Čovek u poslu i njegova raspevana senka

53

čovek i senka

Ovu sliku smo uslikali u Egiptu, 2004. godine. Negde, na obali Nila.

Na ovom putovanju sam spoznala nešto posve novo. Pojam srećnih siromaha. Ljudi koji žive u materijalnoj nemaštini. Ali imaju mnogo veće bogatstvo… ono unutarnje.

Odavno sam htela da sa nekim pričam, ili da pišem. Uvek je bilo neko „ali“. Nije bilo zrelo, kako ja to volim da kažem. Sad je sazrelo.

Pisanje je bilo „on hold“… sve do sada, kada sam (tražeći nešto drugo, kako to i inače biva) nabasala na ovu sliku. Emocije su se probudile, a onda sam ugledala na slici nešto, što do sad nisam. I oduševila se!

Pogledaje samo senku. Da li vam se, kao i meni, čini da je to senka čoveka koji svira neku trubu?  A sad pogled malo iznad – čovek koji drži teški malj i njime udara metalni kolac.

Život je onakav kakvog ga vidimo. Uz muziku u duši, sve je lako, ili bar – lakše!

Biti srećan, a siromašan (materijalno) – u meni, do tad, bilo je nepomirljivo.

Evo kako je to u razradi bilo: Dok sam se baškarila na hotel-brodu sa 5 zvezdica, kupala se na bazenu na otvorenoj palubi, pila popodnevni čaj u đakuziju, sve vreme sam upijala ono što se oko mene dešava. Sa putovanja se ne donose slike, suveniri… bogatstvo putovanja su lični doživljaji. Kreirani bez unapred spremljenih misli i uverenja.

april 2004. obala Nila
april 2004. obala Nila

Pogled mi je šetao, od vode u Nilu, preko uskog zelenog pojasa, sa palmama, uz Nil, do nepreglednih prostranstva pustinje.

život uz Nil

Uz Nil ima i života. Muškarci, žene, deca – nasmejani. Gde žive? Šta rade? Ko će ga znati… šire neke prnje, brljaju po prašini. Očigledna nemaština. Ali, na njihovim licima nema tuge, nema depresije. Da li ne znaju za bolje? Ili se zadovoljavaju tim što im je dato? Ili „samo“ žive, ne životare, nego iskonski žive? Pitanja su tada postavljena, a odgovori još uvek pristižu.

Şkroz mi se preokrenula percepcija o tim „siromašnim“ ljudima, koji se sreću na raznim mestima. Sažaljenje je nestalo! Poštovanje viših vrednosti je stiglo.

Evo i nešto, veselije: kad već sede, da im bude udobno! Svašta se može naučiti – kako ugoditi sebi; jer ugodan TI si ugodan ne samo sebi, već i drugima:-)

197

 

 

PODELI
Ko sam ja? Bojana. Na jednom intervjuu su mi postavili pitanje: kako bih sebe opisala? Sasvim spontano mi je izletelo: JA SAM DETE PIRODE. I tad mi se lice ozarilo i biće mi se ispunilo toplinom. Ta rečenica ima dve ključne reči: dete i priroda. Dete u meni je ono što čini da se radujem malim stvarima, da se ushićujem istraživanjem, saznavanjem, i da istu stvar u različitim situacijama doživljavam drugačije; da umem da se durim (za nepravdu izrazito), ali i da brzo i iskreno praštam. Priroda je ono što me okružuje i što se nalazi u meni. Prirodna sila je bezgranična. More je moja strast, moja čežnja, moja uteha, moja baterija. Sjedinjavanjem sa morem rađa se u meni kreativnost, razblažiju brige, ljutnja i bes, raste radost, ljubav, poletnost. (Pošteno sam se isplivala pre ovog pisanija.) Zvuci iz šume zavise od doba dana, od godišnjeg doba i ko zna čega... nebitno je. Bitno je da su oni za mene tu, da ih čujem. Kao i mirisi – ciklame u jesen, borovina u sumrak, isparavanje kiše u leto, fortunela u cvatu na terasi, mimoze pokraj puta, tek upecana riba u čamcu... Priroda u meni – spontanost, život u sadašnjem trenutku, vera da me intuicija neće napustiti, izneveriti. Šta volim da radim? JA VOLIM DA VOLIM. (moj moto koji mi je sinuo u kasne sate jedne žurke, dok sam vozeći se na kancelarijskoj stolici išla po strelicu za pikado) Volim da sam sa Dušanom, Adrijanom i Vedranom, da plivam, da se družim, da eksperimentišem (posebno u kuhinji), da učim đake i da ja učim od njih, da sadim cveće i povrće u bašti i na terasi (da posmatram kako napreduje, da ga uberem, mirišem, jedem), da mazim mačku koja mi prede na stomaku i grudima... i tako u nedogled. Bez čega ne mogu da živim? Bez slobode i ljubavi, mada to su isprepletene stvari. ANĐELI LETE KAD SEBE OLAKO SHVATAJU! (Iz knige: „Osetite strah i suočite se s njim“ Suzan Džefers) A inače – ko sam ja (po formalnim shvatanjima): žena, majka dvoje dece; titula: magistar tehničkih nauka, područje organizacionih nauka za elektronsko poslovanje; zanimanje: privatna profesorica matematike, hemije i fizike; članica Mense.

POSTAVI ODGOVOR