Ma, kakav Avatar?! Bali je zakon!!!

210

Kada smo rekli našem instruktoru ronjenja da idemo na Bali, skrenuo nam je pažnju šta od opreme da proverimo i na koji način, pre nego odemo na zaron. Ipak, glava je u pitanju ako se spustiš na 20 metara i nešto pođe po zlu…

„Ono što vam je ključno jeste da bacite pogled na kompresor kojim pune boce – čisto da vidite da li ima filtere za vazduh i da ne stoji neki genijalac pored kompresora sa cigarom u ruci! U bocama ne sme da bude ugljen-monoksida jer njega ne možeš da izbaciš i ako ga udišeš dole, čak i mala koncentracija može da bude kobna jer ti sa svakim udisajem uneseš po malo CO koji se vezuje za hemoglobin i malo po malo se smanjuje broj ćelija koje mogu da prenose kiseonik i ti konačno ostaješ bez svesti! Drugo, treba da vidite da li imaju čist kiseonik na brodu! Ako dođe do trovanja ili barotraume to može da ti spasi život! I treće, ako možete, ne bi bilo loše da pribavite brojeve telefona najbliže bolnice i policije.“ – sećam se šta nam je Đorđe govorio.

Kandidasa je jedan od najvećih ronilačkih centara na Baliju, i mi smo krenuli redom da obilazimo klubove kako bismo našli najpovoljniju ponudu. Obišli smo celu Kandidasu i dogovorili se sa poslednjim klubom na koji smo naišli, ali ne zato što nas je mrzelo da se vraćamo, niti zato što su bili najpovoljniji (naprotiv!)… Već zato što je instruktor Australijanac britanskog porekla. Zašto je to bitno?! – Pogledaj prethodni post i snimak kako nam Wayan objašnjava setvu pirinča, pa onda zamisli da treba da ti balinežanin održi brifing pre ronjenja na kojem će ti objasniti kako treba da roniš, šta smeš a šta ne smeš da diraš, i sl! 🙂

A ako želiš da osetiš kako smo se osećali dok smo čitali ronilačke pamflete i programe koje smo usput dobijali… Prošetaj se do Kineske radnje, kupi neki ozbiljniji uređaj kao npr. radio-telefon-baterijskulampu-peglu i pročitaj englesku verziju uputstva za rukovanje!

Dakle, dogovorili smo se, zakazali zarone, i kada je došao dan… osetili blaaagu tremu!

Bojana i ja mnogo volimo more, i vrlo često ronimo na dah, i bilo nam je sasvim prirodno da ronimo sa bocama dok smo imali obuku, ali… Ovo je bio prvi put da ronimo u moru (otvorena + slana voda + struje + opasne živuljke)! Naravno, to smo rekli instruktoru i on nam je za prvi zaron preporučio da idemo u Plavu lagunu jer tamo struje nisu jake. Tako je i bilo…

Za doručak smo uzeli samo malo voća, čašu soka i nešto danskog peciva (koje je izvrsno – sa prelivom kao iz princes krofni sa zapečenim ananasom).

Grejem (instruktor) i Ilejn (njegova žena – Singapurćanka) nas pokupiše iz hotela i pođosmo do kluba da se opremimo. Stigli smo tamo i održali brifing – dogovorili smo se gde ćemo da ronimo (isplanirali smo dva zarona u Plavoj laguni – jedan pa odmor pa drugi), dogovorili se koji su znaci za sporazumevanje, pojasnio nam je šta sme a šta ne sme da se pipa, i demonstrirao signal za opasnost (stisnuta pesnica ili zveckanje nekom vrstom podvodne zvečke).

Kada smo uzeli opremu, Grejem mi reče: „Čamac je mali, pa nemojte da nosite ništa što vam ne treba i što ne sme da se kvasi.“ Inače, sjajno smo se sporazumevali – kada Grejem priča, ja ga sve razumem (ima onaj „mejt“ naglasak), ali kada ja nešto pričam, Ilejn mu „prevodi“ pri čemu ona samo ponovi moje reči! (Kasnije sam video da se žali da bol u ušima, a i kako ne bi kad je imao preko 3700 zarona u trenutku kada smo mi ronili sa njim! 🙂

Kad samo videli čamac počeli smo da se smejemo! Mi leti u Petrovcu (u Crnoj Gori) spustimo Elanovu pasaru (oko 4.5 x 1.8 metara, u koju je uspevalo da stane 10-12 tinejdžera + hrana i piće) i onda možemo da se jurimo po njoj. Ovde nas je čekao tradicionalni balinežanski čamac!

