…? „Sreća je lepa samo dok se čeka, dok od sebe samo nagoveštaj da.“

36

Danima mi se vrzmaju Desankini stihovi… koje, da budem iskrena,  nisam ni tačno zapamtila. U mom sećanju su glasili:

„Ljubav je lepa samo dok se čeka,

Dok od sebe nagoveštaj da.“

Cilj mi je da kroz ovo pisanije otkrijem šta se to kuva u meni, šta to hoće da iskipi, ispari… A tu se vrzmaju i pojmovi čežnja i žudnja.

Prvo sam osećala neki bunt, neko neslaganje sa pomenutim stihovima. Jer, prvo tumačenje mi je bilo, da je pesnikinja htela da kaže da je ljubav (tj.sreća) lepa dok se ne desi. Tj.dok je iluzija, dok je na nivou ličnih izmišljenih slika. Dok je beskontaktna. I da kada se desi realnost, ona se do te mere ne poklapa, da se epitet „lepa“ gubi. To, u mom poimanju nije tako. Ja sam zadovoljna kako umem da budem srećna,  ljubavna… i sama sa svojom suštinom, i u kontaktu sa drugim jedinstvenim bićima. U čijim dubinama, bez obzira šta je na površini,  tinja ljubav. Topla i stabilna.

Sad uviđam,  izgleda da me je isprovocirala reč „samo“. I reč „čekanje“. Jer, čekanje mene asocira na nebivanje u sadašnjem trenutku.

E, onda sam rekla sebi: „Čekaj, daj nađi i pročitaj neke analize, da vidiš kako su drugi pročitali Desankine stihove. Nešto mi se ipak čini da nije Desanka htela to da kaže.“ I tako sam naišla na tumačenje koje mi se svidelo – da je sreća proces, a ne cilj. Mada, meni je oba. Ljubav je i u procesu i u cilju. Cilj otvara novi proces. I sve to se dešava – sada…

A i da nisam jedina koju su inicijalno iznervirali stihovi, a iz neznanja… ili neiskustva (Aleksina Djordjević). Dobro je da smo obe našle svoje smirenje.  Iako nam tumačenje nije baš isto. To i jeste čar pesništva. Da isprovocira čitaoca i da ga inspiriše da raste, spoznaje.

Da ja, za kraj, malo prepevam:

„Ljubav je lepa.“

Da, samo to. Estetika duše. 

Kako kaže ona reklama: „Beauty comes from inside.“

____________________________________________________

Analize pesme „Slutnja“ Desanka Maksimović koje sam čitala:

Da li je sreća lepa samo dok se čeka?

http://poetaza.blogspot.rs/2009/08/blog-post_31.html

http://opusteno.rs/analiza-dela-f158/analiza-dela-strepnja-desanka-maksimovic-t24591.html

Desanka Maksimović – Strepnja

http://www.lektire.me/prepricano/desanka-maksimovic-strepnja_453

Strepnja, Desanka Maksimović

 

 

PODELI
Ko sam ja? Bojana. Na jednom intervjuu su mi postavili pitanje: kako bih sebe opisala? Sasvim spontano mi je izletelo: JA SAM DETE PIRODE. I tad mi se lice ozarilo i biće mi se ispunilo toplinom. Ta rečenica ima dve ključne reči: dete i priroda. Dete u meni je ono što čini da se radujem malim stvarima, da se ushićujem istraživanjem, saznavanjem, i da istu stvar u različitim situacijama doživljavam drugačije; da umem da se durim (za nepravdu izrazito), ali i da brzo i iskreno praštam. Priroda je ono što me okružuje i što se nalazi u meni. Prirodna sila je bezgranična. More je moja strast, moja čežnja, moja uteha, moja baterija. Sjedinjavanjem sa morem rađa se u meni kreativnost, razblažiju brige, ljutnja i bes, raste radost, ljubav, poletnost. (Pošteno sam se isplivala pre ovog pisanija.) Zvuci iz šume zavise od doba dana, od godišnjeg doba i ko zna čega... nebitno je. Bitno je da su oni za mene tu, da ih čujem. Kao i mirisi – ciklame u jesen, borovina u sumrak, isparavanje kiše u leto, fortunela u cvatu na terasi, mimoze pokraj puta, tek upecana riba u čamcu... Priroda u meni – spontanost, život u sadašnjem trenutku, vera da me intuicija neće napustiti, izneveriti. Šta volim da radim? JA VOLIM DA VOLIM. (moj moto koji mi je sinuo u kasne sate jedne žurke, dok sam vozeći se na kancelarijskoj stolici išla po strelicu za pikado) Volim da sam sa Dušanom, Adrijanom i Vedranom, da plivam, da se družim, da eksperimentišem (posebno u kuhinji), da učim đake i da ja učim od njih, da sadim cveće i povrće u bašti i na terasi (da posmatram kako napreduje, da ga uberem, mirišem, jedem), da mazim mačku koja mi prede na stomaku i grudima... i tako u nedogled. Bez čega ne mogu da živim? Bez slobode i ljubavi, mada to su isprepletene stvari. ANĐELI LETE KAD SEBE OLAKO SHVATAJU! (Iz knige: „Osetite strah i suočite se s njim“ Suzan Džefers) A inače – ko sam ja (po formalnim shvatanjima): žena, majka dvoje dece; titula: magistar tehničkih nauka, područje organizacionih nauka za elektronsko poslovanje; zanimanje: privatna profesorica matematike, hemije i fizike; članica Mense.

POSTAVI ODGOVOR