Zašto je nekim ljudima teško da se oslobode negativnih emocija?

12

kontrola-emocija.jpg

Nijedno osećanje samo po sebi nije ni negativno ni pozitivno. Sva osećanja su jedna vrsta telesnog uzbuđenja a ono što im daje kvalitet pozitivnog ili negativnog doživljaja jeste evaluacija (procena, etiketa, značenje koje ste odabrali da pripišete situaciji, događaju u kojem se emocija javlja ili samoj emociji). Osećanje samo po sebi je samo vid eneregije u pokretu, energije kojoj ćemo dozvoliti da slobodno struji ili ćemo se sa njom boriti.

U slučaju da dopuštamo energiji osećanja da struji bez otpora, ne opiremo joj se, ta energija će prostrujati kroz telo i neće stvarati neprijatne blokade i telesne senzacije. U slučaju da se opiremo toj energiji, odnosno njenom slobodnom kretanju, u telu će se stvoriti energetske i mišićne blokade, koje stvaraju doživljaj nelagodnosti, napetosti, bola, otupelosti, apatije, umora i sl.

U slučaju da blokiramo eneregiju osećanja (ekspresiju osećanja) duže vreme, te blokade će postati hronične i svakodnevno će nas ograničavati u ekspresiji, konataktu sa sobom i doživljavanju (kako neprijatnih tako i prijatnih osećanja). Naše reakcije (emocije) i njihovo trajanje direktno određuju kvalitet našeg života. Veoma je važno da naglasimo da kvalitet našeg života u tom smislu zavisi 100% od nas samih, odnosno od sposobnosti da prihvatamo i ne vezujemo se za osećanja.

Svi znamo da nema osećanja bez telesnog doživljaja, odnosno telesnih simptoma. Svakoosećanje manifestuje se istovremeno na tri nivoa:

  1. Telesnom– u vidu telesnih senzacija (na primer: ubrzan puls, promene u disanju, vrući talasi i sl.)
  2. Emocionalnom – osećaj uzbuđenja koji se doživljava kao prijatan ili neprijatan
  3. Mentalnom – misli, mentalne predstave (imaginacija), uverenja

Osoba može blokirati ekspresiju osećanja na sva tri nivoa. Zašto ljudi blokiraju ekspresiju osećanja? Postoje dva bazična razloga za to:

  1. Anksioznost povodom neprijatnosti – osoba veruje da su određena osećanja veoma neprijatna (kao na primer: tuga, ljutnja, povređenost, strah i sl.) i da bi suočavanje sa njima bilo suviše bolno i neprijatno. Anticipacija (očekivanje) te neprijatnosti uzrokuje anksioznost (strepnju) i otpor (blokadu) ka suočavanju sa emocijom što dovodi do neprijatnog doživljaja i tenzije, napetosti i drugih neprijatnih telesnih senzacija. Kada se to dogodi osoba veruje da je upravo taj neprijatni doživljaj potvrda da je suočavanje sa emocijama samo po sebi neprijatno i bolno i da ne treba da se više sa njima suočava. Ako se osoba suoči sa emocijom, bez tog početnog negativnog očekivanja, osoba neće doživeti neprijatnost već samo protok energije i otpuštanje uzbuđenja.
  2. Poistovećivanje sa emocijom – osoba se često poistovećuje sa nekim svojim negativnim osećanjem i veruje da je ta negativna emocija potvrda da osoba ima neki negativni atribut, odnosno da ima neke delove identiteta koje opaža kao nepoželjne. Ako se osoba poistovećuje sa emocijama onda ona postaje vezana za njih i zbog toga ne može da ih otpusti. To kasnije vodi do stvaranja negativnih emocija prema vlastitiom selfu (kao što su: ljutnja na sebe, osećaj manje vrednosti odnosno ego anksioznost, krivica i sl.).

Dakle, ako želite da postanete slobodni i oslobođeni od negativnih emocija, odustanite od podele na negativne i pozitivne emocije već prihvatite i suočite se sa bilo kojom emocijom. Naučite da prihvatate svoje emocije bezuslovno, jer to su ipak samo emocije, prolazne reakcije.