Tradicionalni balinežanski čamac i mi u njemu
Tradicionalni balinežanski čamac i mi u njemu

Čamac je trimaran – ima centralni deo u kojem smo sedeli jedno iza drugog (Grejem na pramcu, Bojana i ja na bocama i vozač na vanbrodskom motoru!) kao u luna parku, i dva bočna zarad ravnoteže (koja služe da te udare u glavu kada izranjaš na površinu ili pokušavaš da uđeš u čamac:-). Ovaj naš je bio pro-zapadnjački. Oni pravi su plavi, sa oslikanim očima, ustima i repom. Kada ih gledaš sa obale, onako sa šarenim jedrima punim vetra, sjajno izgledaju. (Toliko lepo da smo za 200 dinara kupili jednu maketu.)

Sećaš se da nam je Đorđe rekao? Da proverimo da li na brodu ima boca sa čistim kiseonikom! U ovom našem nije imalo mesta ni za noge! 🙂 Uteha nam je to da nismo išli daleko od obale…

Vozili smo se 20ak minuta, vezali za bovu i ušli u vodu. Na kursu smo bili izučili sve – opremanje na kopnu, na površini vode, na dnu, ulazak sa plaže, sa čamca (unapred i unazad)… Izučili smo sve sem… mrtvačkog opremanja! Mrtvačko opremanje izgleda ovako: uđeš u vodu i legneš licem na gore, a instruktor i vozač te oblače! Pošto nisam shvatio odmah šta treba da radim (sad ću ispasti naivan kao francuska sobarica – Grejem mi je samo rekao da uđem u vodu i legnem) setio sam se scene iz „Sabirnog centra“ (kada brica pokušava da obuje cipele profesoru a nikako mu ne ide) i počeo da se smejem na sav glas. 😀

Ne znam kako su to protumačili, ali više nisu pokušavali da me opremaju.

Proverili smo opremu, pritiske, i ispustili vazduh iz džeketa i krenuli u lagani zaron. (U Plavoj laguni smo imali dva zarona u toku istog dana, ali ću ih ja spojiti u jedan… Što je sasvim opravdano uzimajući u obzir da Bojana nije izlazila iz vode uopšte!:-)

U tom trenutku srce počinje ubrzano da radi!

Gledam Bojanu, gledam ispod sebe, gledam Grejema, gledam dubinomer, dodam malo vazduha u džeket. Gledam Bojanu, gledam ispod sebe, gledam Grejema, gledam dubinomer, dodam malo vazduha u džeket. Gledam Bojanu, gledam ispod sebe, gledam Grejema, gledam dubinomer, dodam malo vazduha u džeket… (Znam da zvuči čudno, ali prilikom zarona se džeket dopumpava, a prilikom izrona ispumpava – prilikom zarona da se ne bismo zakucali u dno, a prilikom izrona da ne bismo bili katapultirani na površinu! Fizika je čudo! 🙂

Plava laguna je zaliv na čijim podvodnim obroncima se nalazi najveći veštački koralni sprud. U stvari, koralni sprud je prirodan (nije plastičan, kineski:-) ali je naseljen ljudskom rukom. Voleo bih da mogu da kažem koliko biljnih i životinjskih vrsta ga naseljava, ali verujem da to samo Bog sveti zna!

Sad sam zastao sa kuckanjem. U naslovu posta sam pomenuo film Avatar poznat po svojim 3D efektima i fantastičnom svetu, ali mi se sada čini kao greh da kažem da je podvodni svet Balija 100 puta lepši! Jednostavno, nije dovoljno dobro. Prva sledeća asocijacija koja mi pada na pamet jeste… RAJ. 🙂

Lebdiš. Svuda oko tebe je tišina. Čuješ samo svoje disanje.

Pogledaš levo – pored tebe lebde dve-tri sipe.

Majstor kamuflaže - sipa
Majstor kamuflaže – sipa

Karnerići im igraju poput trake kakve gimnastičarke. Gledaju te svojim jezivim očima i menjaju boju kako bi se prilagodile tvom odelu…

Ispred i ispod tebe koralni greben. Kolonija koju čini hiljade vrsta korala i sunđera. Meki, tvrdi, plavi, zeleni, crveni, šareni, šupljikavi, mozgoliki, čupavi… Morske zvezde – petokrake, šestokrake, sedmokrake… Paperjaste!

Vidiš ono čupavo u gornjem desnom delu slike... E, to su paperjaste morske zvezde!
Vidiš ono čupavo u gornjem desnom delu slike… E, to su paperjaste morske zvezde!

