Zeigarnik efekat: Kako prevazići otpor prema novim navikama

72

IS099MY4S.jpg

Potreba za dovršavanjem… podsvesno pamćenje aktivnosti koje nikada nisu dovršene… želja uma da okonča neizvesnost i dovrši započete poslove… to je „potreba za dovršavanjem“, odnosno Zeigarnik efekat.

Zeigarnik efekat je težnja ljudi da zapamte nedovršene aktivnosti pre nego dovršene. Kada ljudi uspeju da započnu nešto, postoji veća šansa da će to i završiti. Zeigarnik efekat nas uči da je jedan od mehanizama pomoću koga se može boriti sa odlaganjem započinjanje – nečega, nekada, negde… bilo čega. Ne započinjite sa teškim zadatakom, najpre probajte nešto lakše. Kada ste jednom započeli, ma kako da je to nevažno, nešto će vas vući da završite započeto.

Zeigarnik efekat je dobio ime po ruskom psihologu, Blumi Zeigarnik (1926.), koja je primetila nešto neobično dok je sedela u restoranu u Beču. Konobari su pamtili samo porudžbine koje je trebalo poslužiti, ali su se slabo sećali posluženih. Zeigarnik je u svojoj laboratoriji testirala teoriju o onome što se događalo kod konobara. Više od pedeset godina nakon studije Blume Zeigarnik, Kenet MekGrou i njegov tim su ponovo izveli istu studiju. Zaključak obe studije je bio da kada ljudi jednom nešto započnu, oni imaju potrebu da to i završe. Postoji, međutim, jedan izuzetak kod Zeigarnik efekta; on ne funkcioniše ukoliko niste zaista motivisani da dovršite započeto ili da postignete neki cilj. U skladu sa Zeigarnik efektom, naš mozak pamti nedovršene aktivnosti; drugim rečima, volimo da dovršimo započeto.

Vizman je izneo sledeće mišljenje o ovom istraživanju: Ljudi često odlažu započinjanje aktivnosti jer previše razmišljaju o njoj. Međutim, ako neko može da ih ubedi, ili ako sami sebe mogu da ubede, da se bave tom aktivnošću „samo nekoliko minuta“, često osećaju potrebu da je sprovedu do kraja. Istraživanje pokazuje da je pravilo „samo nekoliko minuta“ veoma efikasno za pobeđivanje odlaganja i da može pomoći ljudima da dovrše i najteže zadatke. To je, takođe, i savršena primena rada Blume Zeigarnik – tih nekoliko minuta početne aktivnosti dovode do stvaranja anksioznosti u mozgu koji odbija da se odmori dok se posao ne završi. Zeigarnik je pripisala rezultate „stanju napetosti“, sličnom cliffhanger završnici*: vaš um želi da zna šta će se sledeće dogoditi. On želi da se nešto završi. Psiholog Ari Kruglanski ovo naziva „potrebom za završetkom“, željom našeg uma da okonča stanje neizvesnosti i dovrši započete poslove…

U članku Šta nas Zeigarnik može naučiti o produktivnosti? Timok piše: Ova inovativna teorija kaže da ljudi teže da zapamte nedovršene stvari pre nego dovršene. Ovaj efekat možete prepoznati u svakodnevnom životu. Ukoliko postoji aktivnost ili bilo šta drugo što nije dovršeno, to stalno iskrsava u vašem pamćenju – sve dok se ne dovrši. Problem sa previše nedovršenih aktivnosti je što vaš um nastavlja da se bavi njima – bilo da ste toga svesni ili ne. Ali čim se aktivnost dovrši, kapacitet vašeg mozga se može osloboditi za nešto drugo. Najbolji način da se izađe na kraj sa ovom situacijom je organizacija radnih metoda. Kako biste iskoristili Zeigarnik efekat, učinite sledeće:

  • Definišite vaše „zašto“: Sve započinje kada definišete vaše zašto – šta je krajnji cilj koji pokušavate da postignete?
  • Primenite odgovarajuće strategije: Kada jednom znate cilj, primenite prave strategije.
  • Raščistite listu zadataka: Preispitajte svaki zadatak. Da li ovaj zadatak doprinosi ostvarenju mojih ciljeva? Ako je odgovor ne, jasno vam je da taj zadatak treba zaboraviti.
  • Budite svesni svog optimalnog radnog vremena: Kada na listi imate bitne zadatke i kada želite da ih dovršite, razmislite i utvrdite koje je vaše optimalno radno vreme.
  • Uradite sve odjednom, ali sa pauzama: Kada započnete sa radom, pokušajte da uradite što više možete odjednom sa odgovarajućim pauzama (udaljite se od posla tokom pauza).
  • Izaberite odgovarajuće okruženje: Pronađite optimalno mesto za rad, tako da ste izloženi najmanjem mogućem ometanju (od strane e-pošte, telefona…).

U članku Zeigarnik efekat psyblog.com piše: Jedan od najstarijih trikova u televizijskom poslu za zadržavanje gledalaca pred ekranima i praćenje serijskog programa iz nedelje u nedelju je cliffhanger. Tu su te sudbonosne reči „biće nastavljeno…“, tako da se morate uključiti sledeće nedelje kako biste videli razrešenje, jer ta misterija ne da mira vašem umu. Veliki engleski romanopisac Čarls Dikens je koristio identičnu tehniku. Mnoga njegova dela, kao što je „Oliver Tvist“, najpre su objavljivana u nastavcima, iako su kasnije objavljena kao kompletni romani. Njegovi cliffhangeri su stvarali takvu neizvesnost u umu ljudi da su nestrpljivo očekivali sledeći nastavak… Zajedničko svim ovim primerima je da ljudi kada ljudi nešto imaju potrebu da završe započeto kada jednom uspeju da započnu. Iako je tehnika jednostavna, često je zaboravljamo jer previše razmišljamo o teškim aspektima našeg zadatka. Zeigarnik efekat, međutim, ima bitan izuzetak – on ne funkcioniše kada nismo naročito motivisani da postignemo cilj, ili kada ne očekujemo dobre rezultate angažovanja. Ovaj izuzetak se odnosi na ciljeve generalno – ne upuštamo se kada nisu privlačni ili kada su nemogući. Međutim, kada cilj smatramo vrednim i realnim, onda preduzimanje prvog koraka predstavlja razliku između uspeha i neuspeha.

U članku Zeigarnik efekat objašnjava… Zašto Mindhacks objašnjava: Bluma Zeigarnik je bila učenik jednog od osnivača Geštalt psihologije, Kurta Levina, a ova psihološka škola je prva postavila pitanje površinske/dubinske svesti i perceptualnog procesuiranja. Međutim, kakve ovo ima veze sa biznisom i problemima nezavršenih marketinških naslova, naslovom elektronskih poruka, pričama, filmovima, knjigama, blogovima…? Možda ste čuli da profesionalni javni govornici koriste tehniku koja se naziva „uvodna metafora“, što jednostavno znači da govornik obično započinje prezentaciju uvodnom, zanimljivom pričom. Zatim tu priču prekida kada je ispriča 80-90%, u idealnom slučaju u trenutku najveće neizvesnosti. Zašto? To održava um publike otvorenim i drži pažnju publike, koja pažljivo sluša kada će im govornik saopštiti te poslednje informacije koje im nedostaju – „kako se priča završava“. U tom procesu publika pažljivije prati prezentaciju govornika, što i jeste prava namera govornika i svrha priče. Međutim, negativna strana ove tehnike je to što publika može imati snažnu reakciju na priču (nedovršenu priču), i može postati nestrpljiva da čuje kraj; zapravo, publika može početi da uzvikuje Hej, nisi završio priču! Ispostavlja se da je snaga odgovora Zeigarnik efekta u tesnoj vezi sa Majers-Brigs dimenzijom ličnosti – Sudija/Onaj ko opaža. Što više naginjete ka kraju spektra na kome se nalazi Sudija, to snažnije doživljavate „potrebu za dovršavanjem“ kod pričanja priče. Obrnuto, ako naginjete ka Onome ko opaža, možete primetiti da je nešto ostalo nedovršeno, ali to ne mora da znači da vam je toliko stalo; ne postoji stvarna „potreba za dovršavanjem“. Na sreću javnih govornika, većina ljudi je između ova dva ekstrema. Primenjujući Zeigarnik efekat, pisac kaže: „Pa, narode, nastaviće se.“ Neki marketinški gurui nazivaju Zeigarnik efekat „najhipnotičnijom“ marketinškom tehnikom ikada.

