6 aspekata koji nas čine boljom osobom

16

Image result for better person

Još je za Aristotela realizacija nečijih potencijala bila esencijalni element dobrog života. Iako mnogi dobar život poistovećuju sa «nečim poput dobrog putovanja, dobre kuće ili dobrog obroka” (Becker, 1992), Rifova predlaže definiciju dobrog života koja se odnosi na nešto više od trenutnog zadovoljstva. Kerol Rif (Ryff, 1989) je objedinila mnoge filozofske i psihološke koncepcije u eudamonistički model blagostanja i došla do zaključka da je važno raditi na šest aspekata ljudskog funkcionisanja koji dovode do postajanja boljom osobom i realizaciji nečijih potencijala:

Samoprihvatanje: pozitivni i prihvatajući stav u odnosu na sebe u prošlosti i sadašnjosti, uz odgovornost za sopstvene postupke;

Svrha u životu: ciljevi i uverenja koji potvrđuju osećaj direkcije i smisla u životu;

Autonomija: odraslo ponašanje, samostalnost, samodirekcija zasnovana na nečijim, socijalno prihvaćenim i odgovornim i zdravim standardima;

Pozitivni odnosi sa drugim ljudima: posedovanje zadovoljavajućih interpersonalnih veza u kojima se izražavaju empatija i bliskost;

Okruženje: sposobnost uklapanja okruženja sa svojim potrebama;

Lični rast: ostvarivanje potencijala za samorazvoj.

Dakle, sve ove, i mnoge druge filozofske, sociološke i psihološke koncepcije, uzete zajedno, odnose se na dobar i zdrav život, kao život koji u sebi sadrži kretanje ka ciljevima, pronalaženje u čemu je neko dobar, uvežbavanje ličnih talenata, i realizaciju sopstvenih potencijala. Takođe, naglašava se kroz mnoge koncepcije važnost odnosa sa drugim ljudima, što je potvrđeno psihološkim istraživanjima (Ryff, 1989). Ryffova takođe tvrdi da su ovo univerzalne, a ne kulturološki, pa ni vremenski određene karakteristike dobrog ljudskog funkcionisanja.

Autor:Milana Alinčić Zorić

Foto&Video&Tekst: Psihoverzum
Izvor: psihoverzum.com

PODELI
Ko sam ja? Bojana. Na jednom intervjuu su mi postavili pitanje: kako bih sebe opisala? Sasvim spontano mi je izletelo: JA SAM DETE PIRODE. I tad mi se lice ozarilo i biće mi se ispunilo toplinom. Ta rečenica ima dve ključne reči: dete i priroda. Dete u meni je ono što čini da se radujem malim stvarima, da se ushićujem istraživanjem, saznavanjem, i da istu stvar u različitim situacijama doživljavam drugačije; da umem da se durim (za nepravdu izrazito), ali i da brzo i iskreno praštam. Priroda je ono što me okružuje i što se nalazi u meni. Prirodna sila je bezgranična. More je moja strast, moja čežnja, moja uteha, moja baterija. Sjedinjavanjem sa morem rađa se u meni kreativnost, razblažiju brige, ljutnja i bes, raste radost, ljubav, poletnost. (Pošteno sam se isplivala pre ovog pisanija.) Zvuci iz šume zavise od doba dana, od godišnjeg doba i ko zna čega... nebitno je. Bitno je da su oni za mene tu, da ih čujem. Kao i mirisi – ciklame u jesen, borovina u sumrak, isparavanje kiše u leto, fortunela u cvatu na terasi, mimoze pokraj puta, tek upecana riba u čamcu... Priroda u meni – spontanost, život u sadašnjem trenutku, vera da me intuicija neće napustiti, izneveriti. Šta volim da radim? JA VOLIM DA VOLIM. (moj moto koji mi je sinuo u kasne sate jedne žurke, dok sam vozeći se na kancelarijskoj stolici išla po strelicu za pikado) Volim da sam sa Dušanom, Adrijanom i Vedranom, da plivam, da se družim, da eksperimentišem (posebno u kuhinji), da učim đake i da ja učim od njih, da sadim cveće i povrće u bašti i na terasi (da posmatram kako napreduje, da ga uberem, mirišem, jedem), da mazim mačku koja mi prede na stomaku i grudima... i tako u nedogled. Bez čega ne mogu da živim? Bez slobode i ljubavi, mada to su isprepletene stvari. ANĐELI LETE KAD SEBE OLAKO SHVATAJU! (Iz knige: „Osetite strah i suočite se s njim“ Suzan Džefers) A inače – ko sam ja (po formalnim shvatanjima): žena, majka dvoje dece; titula: magistar tehničkih nauka, područje organizacionih nauka za elektronsko poslovanje; zanimanje: privatna profesorica matematike, hemije i fizike; članica Mense.

POSTAVI ODGOVOR