Emocije i telo

45

108686357.jpg

Pored toga što emocije predstavljaju subjektivni doživljaj i subjektivnu reakciju na spoljašnje ili unutrašnje okolnosti, emocije se sastoje i od telesnih reakcija. Bez tela, odnosno bez telesnih promena ne bi ni bilo emocija. Zamislite šta bi bio strah bez svih onih telesnih senzacija koje se jave kada se uplašimo.

Sve te telesne promene koje se javljaju kada doživaljamo neko osećanje imaju neku svoju adaptivnu funkciju. Na primer, kada se uplašimo, telesne reakcije koje se dešavaju u organizmu imaju funkciju da nas pripreme za bekstvo ili borbu u situaciji koja se procenjuje kao opasna. Kada takvih promena u organizmu ne bi bilo, zamislite kako bi uopšte bilo moguće da pobegnemo ili se borimo kada se nađemo u nekoj situaciji za koju mislimo da preti da ugrozi naš život ili psihički integritet.

S obzirom da same emocionalne reakcije ne traju dugo (ako ih mi ne održavamo) i telesne promene (na primer: promene krvnog pritiska, srčanog pulsa, dubine i ritma disanja, hormonalne promene, znojenje itd) koje su sastavni deo emocionalne reakcije relativno brzo prestaju, odnosno organizam se vraća u stanje uobičajenog funkcionisanja. Organizam poseduje svoje specifične mehanizme putem kojih vrši unutranju autoregulaciju, odnosno omogućava da se procesi u organizmu ponovo uravnoteže kada na primer opasnost prođe. Ti mehanizmi nisu pod direktnom kotrolom naše volje i osoba ne mora ništa da čini kako bi telesne promene nastale tokom emocionalnog reagovanja se vratile na uobičajeni nivo funkcionisanja.

Telesne promene koje se događaju kada osoba emotivno reaguje mogu nekada biti veoma intenzivne a često i veoma neprijatne (na primer, kada osećamo intenzivan strahpaniku, intenzivan bes itd). Međutim iako su neprijatne, ove senzacije same po sebi nisu opasne i ne mogu da ugroze vaše telesno funkcionisanje i zdravlje. Međutim, hroničan stres, hronično strahovanje, bes i drugi intenzivni afekti ako traju danima pa čak i mesecima, mogu negativno uticati na vaše telesno zdravlje i dovesti do tzv. psihosomatskih poremećaja.

Kod psihosomatskih poremećaja, usled dugotrajnog, hroničnog stresa može doći do poremećaja u funkcionisanju pojedinih organa ili do njihovog trajnog oštećenja (na primer, visokog krvnog pritiska, migrena, čira na želudcu, dijabetisa, infarkta miokarda itd). Osobe koje pate od psihosomatskih poremećaja obično ne izražavaju svoja osećanja i ne umeju da misle o svojim osećanjima (ne umeju da ih verbalizuju i mentalizuju) što za posledicu ima to da se ti afekti direktno izlivaju u telo. Samim tim što osoba ne ume da misli o onome što oseća ne može na te afekte ni da utiče. Dakle, u osnovi psihosomatski poremećaja su emocionalni problemi koji zahtevaju psihološki tretman.

Pošto osećanja imaju svoju telesnu komponentu, jasno je zašto se osećanja nikada ne mogu potisnuti u potpunosti. Vi možete potisnuti misli koje su sastavni deo vaših osećanja (tako što će te naterati sebe da ne mislite o nečemu što je za vas bolno i sa čim ne umete da izađete na kraj) ali same telesne promene koje su sastavni deo osećanja ne možete potisnuti i eliminisati. Tako na primer, neko ko ima izrazitu tremu pred javni nastup, može zavaravati sebe da se on/ona uopšte ne plaši kada javno nastupa ali zato može imati na primer, dijareju pred svaki javni nastup.

Hronično potiskivanje emocija dovodi do poremećaja u funkcionisanju skoro čitavog organizma. Pored hormonskih promena tu su i promene u krvnom pritisku, načinu disanja itd. Hronično potiskivanje i stres se odražavaju i na stanje mišićne napetosti u telu. Mnogi ljudi koji su pod stresom pate od hroničnih mišićnih tenzija (kojih obično i nisu svesni jer se radi o hroničnom stanju napetosti koje je za njih svakodnevnica) koje takođe mogu izazivati glavobolje (tzv. tenzione glavobolje), bolove u leđima i druge organske smetnje.

Stanje hronične mišićne napetosti karakteristično je za osobe koje stalno strahuju ili se često i intenzivno ljute. Kod ovakvih klijenta pored rada na psihološkim aspektima problema potrebno je raditi i na obučavanju klijenata veštinama relaksacije. To se postiže različitim metodama i tehnikama poput tehnika progresivne mišićne relaksacije, tehnika disanja, biofidbek metoda, autogenog treninga itd.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

PODELI
Dr Vladimir Mišić je diplomirani psiholog, psihoterapeut, psihološki savetnik, life coach (Quick-Goals, CBT Coaching), praktičar RE&CBT (Rational Emotive & Cognitive Behavioral Therapy), praktičar metoda RPT (Rapid Personal Transformation), Master of Persuasion & Influence, Praktičar metoda Spiritualne Tehnologije Živorada Slavinskog (Duboki PEAT, DP4, DP2, Univerzalni proces, Aspektika), praktičar metoda za integraciju unutrašnjih konflikata Integra Protokol (metod Vladimira Stojakovića), i praktičar Vegetoterapije (metoda Dr Wilhelm Reich-a). Vladimir je osnivač sajta Vaš Psiholog, psihološkog savetovališta Ekvilibrijum u Beogradu, roditelj, suprug i još mnogo toga. Vladimir ima desetogodišnje iskustvo u psihoterapiji, psihološkom savetovanju, edukaciji i coaching-u. O njegovoj kompetentnosti i kvalitetu svedoče njegovi brojni zadovoljni klijenti i studenti širom zemlje i sveta. U svojoj profesionalnoj karijeri najviše se bavi radom sa poremećajima iz anksiozno-depresivnog spektra (napadi panike, generalizovana anksioznost, opsesivno kompulsivni poremećaj, socijalna anksioznost, depresije), savetovanjem u partnerskim odnosima (bračno i partnersko savetovanje), prevazilaženju seksualnih disfunkcija u čijoj osnovi su psihološki uzroci, problemima u učenju kod dece i adolescenata, stres menadžmentu, ličnom rastu i razvoju. Dr Vladimir Mišić ima dugogodišnje iskustvo u savetovanju i psihoterapiji putem skajpa (SKYPE). On je prvi u našoj zemlji započeo takvu vrstu psihološke prakse na sistematski i profesionalan način. Do sada imao je prilike da radi sa mnogo naših ljudi širom sveta (SAD, Kanade, Australije, Novog Zelanda, Nemačke, Austrije, Švajcarske, Italije, Španije, Danske, Švedske, Hrvatske, BiH, Crne gore, Slovenije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Poljske, Rusije, Jordana). Njegovo bogato iskustvo u savetovanju na daljinu nam je pokazalo da ova vrsta rada predstavlja dragocenu vrstu pomoći za sve one koji žive daleko, često putuju ili žive u mestima u kojima ne mogu pronaći psihologa. Pored psihoterapije i coachinga Vladimir Mišić se bavi i profesionalnom edukacijom studenata. Do sada edukovao je mnogo studenata koji sada imaju svoje privatne prakse u Beogradu i uspešno rade sa klijentima. Kontakt email: onlinepsihoterapija@gmail.com Skype name: vaspsiholog

POSTAVI ODGOVOR