Mudre izreke o ljudskim osobinama – 4. deo

30

Samo će ti pravi prijatelji reći da ti je lice prljavo.

Svi mi živimo pod istim nebom, ali nemamo isti horizont.

Kad ti se prijatelj vine visoko, ne prilazi mu dok te ne potraži. Metzler

Čini ono u što vjeruješ i vjeruj u ono što činiš. Sve ostalo je rasipanje snage i vremena.

Poštenje odjekuje zvonko poput zvuka kojim zvoni fina čaša. Iskreno, jasno i ohrabrujuće.

Istina obasjava lice čovjeka koji istinu govori i živi.

Sporost je često učinkovitija od brzine i zato je povremeno važno – usporiti.

Ako želimo vječnu ljubav, moramo pristati upoznavati drugu osobu cijeli život.

Prepreke često nisu pred vama, nego u vama. Neke ste sami stvorili, neke naslijedili.

U životu često čujemo savjet da moramo visoko ciljati, a zapravo moramo ciljati ono što želimo pogoditi.

Ako ste previše zauzeti da biste bili sretni onda ste zauzeti svojom nesrećom. Promijenite gledište pa će vam se i raspoloženje promijeniti.

Trudite se biti ono što jeste, a ne ono što mislite da biste trebali biti.

Naučili smo razbijati atome, ali ne i predrasude.

Voli me kad to ne zaslužujem, jer mi je tada ljubav najpotrebnija. (kineska poslovica)

Reći ću ti tko si, pokaži mi svoje prijatelje.

Nemoguće je često ono što nije pokušano.

PODELI
Ko sam ja? Bojana. Na jednom intervjuu su mi postavili pitanje: kako bih sebe opisala? Sasvim spontano mi je izletelo: JA SAM DETE PIRODE. I tad mi se lice ozarilo i biće mi se ispunilo toplinom. Ta rečenica ima dve ključne reči: dete i priroda. Dete u meni je ono što čini da se radujem malim stvarima, da se ushićujem istraživanjem, saznavanjem, i da istu stvar u različitim situacijama doživljavam drugačije; da umem da se durim (za nepravdu izrazito), ali i da brzo i iskreno praštam. Priroda je ono što me okružuje i što se nalazi u meni. Prirodna sila je bezgranična. More je moja strast, moja čežnja, moja uteha, moja baterija. Sjedinjavanjem sa morem rađa se u meni kreativnost, razblažiju brige, ljutnja i bes, raste radost, ljubav, poletnost. (Pošteno sam se isplivala pre ovog pisanija.) Zvuci iz šume zavise od doba dana, od godišnjeg doba i ko zna čega... nebitno je. Bitno je da su oni za mene tu, da ih čujem. Kao i mirisi – ciklame u jesen, borovina u sumrak, isparavanje kiše u leto, fortunela u cvatu na terasi, mimoze pokraj puta, tek upecana riba u čamcu... Priroda u meni – spontanost, život u sadašnjem trenutku, vera da me intuicija neće napustiti, izneveriti. Šta volim da radim? JA VOLIM DA VOLIM. (moj moto koji mi je sinuo u kasne sate jedne žurke, dok sam vozeći se na kancelarijskoj stolici išla po strelicu za pikado) Volim da sam sa Dušanom, Adrijanom i Vedranom, da plivam, da se družim, da eksperimentišem (posebno u kuhinji), da učim đake i da ja učim od njih, da sadim cveće i povrće u bašti i na terasi (da posmatram kako napreduje, da ga uberem, mirišem, jedem), da mazim mačku koja mi prede na stomaku i grudima... i tako u nedogled. Bez čega ne mogu da živim? Bez slobode i ljubavi, mada to su isprepletene stvari. ANĐELI LETE KAD SEBE OLAKO SHVATAJU! (Iz knige: „Osetite strah i suočite se s njim“ Suzan Džefers) A inače – ko sam ja (po formalnim shvatanjima): žena, majka dvoje dece; titula: magistar tehničkih nauka, područje organizacionih nauka za elektronsko poslovanje; zanimanje: privatna profesorica matematike, hemije i fizike; članica Mense.

POSTAVI ODGOVOR