Uputstvo za uspeh

125

uspeh-1.jpg

Postoji ona kategorija roditelja koji u kući prave čitavu dramu ako dete donese manju ocenu od petice iz nekog predmeta.
Nema pravila: to mogu biti roditelji koji su i nekad bili najbolji đaci, pa ne podnose da im deca budu trojkaši, ili vrlodobraši; ali, mogu biti i oni koji nisu postigli mnogo u svom obrazovanju pa kroz dete leče svoje komplekse.
Ako stavimo na stranu da se danas i Vukove diplome kupuju (dođem ti dođeš mi), ako zanemarimo da se i testovi kupuju, prijemni “sređuju”, hvataju veze na fakultetu, olakšava polaganje i diplomiranje, znači u zemlji čudesa sve je moguće – zašto onda takvi roditelji uopšte prave dramu?
Uz dužno poštovanje prosvetnih radnika koji ne prodaju (poklanjaju) testove i petice, koji nemaju omiljene učenike , koji drže kriterijum, i još uvek idu na posao da bi nešto naučili decu, obrazovanje je postalo čist biznis.
Direktori škola, (čast izuzecima) danas su bisnismeni, koji veštačkim pumpanjem kvaliteta škole (čitaj smanjenim kriterijumom biće više dobrih đaka) dobijaju sredstva, nagrade, blagoslove, aplauze i ličnu korist, naravno. Šta će deca u takvim školama naučiti, nije ni važno jer se prijemni sređuju preko veze, kasnije ispiti i već sve gore navedeno.
Zašto onda neki roditelji prave dramu oko jedne detetove četvorke? Viču, psuju, optužuju dete, optužuju jedno drugo, zovu nastavnika, zovu razrednog, mrze one đake koji su iz istog gradiva dobili peticu, analiziraju zašto i kako je onaj dobio a ovaj nije peticu, e to se po definiciji zove „nezdrava“ ambicija, a ne takmičarski duh. Takva ambicija, udružena sa sujetom, mizantropijom i egoizmom i “niko ne sme biti bolji od mene” je ništa drugo nego poremećaj, naročito ako se takva ličnost hrani tuđim neuspehom. Kao da nastavnici ne vide i ne znaju kakvi su im učenici, ko voli da uči a koga roditelji kažnjavaju kad ne donese kući sve petice.
Nezdrava ambicija je opasna kada postane opsesija i zavisnost, jer stvara nesrećne, neispunjene ličnosti, ljude koji nemaju sposobnost empatije, koji ne znaju da daju i prime ljubav. Stvara bolesno ambiciozne ljude koji neće imati prijatelje jer opterećeni uspehom neće imati vremena za druge. A prijateljima se treba posvetiti.
I molim vas, zašto svi moraju biti najbolji i najpametniji? Škola ne bi trebalo da bude ring gde se deca vređaju, prkose svojim uspehom, pa i tuku iz zavisti zbog boljih ocena. Ako deca (ambicioznih roditelja) tako doživljavaju školu, pa i vannastavne aktivnosti kojima su zatrpani, dabome, opet više radi dokazivanja nego stvarnih potreba i afiniteta deteta, sutra će tako doživljavati i posao, imaće konflikte sa kolegama, što će se opet reflektovati na atmosferu u porodici i tako u nedogled. Jer, gde god daste, uvek ima boljih. Čemu takmičenje?
Ambiciozni roditelji se ne druže sa svojom decom nego ih ustvari samo opslužuju na njihovom putu prema uspehu: biti najbolji đak, student, kandidat za posao…
Deca pate od glavobolje, mame i tate piju kafetine i bensedine, biraju društvo uspešnih i sebi i deci, uvek se upoređujući i uvek postavljajući sebi više ciljeve.
A šta je uopšte uspeh? Postoji milion knjiga na temu “Kako do uspeha”. Pa zar nije uspeh biti jednostavno i uvek samo čovek? Zar ima većeg uspeha kada od od dece napravimo čestite ljude, volimo ih iako nisu bogom dani da budu Ajnštajn ili Đoković, osluškujemo ih i podržavamo u onom što vole, pratimo ih na njihovom putu a ne da im namećemo svoje želje i ambicije? Zar nije uspeh imati prijatelje koji mogu da vam veruju, i koje ne biste prodali za šaku slave? Zar nije uspeh biti sposoban da se daš, voliš i poštuješ, pomogneš drugu da i on ima peticu, pomogneš prijatelju da savlada prepreku? Takva uputstva se ne uče iz knjiga. To ti je jednostavno u srcu.

Original: kolumnista.com

Foto&Video&Tekst preuzeti sa portala ForensicSoul
Izvor: ForensicSoul

PODELI
Svi smo povezani, jedni sa drugima, gde god da se nalazimo. Naša radoznalost i želja za istraživanjem je deo našeg putovanja. To je naša sudbina. Isto tako, to je naša obaveza i odgovornost prema budućim generacijama, da bi svet bio bolji nego što jeste. Budite otvoreni, budite radoznali. Uvek postavljajte pitanja. To je jedini način da budete deo promene kojoj svi težimo.

POSTAVI ODGOVOR