Alan Watts – Zen

80

181.jpg

Iako je donedavno reč zen bila nepoznata većini Evropljana i Amerikanaca, zen je vekovima veoma snažno uticao na oblikovanje kulture Japana i Kine. Ne razmatrati zen u istoriji Japana bilo bi jednako pogrešno kao i izostaviti hrišćanstvo u istoriji Engleske. Međutim, zen je ostao relativno nepoznat svetu, jer su donedavno njegovi predstavnici oklevali da prošire doktrinu izvan granica iz straha da se ne izgubi njegova osnova. To je zato što se zen u potpunosti temelji na vrsti ličnog iskustva, i nikakva potpuna ideja njegove istine ne može se iskazati rečima. Konačno su početkom dvadesetog veka razni pisci Dalekog istoka – među njima i istaknuti dr. D. T. Suzuki – objavili detalje o ovom izvanrednom načinu života. Tada je na Zapadu postalo jasno da je zen odgovoran za mnoge pojave koje nas oduševljavaju na Dalekom Istoku, uključujući borilačke veštine, džudo i aikido, kao i izvanredan osećaj za lepo koji karakteriše kinesku i japansku umetnost.

Mnogi smatraju da je zen koren svih religija, jer je to način oslobađanja koji se usmerava na pojave koje su u osnovi svakog misticizma: postati svestan jedinstvenosti i sklada života, i unutrašnjeg – nasuprot spoljašnjem – postojanja Boga. U ovom kontekstu reč Bog može biti relativna jer, kao što ćemo videti, ideja božanstva u zapadnom religioznom značenju nepoznata je zenu. Moja namera je da pokažem put, upućujući na temeljne staze, onima čija je potraga za istinom blokirana dogmama, verovanjima i pogrešno shvaćenim ritualima, što sužava put moderne religije.

Na Zapadu smo navikli da razmišljamo o duhovnom kao o nečemu što se razlikuje od svakodnevnog života. Za duhovno držimo da se tiče drugog sveta, pa umetnički oblici koji prikazuju duhovne predmete koriste simbole božanskog, koji transcendiraju svakodnevnu materijalnost. Ipak, u umetnosti kineskog zen budizma nalazimo krajnju koncentraciju na najuobičajnije oblike svakodnevnog života. Čak i kad su prikazani, veliki mudraci budizma predstavljeni su svetovnim stilom, poput običnih ljudi, a često i kao lutajući idioti i skitnice. Važnost ovog izrazito ljudskog prikazivanja jeste što nam pokazuje da je njihovo stajalište o odnosu duše i tela, odnosno uma i materije, potpuno različito od našeg – oni duhovni život zapravo uopšte ne razmatraju u tim kategorijama. Mi osećamo da je naša duša odvojena od tela, da je duh odvojen od stvari, a na isti način da je i Bog odvojen od sveta. Suprotstavljajući se materijalnom svetu i pokušavajući da se pomirimo sa njim počeli smo da se poistovećujemo sa vrstom odvojene duše, pa smo tako počeli da uočavamo probleme u materijalnoj egzistenciji. Verujemo da je život nešto što moramo pobediti ili nešto iz čega se nekako moramo izvući. Ipak, i u jednom i u drugom slučaju osećamo se različitim od njega, a sebe ne smatramo delom prirodnog materijalnog sveta nego odvojenim od njega, osećamo da dominiramo njime i pokušavamo ga pokoriti. Umetnički oblici kineskog budizma, međutim, izražavaju u potpunosti različito mišljenje, ono mišljenje po kojem materijalni, svakodnevni, obični svet ne predstavlja problem koji treba rešiti niti nešto što treba osvojiti.

Bilo bi nam malo lakše kad bismo svet videli kao dodatak nama samima, a sebe kao dodatak svetu. Da bismo shvatili kako je u zenu nastala ova ideja moramo razmotriti okruženje u kojem se prvi put pojavio, a to je kineski svet taoizma. Kada je budizam prvi put došao u Kinu, bilo je najprirodnije da Kinezi o njemu govore rečima taoističke filozofije, jer i budizam i taoizam opažaju život kao rastući proces u kojem su um i svest neraskidivo povezani. Ne radi se o tome da postoji nepomičan zaklon svesti preko kojeg prolazi naše iskustvo i ostavlja zapis. Reč je o tome da je polje same svesnosti deo rastućeg procesa, pa ljudski um nije zaseban entitet koji posmatra proces spolja, nego je njegov neraskidiv deo.

