Nekoliko zabluda o brizi

5

briga.jpg

Stresna životna sredina nam svakoga dana donosi puno problema, da bismo opstali naš zadatak je da te probleme uspešno rešavamo. Kada su problemi takvi da većinu stvari možemo da kontrolišemo onda nam je lako da ih prevazilazimo, međutim, postoje problemi koji manjim ili većim delom nisu pod našom kontrolom i tada postajemo zabrinuti. Na primer, brinemo se da možda nećemo naći posao, da nećemo naći adekvatnog partnera, da ćemo se razboleti od neke teške bolesti, da će nam neko ko nam je blizak nastradati u saobraćajnoj nesreći i sl. Naravno, sadržaj koji nam prlazi kroz glavu dok brinemo uključuje predviđanje negativih ishoda, pa onda imamo misli tipa „ŠTA AKO nikada ne nađem pravu osobu za sebe“, „ŠTA AKO me budu otpustili sa posla“ ili nam se u glavi pojavljuju katastrofične slike. Ovakvi sadržaji neizbežno dovode do toga da osoba oseća strah odnosno anksioznost.

Iako većina ljudi shvata da briga nije korisna za njihovo psihičko zdravlje, oni i dalje brinu jer ne umeju adekvatno da se izbore sa svojim mislima i poslednično strahovima a takođe imaju i određene zablude koje brigu održavaju. Navešćemo neke od njih.

Jedino ako brinem oko nekog problema ja ga mogu rešiti

Morate shvatiti da briga nije rešavanje problema već upravo suprotno. To je neprestani proces ostajanja sa „ŠTA AKO“ disfunkcionalnim mislima čiji je krajnji ishod samo anksioznost i ništa više. Kod brige imate utisak da se krećete u krug, ukazujući sebi na mogućnost samo negativnih ishoda dok kod rešavanja problema sagledavate stvari objektivno, predstavljate sebi više alternativa i svesni ste kako negativnih tako i pozitivnih ishoda.

Ako brinem, mogu se pripremiti ako se desi nešto negativno

Priprema za događaje koji su negativni nije moguća. Prosto ne možete znati i osetiti kako je to izgubiti posao ako to nikada niste doživeli ali vaše zamišljanje scena u kojoj gubite posao će vam doneti puno negativnih emocija i bespotrebnog psihičkog opterećenja.

Moram da brinem o nekom problemu kako bih bio/-la siguran/sigurna da se to neće desiti

Rekli smo da ljudi obično brinu o problemima koji većim delom nisu pod njihovom kontrolom, prema tome nikada ne mogu unapred biti sigurni da li će ishod biti negativan ili ne. Na primer, ako neko stalno brine da li će ga ostaviti partner to neće sprečiti da se to zaista desi. Paradoksalno, ova zabrinutost može prouzrokovati nastanak problema u odnosu sa partnerom, na primer proizvesti ljubomoru i posesivnost a sama osoba će biti kontinuirano napeta.

Briga je dokaz da mi je do nečega stalo

Iako izražavanje brige za nešto ili za nekoga ukazuje na to da su vam određene stvari ili ljudi značajni to nikako ne treba povezivati sa hroničnom brigom koja traje satima i danima i koja je praćena nerealnim mislima i slikama katastrofičnog sadržaja.

Zaključak koji bi valjalo izvući jeste da brigu treba registrovati kao disfunkcionalni proces i da umesto da brinete povodom nekog problema, pokušate da taj problem rešite. Ukoliko ne vidite trenutno rešenje tog problema ili smatrate da ne zavisi potpuno ili određenim delom od vas onda prosto prihvatetite da ne možete uvek sve kontrolisati i da se neizvesnost ne mora nužno završiti katastrofalno.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Foto&Video&Tekst: Vaš psiholog
Izvor: Vaš psiholog

PODELI
Dr Vladimir Mišić je diplomirani psiholog, psihoterapeut, psihološki savetnik, life coach (Quick-Goals, CBT Coaching), praktičar RE&CBT (Rational Emotive & Cognitive Behavioral Therapy), praktičar metoda RPT (Rapid Personal Transformation), Master of Persuasion & Influence, Praktičar metoda Spiritualne Tehnologije Živorada Slavinskog (Duboki PEAT, DP4, DP2, Univerzalni proces, Aspektika), praktičar metoda za integraciju unutrašnjih konflikata Integra Protokol (metod Vladimira Stojakovića), i praktičar Vegetoterapije (metoda Dr Wilhelm Reich-a). Vladimir je osnivač sajta Vaš Psiholog, psihološkog savetovališta Ekvilibrijum u Beogradu, roditelj, suprug i još mnogo toga. Vladimir ima desetogodišnje iskustvo u psihoterapiji, psihološkom savetovanju, edukaciji i coaching-u. O njegovoj kompetentnosti i kvalitetu svedoče njegovi brojni zadovoljni klijenti i studenti širom zemlje i sveta. U svojoj profesionalnoj karijeri najviše se bavi radom sa poremećajima iz anksiozno-depresivnog spektra (napadi panike, generalizovana anksioznost, opsesivno kompulsivni poremećaj, socijalna anksioznost, depresije), savetovanjem u partnerskim odnosima (bračno i partnersko savetovanje), prevazilaženju seksualnih disfunkcija u čijoj osnovi su psihološki uzroci, problemima u učenju kod dece i adolescenata, stres menadžmentu, ličnom rastu i razvoju. Dr Vladimir Mišić ima dugogodišnje iskustvo u savetovanju i psihoterapiji putem skajpa (SKYPE). On je prvi u našoj zemlji započeo takvu vrstu psihološke prakse na sistematski i profesionalan način. Do sada imao je prilike da radi sa mnogo naših ljudi širom sveta (SAD, Kanade, Australije, Novog Zelanda, Nemačke, Austrije, Švajcarske, Italije, Španije, Danske, Švedske, Hrvatske, BiH, Crne gore, Slovenije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Poljske, Rusije, Jordana). Njegovo bogato iskustvo u savetovanju na daljinu nam je pokazalo da ova vrsta rada predstavlja dragocenu vrstu pomoći za sve one koji žive daleko, često putuju ili žive u mestima u kojima ne mogu pronaći psihologa. Pored psihoterapije i coachinga Vladimir Mišić se bavi i profesionalnom edukacijom studenata. Do sada edukovao je mnogo studenata koji sada imaju svoje privatne prakse u Beogradu i uspešno rade sa klijentima. Kontakt email: onlinepsihoterapija@gmail.com Skype name: vaspsiholog

POSTAVI ODGOVOR