Mudre izreke o ljudskim osobinama – 3. deo

34

Nije pošteno tražiti od drugih ono što sami nismo spremni učiniti.

Istina rečena s lošom namjerom gora je od svake laži.

Ako nas tko naljuti, pokorio nas je!

Zatvoriš li vrata svim pogreškama, zatvorit ćeš ih i istini.

Osobito je važna strpljivost. Bez nje za samo jedan sat možemo uništiti ono što ćemo tjednima popravljati.

Šutnji sam se naučio od brbljavaca, trpeljivosti od netrpeljivih, ljubaznosti od neljubaznih. Tim učiteljima moram biti zahvalan.

Hrabrost je strah koji je izgovorio molitvu.

Način da se živi i raste ima koliko i ljudi. Nama treba biti važan jedino vlastiti način.

Želite li zadržati neokaljanu čast, ne smijete se srozati na prljave postupke. Učinite li to jednom, slijedeći put srozat ćete se mnogo lakše.

Ono što se smatra tvrdoglavošću kad je cilj loš, tumači se kao upornost kada je dobar.

Naš posao nije vidjeti što se nazire u daljini, nego što je jasno pred nama.

Nitko nikad nije nekoga pokušao povrijediti, a da zauzvrat i sam nije bio povrijeđen.

Svatko može kritizirati, ali samo stručnjak zna hvaliti.

Hrabar je onaj koji priznaje da je kukavica.

Razum može zamijeniti gotovo svaki stupanj obrazovanja, ali obrazovanje ne može zamijeniti razum.

Neke se bitke moraju voditi više puta da bi se dobile.

Tko pomaže brzo, pomaže dvostruko.

Tko nikada nije bio u nevolji, taj ne poznaje vlastite snage.

PODELI
Ko sam ja? Bojana. Na jednom intervjuu su mi postavili pitanje: kako bih sebe opisala? Sasvim spontano mi je izletelo: JA SAM DETE PIRODE. I tad mi se lice ozarilo i biće mi se ispunilo toplinom. Ta rečenica ima dve ključne reči: dete i priroda. Dete u meni je ono što čini da se radujem malim stvarima, da se ushićujem istraživanjem, saznavanjem, i da istu stvar u različitim situacijama doživljavam drugačije; da umem da se durim (za nepravdu izrazito), ali i da brzo i iskreno praštam. Priroda je ono što me okružuje i što se nalazi u meni. Prirodna sila je bezgranična. More je moja strast, moja čežnja, moja uteha, moja baterija. Sjedinjavanjem sa morem rađa se u meni kreativnost, razblažiju brige, ljutnja i bes, raste radost, ljubav, poletnost. (Pošteno sam se isplivala pre ovog pisanija.) Zvuci iz šume zavise od doba dana, od godišnjeg doba i ko zna čega... nebitno je. Bitno je da su oni za mene tu, da ih čujem. Kao i mirisi – ciklame u jesen, borovina u sumrak, isparavanje kiše u leto, fortunela u cvatu na terasi, mimoze pokraj puta, tek upecana riba u čamcu... Priroda u meni – spontanost, život u sadašnjem trenutku, vera da me intuicija neće napustiti, izneveriti. Šta volim da radim? JA VOLIM DA VOLIM. (moj moto koji mi je sinuo u kasne sate jedne žurke, dok sam vozeći se na kancelarijskoj stolici išla po strelicu za pikado) Volim da sam sa Dušanom, Adrijanom i Vedranom, da plivam, da se družim, da eksperimentišem (posebno u kuhinji), da učim đake i da ja učim od njih, da sadim cveće i povrće u bašti i na terasi (da posmatram kako napreduje, da ga uberem, mirišem, jedem), da mazim mačku koja mi prede na stomaku i grudima... i tako u nedogled. Bez čega ne mogu da živim? Bez slobode i ljubavi, mada to su isprepletene stvari. ANĐELI LETE KAD SEBE OLAKO SHVATAJU! (Iz knige: „Osetite strah i suočite se s njim“ Suzan Džefers) A inače – ko sam ja (po formalnim shvatanjima): žena, majka dvoje dece; titula: magistar tehničkih nauka, područje organizacionih nauka za elektronsko poslovanje; zanimanje: privatna profesorica matematike, hemije i fizike; članica Mense.

POSTAVI ODGOVOR