Danas sam proključao u pošti!
Žurilo mi se a šalterska službenica nije bila u stanju da mi proda 3 M obrasca za 5 minuta. Trebalo je samo da ih otcepi, upiše u kompjuter i uzme pare. Jok, 5 minuta nije bilo dovoljno. Morala je da ode da uzme nesto da zabeleži, onda je pogrešila pa otisla opet, pa… Da nisam žurio, sit bih se ismejao. Rekao bih da je to bio školski primer nezainteresovanosti za posao.
Došlo mi je svašta da joj kažem, ali sam uspeo da se suzdržim da je ne ošurim i samo sam izašao napolje. Odvezao sam B do sledeće pošte, zamolio je da ona ode po obrasce i nisam je čekao ni minut. Pritisak mi je pao i na dalje smo sve stigli da uradimo. Tada sam zaključio…
Kada proključaš, bolje je da se skloniš sa vatre i da zamoliš nekoga ko je staložen da učini to što je potrebno. Lakše ćeš doći do željenih rezultata, nećeš nositi nezadovoljsto niti ga prenositi na druge!
Оставите одговор