Hajde da IZVEŠTAVAMO O LJUBAVI!

16

Pre nekoliko dana čuo sam fenomenalnu ideju: „Kada god čuješ sebe ili druge da se žale, to je prilika da kreiraš proizvod ili uslugu kojom ćeš taj problem rešiti.“

Odličan način da usmerimo svoj um u pravcu rešenja, zar ne? Tada mi je palo na um kako se često žalimo na sve i svašta. Ali, ukoliko svoju pažnju usmerimo na žalopojke, ta energija će se u našoj svesti, a time i u našem fizičkom svetu samo uvećavati.

Stoga pomislih: „Šta bih mogao da učinim kako bih doprineo rešenju tog problema?“

U trenu se pojavila ideja da napišem knjigu o tome, ali nisam imao jasnu ideju o čemu bih pisao. Ipak, osećao sam da je sve to delo inspiracije, te sam odlučio da to i učinim, uz poverenje da me Ljubav vodi u pravom smeru.

Samo dan nakon ideje o knjizi, šetao sam sa svojom devojkom koja radi kao učiteljica u školi. Pomenula je kako je jedna od tema nastavničkog veća bio izveštaj o nasilju. On sadrži stavke „fizičko, emocionalno, seksualno i elektronsko“.

Prvo što mi je palo na um je – pažnja je usmerena na nasilje i kažnjavanje, što je samo nasilni odgovor na nasilje, zar ne? Onde gde usmerimo pažnju, tu je i energija, pa je logično da će se nasilje samo uvećavati.
resenje problema

Kada sam to čuo, pomislio sam: „Zašto ne bi da bude drugačije? Zašto škole ne bi počele da vode izveštaje o ljubavi, u kojima bi se vodilo računa o ljubaznim delima? Zar ne bi bilo lepo da se na nastavničkom veću sa mnogo više pažnje priča o tome kako su deca sakupila sredstva za neku humanitarnu akciju ili pomogli drugaru koji se povredio na fudbalu?

Zar ne bi bilo divno da se pomene kako su učenici zajedno kreirali jedinstvenu elektronsku čestitku za svoju drugaricu iz razreda, koju je ona sačuvala na desktopu svog računara i sada joj svako jutro počinje sa njom?“

Proces čišćenja u mom umu je nastavljao da teče, pa se pojavila nova misao: „Ovu ideju bih mogao da podelim sa dragim ljudima na svojoj stranici i napišem tekst za Novu Svest.“

Nekoliko minuta kasnije, imao sam priliku da čujem glas nekog kuvara iz tv emisije. Oštro je kritikovao pripremljenu hranu. Nedugo zatim, čuo sam izuzetno snažne kritike na račun političara. Naravno, nasilje svih oblika je svuda, a ne samo u školama. One su samo odličan reprezent našeg društva. Pažnja na žalbe, kritikovanje i nasilje je gotovo u svemu. Ali, ukoliko i ja samo skrenem pažnju na to, zapravo ću doprineti uvećavanju nasilja u svojoj svesti i ponovo prebaciti odgovornost na druge ljude.

U tom trenu pojaviše se u mislima Hu Lenove rečenice: „Uvek se zagledaj u sebe! Nikada ne možeš napustiti Sebe, nema ničega van tebe.“
Naravno, taj problem ne bih mogao da primetim da nisam za njega DIREKTNO odgovaran. Sve to vreme, beskompromisno „volim te“ odjekivalo je u mom umu i iznenada, pojavio se naredni korak moje akcije!

Pravi način na koji mogu da doprinesem smanjenju nasilja u svom svetu, a ne samo u školi koja je „slučajno“ pomenuta u razgovoru, jeste da kreiram svoj izveštaj! Ali, on neće biti fokusiran na nasilje, već na ljubav. Mi ljudi učimo primerom i ukoliko želimo da prenesemo poruku ljubavi, jedini način da to učinimo je da budemo ljubav i njoj posvetimo svoju energiju.
pisanje o ljubavi

Odmah se pojavila se i praktična ideja kako da to sprovedem. Najbolji način da usmerimo našu pažnju je da svoje misli, reči i dela uperimo u istom smeru, a kada dolazimo iz srca, imamo ogromnu snagu. Stoga sam odlučio da u narednih mesec dana kreiram „Izveštaj o LJUBAVI“ u kome ću voditi računa o:

– mislima Ljubavi
– rečima Ljubavi
– delima Ljubavi

koje učinim i primetim u svom svetu. Na kraju dana sve ću to beležiti u svoj veseli izveštaj. Pošto svet uvek savršeno reflektuje ono što je u nama, sigurno ni sada neće pogrešiti, a nakon mesec dana izvestiću vas o rezultatima.

