko uložio deo sebe i pružio ti nešto novo ili drugačije. Poštuj autorska prava!
Jede ti se sladoled sada, ali nemaš pare za onaj najveći… Pa, uzmi „Rum koktel“!
Napravi ravnotežu između onoga što želiš i svojih mogućnosti u sadašnjem trenutku. Izvagaj da li želiš da uštediš još malo para, ili ti se baš sada jede sladoled. Pa, ako ti se jede sladoled, zadovolji se time što imaš sada, i uživaj.
I obećaj sebi da ćeš se potruditi u budućnosti da obezbediš sebi onaj najveći.
Prvo su se pojavile brusnice kao ekstra zdravo voće, i svi su pričali kako ih treba jesti. Zaista su ukusne i pune životnih sastojaka.
Zatim se pojavila aronija i ponovo svi trube kako je to ekstra zdravo i kako ih treba uzimati svaki dan. Nesumnjivo imaju dobar ukus i povoljan uticaj na zdravlje.
Ali, čini mi se da je ovde promašena poenta… Voće je zdravo samo po sebi i svakako ga treba unositi svakodnevno. I pri tome ne možemo da poredimo voće koje raste u našem vrtu i ono koje je proputovalo pola sveta da stigne do nas. Ako hoćeš da osetiš pravi ukus, da izbegneš pesticide i uneseš minerale sa onog podneblja na kojem to voće raste (na kojem je ustanovljeno da je dobro po zdravlje), idi na izvor – idi tamo gde to voće raste u prirodnom okruženju.
Tako nećeš unositi u svoj organizam samo voće, već i deo prirode. Idi na izvor!
Ova izreka me uvek podseti na demonstraciju u avionu pre poletanja – ako padne pritisak vazduha u kabini i maske sa kiseonikom se oslobode, prvo stavi sebi masku pa tek onda pomozi onima oko sebe (uključujući i decu).
Tako ti je i van aviona! Ako ne vodiš računa o sebi, pre ili kasnije ćeš istrošiti svoju životnu energiju, i onda ćeš biti teret za one za koje si mislio da im činiš uslugu.
Vodi računa i o svom zdravlju, fizičkom i psihičkom, pa ćeš moći i duže i bolje da pomažeš bližnjima.