Brisanje tragova

18

A: Nedavno sam vidio papir s očito izbrisanim dodatkom rukopisu. Pitao sam za razloge tome i čuo: ’’Zašto bi se uz jelo pokazivalo i suđe u kome se pripremalo?’’

Metafora pripreme i serviranja hrane može biti i drugačija. Ima restorana u kojima gost može posmatrati cio proces nastajanja svog obroka, pa čak i da u različitoj mjeri učestvuje u njegovoj pripremi. Zanima me i proces stvaranja, a ne samo njegov rezultat. Pročitao sam da je Ajnštajn svoju Teoriju Relativiteta izveo iz jedne svoje vizije. Nisam pročitao da je sav taj proces ikada dokumentovan. Da li su matematičke operacije sa većim dostojanstvom od mističkog iskustva i njegovih stupnjevitih prijevoda? Nisu! Kada bi ljudi imali predstavu o cjelini nekog procesa, drugačije bi se odnosili ne samo prema njegovim rezultatima, nego i uopšte. Ego je zainteresovan samo za rezultate i proračunati odabir raspoloživog. Kupce na pijacama ne zanima proces odgajanja hrane. Nije drugačije ni sa ljekovima, zakonima, zgradama,… Ljudi i stvari se uzimaju isuviše lako. Otuda toliko prikrivanja, tajni, koja su samo izraz nedostatka ljubavi, povjerenja, prihvatanja, dobrote, njegujuće brige…

Život i svijet su neprekidni procesi.

Zato je skrivanje procesa nastajanja bilo čega u neskladu sa njima. Ako smo usklađeni sa tokom života, otvoreni, iskreni i zahvalni… spontani/prirodni smo. Zaigrani i nevini, bez tajni, bez kontrole, potpuno predani, u prelivajućem obilju, možemo plesati sa životom i slaviti ga u svakom trenutku.

B:  Ne bih žurio sa zaključkom u vezi brisanja tragova na pomenutom papiru. Sklon sam da pomenutu izjavu tumačim drugačije. Možda je riječ o pretjeranoj obzirnost. Imam prijatelja koji mi često poklanja knjige, bez lične posvete. U nedavnoj šetnji rekao mi je: ’’Pročitao sam divnu knjigu. Želim ti je pokloniti za rođendan. Čuvao sam se da ništa ne pišem po njoj.’’ ’’I da jesi ne bi mi smetalo, naprotiv’’, odgovorio sam. Proces može biti jednako zanimljiv jednako kao i sam ishod/cilj. Ni jedno djelo ne može nastati bez procesa. Pa i sam cilj/ishod/djelo uvjek je dio nekog novog toka/proseca. Proces i djelo su neodvojivi. Sve je jedno.

Ljudi se stide ispoljiti svoju ne savršenost i zato prikrivaju proces. Gotovo djelo je ’’našminkano’’/dotjerano za ’’izlog’’. Znaš, baš mi se sviđa kad  vidim ženu na javnom mjestu kako popravlja svoju šminku. Šminka nije prirodna, ali unapređivanje, stalno poboljšavanje, jeste prirodno, baš kao i nesavršenost.

Budimo savršeno ne savršeni!

Autori: Petar Perović, Nebojša Vučković

PODELI
Autori su prijatelji koji su skupa napisali knjigu. Za pisanje je trebalo sedam godina, a za njeno nastajanje cio zivot. Već deset godina vodimo radionice samorazvoja u CG gradovima.

POSTAVI ODGOVOR