Prekinuti niti dobrote, ili ih upredati u čvrsto uže?

22

Image result for rope

Pitam se, zašto se mnogi ljudi okreću lošem, a ne gaje ono dobro. Zapravo, ne tražim odgovor. Izražavam čiđenje i neku žalost, za takvo ponašanje. Jer, ta ista većina, na pitanje – kako želite da se osećate, odgovara sa – dobro! Želeti dobro, a gajiti loše… hm, pa tu nešto ne štima!

I džaba i razne izreke koje smo slušali od malih nogu, poput: Dobro se dobrim vraća, i Kako siješ, tako ćeš žnjeti… kad je sve to preneseno značenje. A slušalac je taj koji će izrekama udahnuti značenje u realnim situacijama.

Imam ja još tih kvazi pitanja… Poput ovog: gde se rađa nepoverenje u život? Možda bi mi odgovor bio zanimljiv za slušanje. Ali je jedna stvar znatno bolja – ne prčkati po đubrištu, po lošem (po razlozima, uzrocima…), već se okrenuti i iskusiti, isprobati ono dobro. Verovati u kvalitete dobrog. Jednostavno – probati.

Da se našalim – možeš ili dobiti (šta? – dobro) ili izgubiti (šta? – loše!). Ili malo prenesene matematike: „minus i minus daju plus“. Ili hemije – kad element otpusti elektron (koji je negativan), postane pozitivan!

Masa tekstova na ovom sajtu, i mnogim drugim, je na tu temu. Isto, na različite načine. Pričaju ljudi koji su to iskusili. I ljudi koji su o tome učili. A svima nam je cilj isti – da i drugima bude dobro. Da pružimo ohrabrenje, da im damo elana da i oni okuse i prepuste se dobru. Srcu. Bogu. Životu. Sebi. Ljubavi. Koristimo različite reči.

Samo, da ne dođe do zabune – život nije nešto što se dešava, van nas. Pa da mi iznebuha očekujemo samo slatke plodove koji su od nekuda stvoreni. Mi smo ti koji stvaramo i odgovorno biramo…

Juče pročitah i ovu priču, iz Koeljove knjige „Maktub“. Pošto mi se danas vratila kroz neki osećaj koji je kao trag ostavila, te poželeh da se nađe ovde:

Neki rđav čovek, u času smrti, srete jednog anđela na vratima pakla.
Anđeo mu kaže:
– Dovoljno je da si učinio makar jednu dobru stvar u ovom životu i ta dobra stvar će ti pomoći.
Čovek odgovara:
– Nikada ništa dobro nisam učinio u ovom životu.
– Razmisli malo – navaljuje anđeo.

Čovek se tad priseti da je, jednom prilikom, dok je prolazio kroz neku šumu, ugledao na svom putu pauka – i zaobišao ga, izbegavši a ga ne zgazi.
Anđeo se smeška i jedna nit paučine spušta se sa nebesa da omogući čoveku da se uspne u Raj. Drugi kažnjenici koriste tu priliku da se popnu i oni – ali čovek se okreće i počinje da ih gura jer se plaši da se nit ne prekine.

U tom trenutku nit puca i čovek ponovo biva bačen u pakao.

– Baš šteta – čuje anđela kako mu govori. – Tvoj sebičluk upropastio je jedinu dobru stvar koju si ikada učinio.

Paulo Koeljo

Jedna pametna žena mi reče: „Ne seci granu na kojoj sediš.“ Sada, posle skoro 10 godina imam mnogo bolju percepciju toga… 🙂

Image result for cutting tree sitting on

PODELI
Ko sam ja? Bojana. Na jednom intervjuu su mi postavili pitanje: kako bih sebe opisala? Sasvim spontano mi je izletelo: JA SAM DETE PIRODE. I tad mi se lice ozarilo i biće mi se ispunilo toplinom. Ta rečenica ima dve ključne reči: dete i priroda. Dete u meni je ono što čini da se radujem malim stvarima, da se ushićujem istraživanjem, saznavanjem, i da istu stvar u različitim situacijama doživljavam drugačije; da umem da se durim (za nepravdu izrazito), ali i da brzo i iskreno praštam. Priroda je ono što me okružuje i što se nalazi u meni. Prirodna sila je bezgranična. More je moja strast, moja čežnja, moja uteha, moja baterija. Sjedinjavanjem sa morem rađa se u meni kreativnost, razblažiju brige, ljutnja i bes, raste radost, ljubav, poletnost. (Pošteno sam se isplivala pre ovog pisanija.) Zvuci iz šume zavise od doba dana, od godišnjeg doba i ko zna čega... nebitno je. Bitno je da su oni za mene tu, da ih čujem. Kao i mirisi – ciklame u jesen, borovina u sumrak, isparavanje kiše u leto, fortunela u cvatu na terasi, mimoze pokraj puta, tek upecana riba u čamcu... Priroda u meni – spontanost, život u sadašnjem trenutku, vera da me intuicija neće napustiti, izneveriti. Šta volim da radim? JA VOLIM DA VOLIM. (moj moto koji mi je sinuo u kasne sate jedne žurke, dok sam vozeći se na kancelarijskoj stolici išla po strelicu za pikado) Volim da sam sa Dušanom, Adrijanom i Vedranom, da plivam, da se družim, da eksperimentišem (posebno u kuhinji), da učim đake i da ja učim od njih, da sadim cveće i povrće u bašti i na terasi (da posmatram kako napreduje, da ga uberem, mirišem, jedem), da mazim mačku koja mi prede na stomaku i grudima... i tako u nedogled. Bez čega ne mogu da živim? Bez slobode i ljubavi, mada to su isprepletene stvari. ANĐELI LETE KAD SEBE OLAKO SHVATAJU! (Iz knige: „Osetite strah i suočite se s njim“ Suzan Džefers) A inače – ko sam ja (po formalnim shvatanjima): žena, majka dvoje dece; titula: magistar tehničkih nauka, područje organizacionih nauka za elektronsko poslovanje; zanimanje: privatna profesorica matematike, hemije i fizike; članica Mense.

POSTAVI ODGOVOR