Feng Šui je kolekcija praktičnih saveta kojih se treba pridržavati prilikom pravljenja, korišćenja i održavanja svega i svačega (od toga kako treba napraviti raspored nameštaja u stanu, preko održavanja vrtova, arhitekture i uređenja gradova, nošenja amajlija, pripreme hrane i ishrane, izbora posla…) kako bi ti život bio što ugodniji i kvalitetniji. Naravno, pisan je na mističan način – npr. da ti ne bi ulazili u kuću zli duhovi, ti napravi pragove; ali je u suštini vrlo praktičan – ako napraviš pragove, neće biti (smrtonosne) promaje.
Očito, ne bih pominjao Feng Šui ovde da nema veze sa prirodom, odnosno sa odnosom Kineza prema prirodi.
Kada sam video ovo (na slici gore) meni je bilo smešno koliko i fascinantno. Možda nije očigledno na prvi pogled, pa se udubi u sliku malo bolje. Da li primećuješ na kakvim stenčugama je zid napravljen? To je zato što Feng Šui nalaže da ostaviš prirodu netaknutu ako nemaš potrebu da je menjaš. To je jedan od razloga zašto stene nisu odgurnute u stranu, već je zid „prešao preko“ njih.
Već sam napisao da se u Kini cene prirodno vajani kamen, drvo i metal. Ukrašavajući ih sa po nekim živim detaljem, ističući njihovu lepotu igrom svetla i senki, dodavajući im mistični ili religiozni kontekst, Kinezi su napravili dela i predele od kojih zastaje dah a mašta se rasplamsava.
Taj utisak mi je bio najupečatljiviji u Gilinu. Gilin je selo od 500.000 stanovnika u kojem ćete naći sve gradske karakteristike kao u Beogradu, ali se stanovnici pretežno bave poljoprivredom pa je selo. I taj Gilin leži na reci koja je isklesala fantastične oblike u stenama, koja je okružena plodnim poljima i džunglom, na kojoj raste džambo bambus, u koju se ulivaju brojni vodopadi… Ukratko, u njegovoj blizini ima sve što se od prirode poželeti može.
I, opet, u tom istom Gilinu postoji prelep park sa jezerima, magičnim fontanama (namerno koristim taj izraz jer su me šarenoliki vodeni oblici praćeni muzikom neodoljivo podsetili na Magične fontane iz Barselone), prirodnim ukrasima i simbolima, najrazličitijim cvećem i drvećem.
Maksimalno uređeni parkovi sa skulpturama, pažljivo planiranim, poučnim i zabavnim dečijim igralištima, sa papagajima, flamingosima, kornjačama, gušterima, ribama… koji se slobodno šetaju, plivaju, lete…
Meni je jasno da je Kina zemlja u ubrzanom razvoju (u industrijskom smislu) i da zbog toga danas ispašta priroda na mnogim poljima, ali bih rekao da generalno Kinezi imaju drugačiji odnos prema prirodi. (Imaju Kinezi i bisere – npr. crni biser je da su istrebljivali vrapce jer su im tobož uništavali letinu, a opet beli biser je da su rešili da naprave Veliki zeleni kineski zid i uspore Gobi u svom širenju. Ali…) Za vreme ovog kratkog boravka, stekao sam utisak da mnogo više Kineza (procentualno) provodi mnogo više vremena u prirodi, u vrtovima, u parkovima…
I, još više, da neko zaista misli o značaju prirode, da je poštuje, i da vodi računa da se, koliko je moguće, smanji njeno opterećivanje.
Za kraj ću vas podsetiti na staru kinesku poslovicu:
„Najbolje vreme da posadiš drvo je bilo pre deset godina.
Sledeće najbolje vreme je sada.“
Оставите одговор