Put do NULE i natrag

22

1462186435.jpg

Već nekoliko godina, svestan sam da našim životima u svakom trenutku diriguju podsvesna uverenja ili programi. Ona odlučuju umesto nas, a da mi o tome nemamo pojma i sve vreme nam se čini da je naš intelekt „glavni“. Postoji i knjiga o tome čiji bismo naslov mogli da prevedemo kao „Iluzija korisnika“. Ona govori o naučnim eksperimentima koji su potvrdili da u naš svesni um u svakom trenutku misli dolaze iz podsvesti, a mi verujemo da smo ih mi upravo „pomislili“. Imamo iluziju da smo misao izabrali, a zapravo nam je stigla!

„Sada mi je kristalno jasno“ – ovi programi nastaju tako što događaju koji opažamo i koji je po svojoj prirodi uvek neutralan, MI damo značenje. Istog časa kada mu damo značenje, mi mu dodajemo i emociju, a zatim se u skladu sa njom i ponašamo.

Na primer, kada smo bili dete, igrali smo se, rastrčali po kući i razbili vazu. Možda je potom roditelj došao do nas i malo vikao, možda nam i rekao da nismo bili dobri. Mi smo događaj posmatrali i potpuno nesvesno mu dali značenje koje bi verovatno i većina dece, npr. kada se igram, ne vole me. Stoga, ne mogu da se osećam dobro zbog toga. Kada sledeći put uradimo nešto što se npr. nekom odraslom koga posmatramo kao uzor ne dopada i on viče na nas, mi u sebi pojačamo to uverenje, a uz njega ide i ona emocija. Iz dana u dan se dešavaju takve situacije, manje ili više dramatične, ali nam nakon nekog vremena više ne treba niko drugi da nas kritikuje.

Naš unutrašnji sudija je već naučio kada zaslužujemo da se osećamo dobro, a kada ne. Zatim nastavljamo da živimo živote sa tim u skladu, ne znajući da se uzrok nalazi u nama. A programi se jednostavno ponavljaju kako bi nam dali još jednu priliku da budu oslobođeni. Zapravo, kao i mi, svaki drugi oblik energije u ovom Univerzumu želi da bude slobodan.

Ali, mi ne moramo živeti na taj stari, dobro uhodani način. Dakle, kada se uznemirite, obratite pažnju na događaj koji je to izazvao, jer kako kaže Džo Vitale: “Značenje koje ste dali događaju je uverenje koje ga je privuklo!”

sunce

Možda vam u ovom trenutku deluje da je prosto normalno da će se svako osećati loše kada neko viče na njega, ali imao sam priliku da svedočim situacijama da neko kritikuje i viče na drugu osobu svom silom, a ona ostaje u potpunom miru i nakon toga kaže: “Bilo mi je veoma zanimljivo da posmatram kako ta osoba nije našla ništa lepo u onome što sam radila i videla je samo loše.”

Zamislite, na ovom svetu žive i ljudi na koje niko nije vikao kada su bili deca, pa kada naiđu na ovakve situacije, jednostavno budu radoznali.

Ako jednog dana postanemo svesni te “Iluzije korisnika” i shvatimo da našim osećanjima diriguju lažne misli u koje verujemo – drugačijim značenjem koje damo događaju, možemo promeniti i emocije koje osećamo (za čime svi i tragamo). Dakle možemo izabrati da budemo mirni, srećni itd, šta god da se oko nas dešava, BUKVALNO u svakom slučaju.

Jedno vreme nisam verovao da je to moguće npr. kada neko premine, ali sam vrlo brzo naišao na podatak da su Indijanci bukvalno slavili kada neko napusti svoje telo.
Oni su tom događaju dali značenje “ovaj čovek se vraća Svetom duhu” i radovali se što on odlazi na “bolje mesto”.Da li su oni bili u pravu ili ne, nije ni važno, ali definitivno su njihove emocije zavisile od značenja koje su dali događaju.

Pre samo nekoliko dana imao sam priliku da ovo primenim na izuzetno zanimljiv način, u nečemu što mi je delovalo kao izazovna situacija. Sledeći svoj osećaj, odlučio sam da organizujem vođenu meditaciju za ljude koji su već učestvovali na mojim radionicama. Ali, prijavilo ih se samo nekoliko i ne mogu reći da mi je bilo drago. Ipak, znao sam da nešto u meni to izaziva, nastojao sam da to prihvatim i – nastavljao da čistim.

Tokom dana jedna osoba je otkazala dolazak. Desetak minuta pre samog početka meditacije, imao sam snažan utisak da se baš niko drugi neće pojaviti. Seo sam u stolicu i osećao se prilično razočarano. Pitanja su dolazila iz sećanja: “Pa šta je ovo – eto, sledim svoje srce, dajem sve od sebe i kako mi vraćaš?” – moja sećanja su isplivala na površinu i očigledno su pokušavala da okrive nekoga van mene – život, Boga, ljude, šta god… ali su mi dala i novu priliku da prihvatim 100 posto odgovornosti za svoj život i istrajem u čišćenju.

To je momenat kada možemo zastati i primetiti da mi NISMO te misli i emocije koje osećamo, te da za nas više ne moraju da važe ta stara pravila. Danas postoji more načina na koje možemo menjati svoja uverenja ili sećanja. Neko će pokušati da posmatra svoje misli kao svedok, neko će probati da pokaže sebi da je ta misao lažna koristeći proces Bajron Kejti, neko će koristiti afirmaciju koja govori suprotno… Svako može izabrati ono što mu najviše prija. Za mene, to je Ho’oponopono.

U ovom učenju je prelepo to što kada čistimo sećanja iz sebe, ona nestaju i iz svih podsvesnih umova sa kojima delimo to sećanje. Tako umovi širom sveta mogu biti inspirisani, a da i ne znaju zašto se to dešava!

Jednom prilikom Hu Lenu je gospođa postavila pitanje: “Znate, desilo se nekoliko puta da sam imala određene planove i odjednom osetila poriv da uradim nešto potpuno drugo i sve je ispalo savršeno. Po svemu sudeći to je bila inspiracija. Kako je to moglo da se desi, a tada nisam ni znala za ovo čišćenje?”

POSTAVI ODGOVOR