Zeigarnik efekat se primenjuje na mnogo zanimljivih načina širom sveta, svuda oko nas. Televizijske serije ga stalno koriste, to je taj nerešeni kraj zbog koga želite da im se vraćate iz nedelje u nedelju. Ljudski um je motivisan za njih i voli završetke, između ostalog zbog toga što ljudi mnogo više pamte nedovršene ili nerešene stvari nego dovršene. Prema Isamaru Ginzbergu, jedna od najmoćnijih tehnika koju pisci i razni drugi biznisi mogu da koriste kako bi povećali prodaju je da jednostavno dodaju reči „prvi deo“ knjizi ili proizvodu – jer ljudi, po prirodi, vole da sakupljaju stvari, i kada imate „prvi deo“ neke serije onda želite „drugi deo“; skupljački i kolekcionarski mentalitet se budi i želi da imate ceo set. Ovo je takođe i razlog zašto se novinski članci završavaju na drugoj strani – kako bi vas naveli da pronađete kraj; tražeći kraj listate novine i slučajno gledate druge tekstove i oglase. Zato na kraju mnogih publikacija postoji crno polje ili logo na kraju članka. To mozgu stavlja do znanja da je završio sa informacijama i da može da nastavi dalje. Ne volimo kada nešto nije dorečeno ili dovršeno; želimo da sve dođe do kraja. Kada se dođe do kraja, možemo da zaboravimo na nešto… Pisac i psiholog Bafington je opisao Zeigarnik efekat rekavši da ljudi teže da pamte negativna iskustva i osećanja duže nego pozitivna. Štaviše, ljudi osećaju jači uticaj negativnih poruka nego pozitivnih. Ovi rezultati ukazuju da težimo da zaboravimo zadatke ili da ih ne zapamtimo jer je motivacija da ih izvršimo u celosti zadovoljena. Stoga se čini da postoji slaba motivacija da se setimo zadataka koji su završeni, dok postoji snažno interesovanje za nedovršene zadatke koji konstatno osvežavaju memoriju. Stvaranje završnice i dovršavanje može postati ozbiljan prostor za značajno smanjenje nivoa stresa i veća postignuća… Međutim, možete nadmudriti svoj mozak i uštedeti sebi mnogo truda pamteći ova dva principa: 1. Započnite nešto da radite i time ćete povećati verovatnoću da ćete to i završiti. 2. Kada nešto završite, pre ćete izgubiti interesovanje.

*cliffhanger završnica – tehnika pripovedanja kojom se protagonista suočava sa šokantnim otkrićem, teškom moralnom dilemom ili opasnom po život i krajnje neizvesnom situacijom.

Foto&Video&Tekst preuzeti sa portala ForensicSoul
Izvor: ForensicSoul

PODELI
Svi smo povezani, jedni sa drugima, gde god da se nalazimo. Naša radoznalost i želja za istraživanjem je deo našeg putovanja. To je naša sudbina. Isto tako, to je naša obaveza i odgovornost prema budućim generacijama, da bi svet bio bolji nego što jeste. Budite otvoreni, budite radoznali. Uvek postavljajte pitanja. To je jedini način da budete deo promene kojoj svi težimo.

POSTAVI ODGOVOR