Kao posledica toga, osnovni sukob između uma čoveka i toka života zen vidi kao iluziju, kao nešto nestvarno što smo izmislili. Ta iluzija nastaje, jer je ljudsko pamćenje deo promenljivog modela koji ima sposobnost da predstavi pređašnja stanja modela, a to daje utisak određene stalnosti u ponašanju modela. Kako bilo, moramo biti svesni da je naš utisak stalnosti vrsta misaonog procesa koji se čini odvojenim od modela po kojem je zapis napisan, ali je zapravo i deo modela.

Praksa zena je direktno iskusiti celokupni model, a svoje Ja prepoznati kao osnovu modela.

Zen je zaista neverovatno jednostavan sve dok ne pokušavamo da mudrujemo ili da se kolebamo! Drugim rečima, iza mnoštva događaja i bića u ovom svemiru jedna je energija – a ona se javlja kao ti, i sve je ona. Praksa zena je shvatiti tu jednu energiju kao da “imamo predosećaj”. Ipak, zen ništa ne govori o tome šta je ta energija, a to, naravno, u umovima na Zapadu ostavlja utisak da je to vrsta “slepe energije”. Pretpostavljamo to jer jedina alternativa, koju uz pomoć naših tradicija možemo zamisliti, jeste ta da se verovatno radi o nečemu nalik na Boga. Tako na potpuno jednak način možete nikad ne postati svesni strukture i prirode temeljne energije sveta, jer vi jeste ta energija, a zapravo je sve ona.

Da nema očiju, ne bi bilo vida, a to nam nešto bitno govori o našoj ulozi u svetu. Vidimo određene prizore, a struktura oka ne pravi razliku među njima, ipak od nje zavisi mogućnost gledanja. Tako od te energije zavisi sama mogućnost postojanja svemira, a to je prilično važno. To ne ulazi u naša praktična razmatranja i nagađanja, a zato moderni logičari svaki na svojim katedrama filozofije uveravaju da su sve tvrdnje o toj energiji, uključujući i tvrdnju da ona i postoji, beznačajne. A to je na neki način istina, jer je svet sam – iz ugla stroge logike – prilično beznačajan u smislu da ne predstavlja ni znak ni simbol koji upućuje na nešto drugo.

Zbog toga je zen nazvan “religijom nijedne religije”. Vi se tako reći ne morate uhvatiti za sebe. Vera u sebe samog ne znači “držati se” za sebe, nego pustiti se. Zato zen majstor, kada od svog učenika čuje: “Deset hiljada formacija, jedna takvoća”, odgovara: “Reši se toga.”

I tako idete i idete do zen majstora, ali on pobija sve formulacije koje mu donosite, jer one vam ne trebaju. Kada obična osoba, međutim, čuje da vam formulacija ne treba, ona će sve to zaboraviti i počeće da razmišlja o nečem drugom, pa tako oni nikad ne pređu prepreku i nikada ne shvate jednostavnost i radost svega toga. Ipak, kada stvarno shvate, očito je da postoji samo jedna energija, i da su svesnost i nesvesnost, delovanje ili ne, život i smrt njene suprotnosti. Ona je uvek lelujava na sledeći način: sad je vidiš, sad je ne vidiš – sad je ovde, sad nije. Upravo to “ima” i “nema” jeste ta energija, i mi ne bismo znali šta je ta energija da se ona ne menja.

Jedini način da oscilira jeste da je čas ima čas nema, pa tako imamo život i smrt, i tako stvari stoje iz naše perspektive. Eto, o tome se radi u zenu. A radi se samo o tome. Naravno, iz toga proizlazi i nešto drugo, u vežbanju zena, a to je da osetimo njegovu potpunu očitost.

Foto&Video&Tekst preuzeti sa portala ForensicSoul
Izvor: ForensicSoul

PODELI
Svi smo povezani, jedni sa drugima, gde god da se nalazimo. Naša radoznalost i želja za istraživanjem je deo našeg putovanja. To je naša sudbina. Isto tako, to je naša obaveza i odgovornost prema budućim generacijama, da bi svet bio bolji nego što jeste. Budite otvoreni, budite radoznali. Uvek postavljajte pitanja. To je jedini način da budete deo promene kojoj svi težimo.

POSTAVI ODGOVOR