Koren svih problema

155

Isto je i sa oblacima: oblaci se kreću i mogu biti toliko gusti da će prekriti nebo i nećeš moći da ga vidiš. Nestalo je beskrajno plavetnilo, a ti si prekriven oblacima. Posmatraj tada: jedan je oblak otplovio, a drugi još nije ušao u tvoje vidno polje i – odjednom bljesne beskrajno nebesko plavetnilo. Isto se dešava i u tebi: ti si beskrajno plavetnilo neba, a misli su kao oblaci koji lebde okolo tebe, oseti to. Ali, praznine postoje, nebo postoji. Ako doživiš bljesak neba, to je satori, a ako postaneš kao nebo, to je samadi. Proces koji vodi od satorija do samadija sastoji se u dubokom pronicanju uma, ničeg više.

Um ne postoji kao entitet, postoje samo misli, to je prvo.
Drugo: misli postoje odvojeno od tebe, one nisu deo tvoje prirode, one dolaze i odlaze – ti ostaješ, ti istrajavaš.
Ti si kao nebo: nikada ne dolaziš, i nikada ne odlaziš, uvek si ovde. Oblaci dolaze i odlaze, oni su trenutni fenomen, oni nisu večni. Čak ako i pokušaš da se uhvatiš za misao, nećeš moći dugo da je zadržiš, ona će otići, ona ima svoje rođenje i smrt. Misli nisu tvoje, one ne pripadaju tebi. One dolaze kao posetioci, gosti, ali one nisu domaćini.

Posmatraj dublje, i tada ćeš postati domaćin, a misli će biti gosti. I kao gosti one će biti divne, ali ako potpuno zaboraviš da si ti gospodar, one će postati gospodari, a ti ćeš biti u zbrci. Upravo to je pakao. Kada si ti gospodar kuće, kuća pripada tebi iako će gosti želeti da gazduju. Primi ih, vodi računa o njima, ali se nemoj identifikovati sa njima jer, u suprotnom, oni će postati gospodari. Um postaje problem zato što se potpuno identifikuješ sa mislima, tako da si potpuno zaboravio na razmak i na to da su one posetioci, da one dolaze i odlaze. Uvek se seti onog koji ostaje, to je tvoja priroda, tvoj Tao.

Uvek usmeri pažnju prema onome koji nikada ne dolazi i nikada ne odlazi, koji je kao nebo. Promeni geštalt: ne obraćaj pažnju na posetioce, ostani ukorenjen u gospodaru; posetioci će doći i otići. Naravno, postoje dobri i loši gosti, ali ne treba da brineš zbog toga. Dobar gospodar će se jednako ophoditi prema svim gostima, neće praviti nikakvu razliku. Dobar domaćin je samo dobar domaćin: loše misli dolaze, i on se prema njima odnosi kao i prema dobrima. Njega ne interesuje kakva je misao. Šta si ti učinio time što si napravio razliku između dobre i loše misli? Ti si dobre misli približio sebi, a loše odgurnuo. Pre ili kasnije ćeš postati identifikovan sa dobrim mislima; dobre misli će postati domaćini. A svaka misao koja postane domaćin stvara bedu – zato što ona nije domaćin; misao na to polaže pravo, a ti se sa njom identifikuješ. Identifikacija je bolest. Gurđijev je obično govorio da je potrebna samo jedna stvar: da se ne identifikuješ sa onim što dolazi i odlazi. Doći će jutro, zatim će veče doći i proći, doći će i noć, a zatim opet jutro. Ti ostaješ: ne kao ti, jer je i to takođe misao – već kao čista svesnost; ne kao tvoje ime, zato što je i ono misao; ne kao tvoj oblik, jer je i on misao; ne kao tvoje telo, jer ćeš jednog dana shvatiti da je i ono takođe misao.

Samo kao čista svesnost, bez imena, bez oblika; samo kao čistota, samo kao bezobličnost, bezimenost, samo kao istinski fenomen svesnog bića – jedino ćeš kao to preostati.

Izvor: “Tantra vrhunsko razumevanje” – Bhagawan Shree Rajneesh

Ovaj tekst možete čitati i u novembarskom izdanju E-magazina Nova Svest

Foto&Video&Tekst preuzeti sa portala Nova Svest
Izvor: Nova Svest

1
2
3
PODELI

POSTAVI ODGOVOR