Kao kada duneš u maslačak pa semenkice polete svuda unaokolo, tako i ova neverovatna vrsta morskih zvezda pliva oko tebe.

Ponegde ti se učini da se granje ili lišće nakupilo na koralu, ali to je samo optička varka koju izvode pojedine vrste riba – pretvaraju se dok im ukusni plen ne priđe dovoljno blizu da vidi šta to pluta, a onda… njam! 🙂

Toliko boja ima samo na crtežima predškolske dece! (Starija deca su obično uspešno prevaspitana, i njihov svet je crno-beli… :-S… Ma, nije mi ništa samo sam se setio kratkog filma Vladimira Paskaljevića „Delfini su sisari“… Hteo sam da ga embedujem ali nisam uspeo da ga nađem na JuTjubu. Ipak, preporučujem da ga pogledaš!)

Desno je olupina broda na čijoj se palubi nastanila žaba-riba.

Riba-žaba... Kad je vidi, čovek bi rekao da je Darvin stvarno bio u pravu!
Riba-žaba… Kad je vidi, čovek bi rekao da je Darvin stvarno bio u pravu!

Ova neverovatna vrsta ribe ima noge!!! Prilično je pitoma pa kad je ćušneš, ona se samo zatetura, odskakuće par santimetara i pretvara da je kamen! A onda zine, isplazi svoj crvoliki jezik i čeka… da se pojavi radoznali zalogaj.

Baciš pogled naviše i vidiš mehuriće kako rastu krećući se ka površini, kako prelamaju svetlost i sijaju se poput ogledala.

Spustiš se malo bliže dnu i uočiš puževe golaće.

Teško naoružani puž golać!
Teško naoružani puž golać!

Ne, ovi rogovi-džombe nisu njegova kamuflaža! To je opasno oružje koje ne sme da se dira! Ne šalim se! Ovaj puž je razvio neverovatnu tehniku za opstanak. Najviše voli da jede morske sase. Morske sase imaju žarne ćelije koje sadrže mehanizam za ispaljivanje otrovnih strelica – pri dodiru, aktivira se mehanizam koji poput praćke ispaljuje otrovnu strelicu i parališe ili povređuje napadača. E, sad… Puž bez problema izlazi na kraj sa sasom tako što joj jede krake u kojima se žarne ćelije još nisu potpuno razvile, i kada ih pojede on apsorbuje žarne ćelije i ugradi ih u sebe!!! Kako to čini, naučnicima još uvek nije jasno…

Nedaleko je riba klovn (u narodu poznatija kao Nemo:-) veličine semenke jabuke. Približiš joj se, a ona kočoperno brani svoju teritoriju – sasu veličine nokta na malom prstu. Zaleti ti se pravo u lice, a onda se zaustavi par centimetara od maske, raširi peraja i kaže: „Žibe bre!“

Nema Nema!!!
Nema Nema!!!

Drugačiju taktiku primenjuješ kada je riba-lav u pitanju. Njoj ne prilaziš uopšte!

Riba-lav - smrtonosna koliko i lepa!
Riba-lav – smrtonosna koliko i lepa!

Iako izgleda kao da se šepuri, njena peraja-bodlje imaju odbrambenu ulogu – jedan ubod u blizini srca ili glave može biti fatalan po čoveka! Zato, kad je vidiš, samo joj mahneš sa pristojne udaljenosti i nastaviš dalje…

Znam da će se većini vas koji ovo čitate učiniti da je podvodni svet vrlo opasan – ovaj bode, onaj truje, treći se pretvara… Ali nije tako!
Činjenica je da je podvodni svet surov – ako ne naučiš da se braniš, nešto će te pojesti. I to je razlog zašto svaka živuljka ima neko „oružje“. Ali ako se postaviš u ulogu posmatrača i pridržavaš njihovih pravila (ne diraj me i ne zalazi u moju teritoriju), moći ćeš da uživaš u njemu! Ako neka živuljka želi da se druži sa tobom, ona će tebi prići i po njenom stavu će ti biti jasno da li joj smetaš ili hoće da se igrate. I tada će ti srce lupati ubrzano ne od straha već od radosti, pa ćeš (kao i ja) „posrkati“ vazduh iz boce i morati da izađeš na površinu…

Nastavak ronilačke avanture na lokalitetu Gili Tepekong, dolazi „u sledećem broju“… A da bih ti zagolicao maštu, rećiću još samo da se taj lokalitet preporučuje iskusnim roniocima!!!

PODELI
Svaki članak koji sam napisao, za mene ima neki smisao. Ako u njima prepoznaš misli svoje, znači da nas ima dvoje.

POSTAVI ODGOVOR