Osnovne ljudske potrebe

Ovaj tekst sam napisao da bih ti predstavio kako možeš na lak način da održiš dobro raspoloženje i da prikupiš energiju za delovanje na svom životnom putu. Zbog toga ja na ovaj post gledam kao dodatak, pa ti preporučujem da prvo pročitaš članke o mapama života: 1. „Kako radi moj mozak„, 2. „Mape uma„, 3. „Mape života„.

Posle svih ovih tekstova i sam možeš da zaključiš da ja ne volim da okolišam, već odmah „prelazim na stvar“. Tako ću uraditi i ovog puta i odmah ću ti „otkriti tajnu“ kako da podstakneš sebe da radiš. Tajna je u dobrom raspoloženju. Tačka.

Znam da to znaš i sad se sigurno pitaš: „Ok, ali kako da održim dobro raspoloženje kada imam toliko obaveza, i briga, i stalno me neko cima, i svi očekuju da im ja pomognem, i mešaju me u stvari u koje ja ne želim da se mešam, i…“ E, zato sam ti spemio recept za dobro raspoloženje.

Recept za dobro raspoloženje (za jednu osobu)
250g sigurnosti
100g iznenađenja
150g poštovanja
150g povezanosti 

Sigurnost mora da bude na svakom planu – porodičnom, poslovnom, finansijskom, zdravstvenom… Ukoliko se ne osećaš sigurno, sve pada u vodu. Sigurnost je jedna od osnovnih ljudskih potreba. Ako postoji strah da će nam se desiti nešto loše, pada nam mrak na oči i sve drugo ostaje po strani – usredsređujemo se da po svaku cenu osiguramo živote jer je za većinu nas sigurnost isto što i opstanak! Toliko je sigurnost bitna! Nema govora o dobrom raspoloženju ako se ne osećamo bezbedno.

Iznenađenja mogu da budu raznovrsna – to je potpuno individualna stvar. Ono što je izvesno, jeste da moram u svoj život da unosimo inovacije da ne bismo upali u kolotečinu i smorili se. Koliko volje imamo da radimo nešto što smo radili već stotinu puta (i što nam se već na glavu popelo)? Koliko imamo volje da uradimo nešto što smo napred okarakterisali kao dosadno? Nimalo! Uradićemo ga samo da izbegnemo svađu ili zato što nas neko moli. I sigurno se ne radujemo tome.

Sledeću ključnu ljudsku potrebu sam nazvao poštovanje… Neko bi možda rekao da je to pažnja. Neko, značaj, isticanje… U svakom slučaju, ista potreba se krija iz svakog od ovih naziva: Potrebno nam je da rastemo i da se ističemo pred drugima. Da budemo u centru pažnje, da nas ljudi pitaju za mišljenje, da se okreću za nama, da pričaju o nama, da budemo uvažavani, da imamo smisao, da se nešto očekuje od nas, da smo potrebni nekome, da nas neko želi, da nešto zavisi od nas! Potrebno nam je da budemo jedinstveni, autentični, da se razlikujemo od drugih – po mišljenu, po oblačenju, po govoru, stavu… Da li se osećaš dobro kada te neko blizak zamoli za savet? Da li se osećaš dobro kada se nekome pohvališ? Da li se osećaš dobro kada te neko pita za mišljenje? Da li se osećaš dobro kada dostigneš neki svoj cilj? Nema radosti, ako smo beznačajni…

Ostao nam je još jedan sastojak… Povezanost. Odnosno, ljubav, pripadnost, rad u grupi, u timu, veza sa Bogom, sa višim Ja, kontakt sa vanzemaljcima… Mi jednostavno ne želimo da budemo sami – želimo da budemo deo neke grupe, da sa drugima delimo radost i tugu, da računamo jedni na druge, da razmenjujemo mišljenja, da osetimo vezu na višem nivou… Bez osećanja povezanosti, ne možemo se osećati srećno jer nije zadovoljeno naše socijalno ja.

Ostalo je još samo da vidimo kako se priprema dobro raspoloženje. U stvari, prvo ćemo da vidimo kako se priprema loše raspoloženje! 

Seti se nečega što ne voliš da radiš. Uzmi papir i olovku i napiši šta je to. Iskoristi vremena koliko ti je god potrebno, da lepo napišeš i objasniš (svojim rečima) zašto ne voliš to da radiš. Kada završiš, nastavi dalje sa čitanjem.

