3 nivoa spiritualnog buđenja

150

197.jpg

Univerzum je potpun i savršen. Tu nema greške. Ništa nije slučajno. Cela ta “jedna priča” je izuzetno sinhronizovana. Da bi razumeli sinhronicitet i da biste ga implementirali, mi moramo da suspendujemo neke naše stare ideje, da se odreknemo naših predstava o slučajnostima, greškama, kao i naših verovanja da su ljudi nesavršeni. Princip da je svaki događaj i svaka osoba povezana izgleda previše za nas da bi prihvatili. Većina nas bi se radije držala principa slučajnosti i greške. Retko razmišljamo da sve u okviru našeg savršenog univerzuma isto tako može i da funkcioniše savršeno. Lakše nam je da verujemo da se neobjašnjive slučajnosti dešavaju bez razloga. Činjenica je da što se više opustimo i dozvolimo sebi da budemo u toku energije univerzuma, tim više doživljavamo taj fenomen. Na kraju, prestali smo da se iznenađujemo ovim slučajnostima i da ih prepoznajemo kao deo misterioznog savršenstva našeg postojanja.

Siguran sam da ste imali iskustvo znajući ko vas zove pre nego što ste pogledali na telefon. Takođe sam siguran da ste uhvatili sebe da radite nešto što nikada niste radili i da niste mogli da objasnite zašto to radite, dok se niste kasnije osvrnuli i shvatili razlog. Postoji ritam u univerzumu. Kada smo u stanju da budemo dovoljno tihi, mi doživljavamo sebe kao deo tog savršenog ritma. Misli posmatramo kao energiju povezivanu ne iz slučajnosti, već zato što smo istovremeno izvor misli i deo univerzalne misli. Sposobnost da budete naučeni i da kreirate misao daje nam sposobnost da napravimo praktično bilo kakvu vezu sa mišlju koju izaberemo.

Kako se budimo u ovoj prilici, slučajnosti više nisu iznenađenje. Ubrzo, počinjemo da ih očekujemo. I onda transformacija, jer smo u mogućnosti da ih kreiramo po svojoj volji. Prihvatanje sinhroniciteta u našim životima neguje našu božansku vezu sa nevidljivim svetom. To nam omogućava da započnemo proces buđenja i da shvatimo da možemo da koristimo našu sposobnost da mislimo i da učimo, da preoblikujemo i preusmeravamo čitave naše živote.

Prvi nivo: Vaš počeci na putu.
Da li se sećate kada vam je srce slomljeno i pomislili ste da nikada nećete prevazići tu traumu? Vi mislite da vas um radi protiv vas zbog beskrajnih bolnih misli o tome kako ste bili jadni i kako samo budućnost grozno izgleda. Možda je to bila romantična kriza, razvod, finansijska katastrofa, bolest, nesreća neke vrste. Niste mogli da shvatite odmah, već tek nakon nekog vremena.

Iskustvo krize nas parališe na duži period. Naš um je fokusiran na negativne ishode i mi ne možemo da funkcionišemo efikasno. Ne možemo da spavamo ili da jedemo, i ne znamo kako ćemo se otarasiti ovog strašnog spleta okolnosti. Mi koristimo naše umove da bi se fokusirali na ono što je loše, koliko boli i koliko strašno će biti u budućnosti. Saveti prijatelja i rođaka izgledaju nepovezanim sa našim problemom i uglavnom dovode do besa i frustracije. Ne možemo da nađemo izlaz iz našeg jada.

Ovo je tipična reakcija za sve nas koji se krećemo svojim životnim putevima u verovanju da su spoljni putokazi sve što postoji u našoj realnosti. Mi ne možemo da zamislimo da postoji vredna lekcija u traumi. Mi odbacujemo bilo kakve sugestije da ćemo se jednog dana sećati ovog iskustva kao neophodan korak u našem razvoju. Mi jednostavno želimo da se valjamo u našem bolu, verovajući da neko ili nešto izvan nas stvara ovaj bol želeći da se ta spoljašnost promeni.

Biti rob svojih trauma
Svako od nas u ovom trenutku na svom putu buđenja je rob svojih trauma. Iskreno verujemo da nas događaji čine nesrećnim, a još nismo naučili da smo nasukani u bedi načinom kojim procesuiramo događaje. Mi nismo u stanju da razmotrimo da možda postoji poklon u toj drami koja se odvija, a koja je naš život u tom trenutku.

Drugi nivo: Sredina.
Kako se sve više budimo, mi koristimo našu moć da kreiramo svet kroz svoje misli na više transcendentalan način. Gledajući unazad, mi skoro uvek vidimo neki benefit. Razvod za koji smo mislili da nikad nećemo prevazići ispalo je da je najbolja stvar koja nam se desila. Mladalačke krize za koje smo mislili da su opasne po život sada nam izgledaju kao prirodan deo našeg razvoja. Borba sa alkoholom koji nam je uništavao život sada posmatramo kao najvažniju stvar koju smo doživeli – naučilo nas je koliko snage imamo zaista duboko u nama, iako nam se čini da su nam dani pijanstva uništili sve što nam je najvažnije u tom trenutku.

