Emocije od A do Š ~ Ljubomora

12

jealousy

„A onda tvojoj sreći, dođe neko neko sasvim treći, a ti, ostaneš sam.“ — Zvonko Bogdan

Ljubomora je osećanje koje nam je poznato svima. Ljubomorni smo mi, naši prijatelji, kolege, partneri, pa čak i naši kućni ljubimci. Ovo se osećanje kod dece pojavljuje već sa 18 meseci. Ipak, međusobno se veoma razlikujemo u valjanosti procena, učestalosti i intenzitetu ljubomornog reagovanja.

Ljubomora se javlja kada osoba proceni da postoji neko ko preti da će narušiti odnos sa nekim ili nečim što osoba visoko vrednuje. Procenapostojanja rivala je ključna odrednica potrebna da bi se javila ljubomora. Ljubomora se najčešće razmatra kao pojava koja se javlja u partnerskim i prijateljskim odnosima; međutim, ona se može javiti u različitim oblastima života.

Ljubomora ~ adekvatna ili ne?

Ljubomora je adekvatna onda kada postoji realna pretnja da je odnos sa nekim ili nečim što visoko vrednujemo doveden u pitanje postojanjem treće strane. Tatjana Vukosavljević – Gvozden smatra da sezdrava ljubomora javlja prilikom stvarne pretnje odnosu sa partnerom od strane treće osobe, ali da osoba pri tome prihvata da partner može drugu osobu doživeti kao atraktivnu.

Adekvatno ljubomorna osoba ne vidi pretnju onda kada pretnja ne postoji. Ova osoba dozvoljava partneru da izrazi ljubav i ne traži uveravanje, dozvoljava partneru slobodno kretanje, ne nadgleda njegova ponašanja i osećanja, ne testira ga, prihvata da partner može pokazivati zainteresovanost za drugu osobu.

Neadekvatna ljubomora je ona koja se javlja kada osoba vidi pretnju kada ona ne postoji, smatra da je drugi atraktivniji od nje same i da će je usled toga partner napustiti. Osoba koja oseća neadekvatnu ljubomoru traži uveravanje da je voljena, nadgleda partnerova ponašanja i osećanja, postavlja testove i nastoji da ograničava njegovo kretanje i aktivnosti.

Ljubomora i anksioznost

Vladeta Jerotić ističe da je emocionalna osnova ljubomore strah od odvajanja istrah od gubitka i ističe da u ljubomori ima više želje za posedovanjem i težnje za moći nego seksualne strasti.

O želji za moći i ljubomori kao težnji ka degradaciji drugog govori i Adler kada razmatra ljubomoru kao emocionalnu pojavu koja se javlja kod osoba koje imaju doživljaj niže vrednosti.

Ljubomora i ideja posedovanja

Ljubomora je tesno povezana sa idejom posedovanja. Ukoliko mi procenjujemo da je nešto “naše”, da nama “pripada”, lakše ćemo osetiti ljubomoru.

Peter Lauster nalazi da se ljubomora snažnije doživljava u društvima koja su snažno zaokupljena posedovanjem, koja život organizuju po idej i “što više imati”. Po njemu, ljubomora nastaje kada nastojimo da partnera – “objekat ljubavi” odvojimo u svoju privatnu sferu.

Sa jedne strane, mi želimo da ne patimo kada osećamo ljubomoru, ali nismo spremni da napustimo težnju za posedovanjem. Često se pogrešno veruje da se po snazi ljubomore može proceniti snaga voljenja. Ipak, ovo nije tačno. Snaga ljubomore govori o snažnoj želji za posedovanjem.

Ljubomora i ponos

Kako ističe Adler, ljubomorna osoba teži da zadrži moć u odnosu na drugu osobu, te je neretko nespremna sebi da prizna da oseća ovo intenzivno osećanje. Ovo može biti povezano sa snažnim ponosom ljubomorne osobe, koja usled sopstvene strepnje i doživljaja niže vrednosti ne želi da pokaže “slabost” u izazovnoj situaciji.

Ljubomora, okrivljivanje i ljutnja

Jedna od važnih odlika ljubomore je i osuđivanje partnera za nešto što jeste ili nije učinio, za načine na koje je postupao. Na ovaj način ljubomora je tesno povezana sa još dve emocije: krivicom i ljutnjom.

Ljubomora je uključuje moralnu osudu određenog postupka druge osobe, a to je često poruka drugoj osobi da treba da oseća krivicu za postupak. Osim toga, ljubomorna osoba skreće pažnju na nepoželjno ponašanje partnera i iznosi zahtev za promenu ponašanja – dakle, osoba se ljuti.

Ljubomora, povlačenje, žaljenje i depresivnost

Osim mogućnosti da se druga osoba kritikuje i da se na nju ljuti, postoji mogućnost da ljubomorna osoba izabere da se povuče od partnera. Dugoročno povlačenje može vremenom dovesti do značajnog opadanja kvaliteta odnosa sa voljenom osobom. Na taj način primarni emocionalni problem je i dalje ljubomora, ali posledični može biti žaljenje i depresija.

Da li će osoba izabrati da se zauzme, da tražipromenu ponašanja (ljutnja) ili će izabrati da se dugoročno povlači i odustane od objekta ljubavi (žaljenje i eventualno depresivnost) zavisi od njene procene. Ako ocenjuje odnos sa drugom osobom kao važan i ako procenjuje da može da utiče na to da se odnos poboljša ukoliko zatraži promenu ponašanja, doživeće osećanje ljutnje. Ukoliko proceni odnos kao važan, ali zaključuje da odnos ne može da se poboljša ili ako prestane da ocenjuje odnos kao važan, osećaće žaljenje i eventualno depresivnost.

Odgovor ljubomornog na gubitak ljubavi jeste mešavina depresije, agresivnosti i čežnje, otud među depresivnim osobama ima dosta ljubomornih, mada se ljubomoru ne moraju da pokažu, smatra Jerotić.

Ljubomora i zavist

Zavist je emocija koja je veoma bliska ljubomori. Međutim, zavist je emocija koju osećamo kad želimo nešto što je tuđe ili što druga osoba ima. Sa druge strane, ljubomora je emocija koja uključuje doživljaj da neko treći ugrožava nešto što je “naše”.

Lazarus razlikuje zavist od ljubomore i po tome što je zavist tokom doživljavanja manje vidljiv u ponašanju osobe, jer se zavidna osoba u manjoj meri angažuje u ponašanju od ljubomornog pojedinca.

Odlike ljubomornih osoba

POSTAVI ODGOVOR