Prihvatite sledeće činjenice u vezi emocija:

  1. Svaka emocija je prolazno stanje
  2. Svaka emocija je vaša reakcija ali niste Vi ta reakcija
  3. Svaka emocija je energetsko kretanje i vrsta telesnog uzbuđenja bez obzira da li je vi opažate kao pozitivnu ili negativnu
  4. Napravite jasnu razliku između situacije i vaše reakcije na tu situaciju. Emocije i misli su u vama a ne u spoljašnjoj realnosti. Situacije su samo okidači ali ne i uzroci vaših reakcija, odnosno emocija. To znači da vi imate moć da promenite svoje reakcije jer one zavise od vas.
  5. Suočite se sa emocijama bez analiziranje i otpora, jer ako zanemarite vaše misli i značenja koja pridajete toj emociji, emocija je samo telesno pražnjenje i reakcija koja prolazi
  6. Posmatrajte emocije kao telesna iskustva, neanalitički i dozvolite punu ekspresiju osećanja, bez stezanja, ograničavanja disanja i svesnosti o doživljaju koji trenutno osećate
  7. Kada doživljavate emociju budite u sadašnjem trenutku, ne dozvolite da po navici upadnete u fantaziju vremena (vraćanje u prošlost ili projekciju budućnosti)
  8. Analizirajte svoje ponašanje ili značenje emocionalne reakcije tek kada je emocija prošla
  9. Budite svesni da misli koje vam se javljaju zajedno sa emocijom nisu činjenice već one samo odražavaju vaš, subjektivni ugao gledanja na situaciju, uvek postoji više uglova gledanja na istu situaciju
  10. Vaš način ponašanja ne mora biti u skladu sa emocijom koju doživljavate jer to kako ćete se ponašati je stvar vaše svesne odluke koja se bazira na proceni situacije. Nijedna emocija koliko god ona bila intenzivna vas ne može navesti da uradite nešto što inače ne biste.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

Email:onlinepsihoterapija

Skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

Foto&Video&Tekst: Vaš psiholog
Izvor: Vaš psiholog

PODELI
Dr Vladimir Mišić je diplomirani psiholog, psihoterapeut, psihološki savetnik, life coach (Quick-Goals, CBT Coaching), praktičar RE&CBT (Rational Emotive & Cognitive Behavioral Therapy), praktičar metoda RPT (Rapid Personal Transformation), Master of Persuasion & Influence, Praktičar metoda Spiritualne Tehnologije Živorada Slavinskog (Duboki PEAT, DP4, DP2, Univerzalni proces, Aspektika), praktičar metoda za integraciju unutrašnjih konflikata Integra Protokol (metod Vladimira Stojakovića), i praktičar Vegetoterapije (metoda Dr Wilhelm Reich-a). Vladimir je osnivač sajta Vaš Psiholog, psihološkog savetovališta Ekvilibrijum u Beogradu, roditelj, suprug i još mnogo toga. Vladimir ima desetogodišnje iskustvo u psihoterapiji, psihološkom savetovanju, edukaciji i coaching-u. O njegovoj kompetentnosti i kvalitetu svedoče njegovi brojni zadovoljni klijenti i studenti širom zemlje i sveta. U svojoj profesionalnoj karijeri najviše se bavi radom sa poremećajima iz anksiozno-depresivnog spektra (napadi panike, generalizovana anksioznost, opsesivno kompulsivni poremećaj, socijalna anksioznost, depresije), savetovanjem u partnerskim odnosima (bračno i partnersko savetovanje), prevazilaženju seksualnih disfunkcija u čijoj osnovi su psihološki uzroci, problemima u učenju kod dece i adolescenata, stres menadžmentu, ličnom rastu i razvoju. Dr Vladimir Mišić ima dugogodišnje iskustvo u savetovanju i psihoterapiji putem skajpa (SKYPE). On je prvi u našoj zemlji započeo takvu vrstu psihološke prakse na sistematski i profesionalan način. Do sada imao je prilike da radi sa mnogo naših ljudi širom sveta (SAD, Kanade, Australije, Novog Zelanda, Nemačke, Austrije, Švajcarske, Italije, Španije, Danske, Švedske, Hrvatske, BiH, Crne gore, Slovenije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Poljske, Rusije, Jordana). Njegovo bogato iskustvo u savetovanju na daljinu nam je pokazalo da ova vrsta rada predstavlja dragocenu vrstu pomoći za sve one koji žive daleko, često putuju ili žive u mestima u kojima ne mogu pronaći psihologa. Pored psihoterapije i coachinga Vladimir Mišić se bavi i profesionalnom edukacijom studenata. Do sada edukovao je mnogo studenata koji sada imaju svoje privatne prakse u Beogradu i uspešno rade sa klijentima. Kontakt email: onlinepsihoterapija@gmail.com Skype name: vaspsiholog

POSTAVI ODGOVOR