Pravi dan za početak meditacije je…

184

meditacija

… danas!

5 načina kako će meditacija poboljšati vaše psihičko i fizičko zdravlje

Ako ste pokušavali da pronađete informacije o meditaciji, verovatno ste primetili da se pominje svaki put kada je reč o umanjenju stresa i poboljšanju zdravlja.

Znamo da stres u velikoj meri doprinosi gotovo svakom poremećaju, od onih sa štitnom žlezdom, preko dijabetesa do problema sa varenjem. Ali je često ljudima teško da se posvete praktikovanju vežbi koje smanjuju stres, kao što je meditacija, delimično zbog toga što se rezultati smanjenja stresa teško mogu „izmeriti“, kao što je to slučaj sa recimo dijetom ili vežbanjem.

Ali kada pogledate istraživanja, meditacija se kao tehnika za smanjenje stresa pokazala efektnom u mnogim, različitim studijama i dala konkretne, merljive rezultate. A najbolje od svega je što vam za većinu pozitivnih efekata treba samo 10-20 minuta dnevno!

Šta je „meditacija“?

Postoji nekoliko podkategorija u širokoj lepezi meditacije, ali dve najbolje ispitane su transcendentalna meditacija i svesna meditacija. Glavna razlika između ove dve je ta da se kod transcendentalne meditacije (TM), fokusirate na mantru koju ponavljate u glavi, a da se kod svesne meditacije fokusirate na disanje ili druge fizičke senzacije.

Bez obzira na formu meditacije koju praktikujete, cilj je da razvijete veću svesnost o svojim mislima, osećanjima i osećajima, i naučite da ih posmatrate bez nesvesnog reagovanja.

Ovo su top razlozi zbog kojih treba da počnete da meditirate što pre.

  1. Bićete fokusiraniji i produktivniji

Svi ljudi koji su praktikovali meditaciju primetili su da je jedno od područja u kojima im je najviše pomogla poboljšavanje fokusa i jačanje produktivnosti. Jedno istraživanje pokazalo je da samo 10 minuta meditacije dnevno može poboljšati pažnju i pomoći mozgu da postane efikasniji u procesiranju konfliktnih situacija.

Druga studija pokazala je poboljšanje pažnje i kognitivnih funkcija nakon samo četiri dana meditiranja. Postoje i ubedljivi dokazi da meditacija izaziva fizičke promene u sivoj i beloj masi u mozgu, posebno u regionima odgovorinim za svesnost, emotivnu regulaciju i pamćenje. Meditiranjem, možete isprogramirati mozak da postane efektniji i efikasniji.

  1. Dobra je za srce

Veća produktivnost i fokusiranost je super, ali benefiti meditacije nisu samo psihički. Nekoliko različitih kontrolisanih studija pokazalo je smanjenje krvnog pritiska kod učesnika koji su meditirali, u poređenju sa tehnikama progresivnog opuštanja mišića, ili zdravstveno-obrazovnim programima. Ovo je važno jer je visok krvni pritisak jedan od najvećih rizičnih faktora od srčanog udara. Meditacija se povezuje i sa smanjenjem smrtne stope kod starijih pacijenata sa visokim krvnim pritiskom.

Meditacija poboljšava i druge znake koji ukazuju na zdravo srce. Na primer, kod adolescenata sa krvnim pritiskom na gornjoj granici, četiri meseca meditacije rezultiralo je značajnim smanjenjem mase leve komore. Ovo je bitno jer je uvećana leva srčana komora jedan od ranih znaka hipertrofije leve komore, koja utiče na smrtan ishod kod kardiovaskularnih bolesti. Jedno malo istraživanje je čak pokazalo značajno smanjenje nivoa holesterola kod pacijenata sa visokim holesterolom koji su meditirali 11 meseci.

  1. Bićete srećniji i manje nervozni

Jedna od šire priznatih prednosti meditacije je poboljšanje kod psihičkih poremećaja, kao što su anksioznost i depresija. Nekoliko studija pokazalo je da meditacija efektno uklanja simptome anksioznosti i depresije, čak i u poređenju sa aktivnim kontrolama (kao što su tehnike opuštanja).

Jedina poteškoća koja se javlja kod istraživanja sa meditacijom je uspostavljanje dobre kontrolne grupe, pa je zato studija koja koristi lažnu meditaciju vrlo zanimljiva. Poredili su efekte kratke, svesne meditacije (20 minuta dnevno, tri dana) sa efektima lažne meditacije, u kojoj su učesnici mislili da meditiraju, ali nisu pravilno vođeni kroz proces, nije im rečeno da se fokusiraju na disanje ili da puste misli da lutaju. Iako je studija trajala samo tri dana, učesnici u grupi svesne meditacije pokazali su snižene nivoe depsedije, zamora i zbunjenosti na kraju, u poređenju sa grupom koja je praktikovala lažnu meditaciju. Svi učesnici su verovali da meditiraju, ali je svesna meditacija ipak dala mnogo bolje rezultate.

  1. Može smanjiti upalu

Zvuči potpuno logično da meditacija pozitivno utiče na anksioznost i deprsesiju, tako što smanjuje psihički stres i poboljšava kognitivne funkcije. Ali znamo i da se simptomi depresije i anksioznosti mogu pojaviti zbog upale, i nekoliko studija je dokazalo da meditacija smanjuje ekspresiju gena na inflamatorne citokine.

Jedno istraživanje dodelilo je grupi žena koje se nalaze u periodu pre menopauze, a uz to su i preživele rak dojke, da dva sata nedeljno idu na grupnu meditaciju i da svakog dana same praktikuju svesnu meditaciju 5-20 minuta.  Nakon šest nedelja, pacijentkinje su imale smanjene nivoe ekspresije pro-inflamatornog gena u poređenju sa kontrolnom grupom koja nije imala nikakav tretman.

Ispitivanje vršeno na 45 dementnih učesnika otkrilo je da je meditiranje 12 minuta dnevno u periodu od osam nedelja rezultiralo menjanjem gena, sa povećanom ekspresijom imunoglobina i smanjenom ekspresijom pro-inflamatornih citokina.

  1. Može doprineti zdravom snu

Manjak sna doprinosi hroničnim obolenjima u modernom društvu. Čak i kad ljudi imaju dovoljno vremena da se naspavaju, često ne mogu da zaspe jer im je mozak još uvek u ‘petoj brzini’. Pravilna noćna higijena (kao što je smanjenje noćnog svetla) će sigurno pomoći, ali ako meditacijom naučite mozak da odbaci misli umesto da ih ‘juri’ lakše ćete isključiti mozak kada je vreme za spavanje.

Nekoliko istraživanja pokazalo je da je meditacija efektan tretman za nesanicu. Jedna nasumična kontrolisana studija sprovedena na 30 odraslih pacijenata sa hroničnom insomnijom pokazala je da im je 8 nedelja svesne meditacije poboljšalo spavanje.

 

PODELI
Dragan Đorđević napisao je veliki broj članaka uglavnom za online medije. Često menja teme i interesovanja zbog čega ga poznanici kritikuju. Najbolji tekstovi sastavljeni tokom uobičajenog jutarnjeg izležavanja nikad nisu zabeleženi, u glavi su ostale samo neke lepe rečenice, ideje i mudrosti od kojih će jednog dana sastaviti zbirku.

POSTAVI ODGOVOR