Bankrotiranje se smatra neophodnim katalizatorom koji prouzrokuje promenu ka još više nagrađenom načinu života. Ozbiljna bolest se prepoznaje kao poruka da se preispitaju prioriteti i da se uspori. Kasnije uviđanje nam daje nove oči da bi videli priliku u to što se desilo u ranijim fazama života.

Sredina prosvetljenja
Drugi nivo je srednji deo prosvetljenja, jer je to mesto kada nam više ne treba vremenska distanca da bi videli priliku. Kako se približavamo ovoj fazi mi postajemo svesni tog benefita odmah, u trenutku kada se dešava. Mi prestajemo da se fokusiramo na misli o tome šta nam nedostaje i prestajemo da dramimo o budućnosti. Umesto toga mi se menjamo pitanjem “Šta ima u tome sada za mene? Kako mogu ovo da pretvorim u priliku bez potrebe da prolazim godine patnje da bih shvatio koliko je sve ovo neophodno?”

To je važan korak u procesu prosvetljenja i pomaže nam da vidimo kako je ta “jedna priča” zaista sinhronizovana. Mi sigurno još uvek doživljavamo bol i patnju, ali istovremeno znamo da tu ima nešto veličanstveno takođe. Mi smo u mogućnosti da budemo meki i prihvatimo sebe, kao i da poštujemo i čak da volimo ono što nam stvara krizu. Mi verovatno nećemo spoznati zašto se ovaj bol dešava upravo sada, ali ćemo imati čvrsto znanje i verovanje u vrednost toga.

Drugi nivo podrazumeva biti u sadašnjem trenutku sa svim što doživljavamo, radije nego da trošite puno vremena u patnji da bi shvatili blagoslov u toj borbi. Kada dostignemo to nešto više u tom trenutku, mi napredujemo na putu ka tom trećem i krajnjem nivou gde se nalazi čist sinhronicitet i gde uzimamo mnogo aktivniju ulogu u kreiranju našeg sveta.

Treća faza: Čist sinhronicitet.
Ako je prvi nivo primećivanje benefita da je svaka prepreka prilika i ako je drugi nivo da spoznamo sebe kada se pojavi prepreka, primećivajući blagoslov kada se to desi, onda se verovatno pitate “Šta još ima tu?”. Odgovor će teško razumeti oni koji ne vide ništa izvan svog oblika.
Treći i najviši nivo prosvetljenja daje nam izbor misli do kraja. Nudi nam mogućnost da misli doživimo bez posrednika, tj. bez uzroka. To je sinhronicitet u kontekstu sa idejom da smo mi misao i da misli borave u nama i izvan nas.
Na ovom nivou prosvetljenja, mi vidimo prepreke na horizontu kao jednostavne događaje koje smo mi izabrali. Na tom nivou, mi ne moramo da kreiramo ili da se spoznajemo sebe u preprekama da bi naučili iz iskustva. Negativno značenje prepreke se transformiše u mnogo neutralniji termin “događaj”.

Božanski deo nas samih koji smo obeležili u mislima i Bog kao sila u univerzumu u koju možemo sebe da podesimo ako verujemo u to i ako želimo. U krajnjem nivou sinhroniciteta, mi imamo izbor da doživimo misao u formi ili u čistoj misli. Mi dobijamo intuitivni osećaj da delovati ili nastaviti da delujemo na određen način je kreiranje predstojećeg događaja.

Unutrašnja intuicija nam govori da mi idemo napred ka toj situaciji i mi osećamo da imamo izbor da li trebamo da idemo tim putem ponovo. U čistom sinhronicitetu, mi smo sposobni da zaobiđemo iskustvo u formi imajući misao bez potrebe da se igramo u formi. To bukvalno znači istupiti napred radije nego učiti iz toga kroz kasnije trenutke ili u sadašnjem trenutku. Kada prihvatimo misao ona se sinhronizuje sa tokom, usvaja se kao deo savršenstva bez otpora ili odbijanja, teče prirodno bez potrebe da se manifestuje eksterno.

Mi imamo moć da koristimo naše umove da kreiramo sadašnju radost, našom sposobnošću da koristimo misli. Gubitak određene veze je nepodnošljiv kada ne postoji veza sa sobom. To je magija sinhroniciteta. Traume i prepreke su zaista događaji koji nam omogućuju da razumemo, da spoznamo Sebe.

Original: healyourlife.com

Foto&Video&Tekst preuzeti sa portala ForensicSoul
Izvor: ForensicSoul

PODELI
Svi smo povezani, jedni sa drugima, gde god da se nalazimo. Naša radoznalost i želja za istraživanjem je deo našeg putovanja. To je naša sudbina. Isto tako, to je naša obaveza i odgovornost prema budućim generacijama, da bi svet bio bolji nego što jeste. Budite otvoreni, budite radoznali. Uvek postavljajte pitanja. To je jedini način da budete deo promene kojoj svi težimo.

POSTAVI ODGOVOR