A sada, dragi čitaoče, želim i tebe da pozovem da mi se priključiš u ovoj akciji ukoliko se osetiš inspirisanim. Ukoliko želiš da tvoj svet bude mesto sa više mira i ljubavi, potrebna ti je jedna sveska, olovka i odluka da nekoliko minuta dnevno svoju energiju usmeriš ka ljubavi. Zajedničkom akcijom koja dolazi iz srca možemo promeniti ovaj svet, a to je moguće samo ako primetimo da je mesto za promenu u nama samima.

Duboko verujem da ćeš na isteku ovih mesec dana imati mnogo više da zapišeš u svoj izveštaj. U komentarima ispod ove objave, kroz vreme, slobodno podeli sa nama delove svog izveštaja o ljubavi – one koji su tebe posebno dotakli. Od mene već sada imaš ogromnu zahvalnost za spremnost da uđeš u ovaj poduhvat.

I bukvalno dok pišem ove redove, setih se rečenice urednika „Nove Svesti“, Milana Bojića, od pre nekoliko meseci. Tada sam pokrenuo akciju „Trideset dana poklanjanja dva sata mog vremena“ kojom je on bio oduševljen i tada mi predložio da pokrenem akciju u tom smeru koja bi se proširila. Nekoliko meseci kasnije, verujem da je ta akcija dobila svoj nastavak. A ko zna, možda našim zajedničkim delovanjem iz toga zaživi i knjiga.

pronaci mir

PRAKTIČNE VEŽBE

Svakog jutra u narednih mesec dana, sedite u prijatan položaj, zažmurite, opustite se i nekoliko puta izgovorite „Ja sam ljubav“. Nakon toga, ostanite u tišini nekoliko minuta, sasvim je dovoljno pet. Kada se pojave razne misli, samo im recite hvala i vratite se misli „Ja sam ljubav“.

Na ovaj način ćemo se pripremiti za događaje tokom dana u kojima ćemo imati priliku da budemo ljubav i reagujemo u skladu sa njom.

Svake večeri, pre spavanja, uzmite svoju najlepšu svesku i upišite ono što je za vas predstavljalo ljubav u tom danu. Činite to sa lakoćom i bez opterećivanja. Ako jednog dana i propustite vežbu, ništa strašno, nastavićete sutra.

I ne zaboravite da se svakog dana zahvalite sebi na hrabrosti i odlučnosti što ste krenuli na ovaj veličanstveni put.

Voli vas, Marko Maoduš!

 

Autor: Marko Maoduš, Follow Yout Heart Coaching Marko Maoduš

Izvor: Nova Svest

PODELI
Ko sam ja? Bojana. Na jednom intervjuu su mi postavili pitanje: kako bih sebe opisala? Sasvim spontano mi je izletelo: JA SAM DETE PIRODE. I tad mi se lice ozarilo i biće mi se ispunilo toplinom. Ta rečenica ima dve ključne reči: dete i priroda. Dete u meni je ono što čini da se radujem malim stvarima, da se ushićujem istraživanjem, saznavanjem, i da istu stvar u različitim situacijama doživljavam drugačije; da umem da se durim (za nepravdu izrazito), ali i da brzo i iskreno praštam. Priroda je ono što me okružuje i što se nalazi u meni. Prirodna sila je bezgranična. More je moja strast, moja čežnja, moja uteha, moja baterija. Sjedinjavanjem sa morem rađa se u meni kreativnost, razblažiju brige, ljutnja i bes, raste radost, ljubav, poletnost. (Pošteno sam se isplivala pre ovog pisanija.) Zvuci iz šume zavise od doba dana, od godišnjeg doba i ko zna čega... nebitno je. Bitno je da su oni za mene tu, da ih čujem. Kao i mirisi – ciklame u jesen, borovina u sumrak, isparavanje kiše u leto, fortunela u cvatu na terasi, mimoze pokraj puta, tek upecana riba u čamcu... Priroda u meni – spontanost, život u sadašnjem trenutku, vera da me intuicija neće napustiti, izneveriti. Šta volim da radim? JA VOLIM DA VOLIM. (moj moto koji mi je sinuo u kasne sate jedne žurke, dok sam vozeći se na kancelarijskoj stolici išla po strelicu za pikado) Volim da sam sa Dušanom, Adrijanom i Vedranom, da plivam, da se družim, da eksperimentišem (posebno u kuhinji), da učim đake i da ja učim od njih, da sadim cveće i povrće u bašti i na terasi (da posmatram kako napreduje, da ga uberem, mirišem, jedem), da mazim mačku koja mi prede na stomaku i grudima... i tako u nedogled. Bez čega ne mogu da živim? Bez slobode i ljubavi, mada to su isprepletene stvari. ANĐELI LETE KAD SEBE OLAKO SHVATAJU! (Iz knige: „Osetite strah i suočite se s njim“ Suzan Džefers) A inače – ko sam ja (po formalnim shvatanjima): žena, majka dvoje dece; titula: magistar tehničkih nauka, područje organizacionih nauka za elektronsko poslovanje; zanimanje: privatna profesorica matematike, hemije i fizike; članica Mense.

POSTAVI ODGOVOR