Pretpostaviću da imaš na papiru napisano ono što sam ti rekao da uradiš. To je veoma bitno da prođeš, i ako nemaš, nemoj dalje da čitaš jer će ti ovo na dalje biti samo gubitak vremena i neće imati nikakvog uticaja na tvoje ponašanje i tvoju budućnost.

Sada kada imaš pred sobom jednu svoju nevoljnu radnju, hajde da vidimo koliko naših sastojaka ima u njoj! Razmisli redom…

Koliko sigurnosti ima u njoj, na svakom planu? Dobro se zapitaj – možda postoje neke stvari koje ne želiš sebi da priznaš, neke opasnosti preko kojih prelaziš kao „biće sve u redu“, neke neizvesnosti koje mogu da odvedu sve po zlu…

Koliko inovativnost ima u njoj? Da li ti ona donosi nešto novo? Da li ćeš iskusiti nešto drugačije? Da li može nešto pozitivno da te iznenadi dok je radiš? Ima li radosti u neznanju šta će iz nje da proizađe?

Da li ćeš pridobiti poštovanje radeći je? Da li će skrenuti pažnju na tebe? Da li ti pomaže da napreduješ na ličnom planu? Da li će neko zapamtiti to što činiš, i da li će zbog toga osećati zahvalnost prema tebi?

Koliko to utiče na tvoju vezu sa drugim ljudima, sa porodicom, sa voljenom osobom, sa Bogom? Da li je pospešuje ili unazađuje?

Oceni zapisanu radnju na skali od 1 do 10 (gde je 10 najbolja ocena), po ova četiri aspekta – koliko ti dobra donosi, koliko raznovrsnosti, koliko značaja i koliko ljubavi.

A onda ponovi postupak sa nečim što prosto obožavaš da radiš! Napiš to na papiru, objasni svojim rečima zašto ti pričinjava zadovoljstvo, a zatim postavi sebi ista ova pitanja i daj ocene od 1 do 10. Hajde, uradi to. Ja ću sačekati da završiš. 

Sada imaš pred sobom dva pismena zadatka. Koji ima bolje ocene? Onaj koji više voliš? Odnosno, da se bolje izrazim, onaj koji ti donosi više dobrog raspoloženja? Siguran sam da je tako.

Pa kako onda da pripremimo dobro raspoloženje? Očito, za pozitivne stvari ne moramo ništa da radimo – one nam donose zadovoljstvo „same po sebi“. One „negativne“ ćemo da menjamo! Zašto su negativne? Pa zato što nam unose neki nemir, ne izlaze u susret našim osnovnim potrebama, ugrožavaju nas… ALI! Većinu stvari koje radimo u svom životu ne radimo po striktnoj proceduri! Naročito ne one sa ličnog plana. Pa onda promeni postupak rada tako da te više ne ugrožava!

Ako želiš da investiraš u neki posao, ali je on rizičan, sigurno ćeš na skali sigurnosti imati nisku ocenu, ali onda napravi drugačiji pristup – posveti se istraživanju i napravi teren za sopstvenu bezbednost: raspitaj se koliko je realna i velika opasnost od gubitka novca, da li možeš da se osiguraš, potraži mišljenje stručnjaka ili onih koji su već prošli kroz takve rizike… (Strah čini dobar deo tvog života, i o njemu će biti još reči u narednim tekstovima.)

Ako niko ne ceni to što radiš, razmisli kako možeš da to predstaviš drugačije, u novom svetlu, onako da ljudima bude jasno da ti radiš dobru stvar i da zaslužuješ pohvale i poštovanje zbog toga.

Ako ti je dosadilo da radiš jedno te isto, a nemaš proceduru koju moraš da ispoštuješ, svaki dan promeni postupak – stavi sebe na iskušenje da svaki dan osmisliš i sprovedeš novu proceduru.

Ako misliš da ne napreduješ, uvedi novine koje će te staviti na iskušenje – možeš da se takmičiš sa sobom da uradiš posao što brže, svakog dana da postavljaš nove rekorde.

Šta god da radiš, okreni ga, obrni ga, tako da na kraju dobiješ sve desetke! I eto ti raspoloženja za rad!

Iako u ovom postu neću više pisati na temu ljudskih potreba, ovo nije kraj recepta za dobro raspoloženje. Dobro raspoloženje uvek može da se začini! Pa izvoli – istražuj i podeli sa drugima svoja otkrića!