#Ajnštajn #Einstein #Citati #Izreke #MudreMisli #OŽivotu
Ajnštajn
O smislu života

„Samo život koji se živi za druge je vredan življenja.“

O miru

„Mir se ne može održati na silu. On može biti postignut samo razumevanjem.“

O ratu

„Četvrti svetski rat će se voditi toljagama.“

O relativnosti

„Stavi ruku na površinu vrućeg šporeta na minut i činiće ti se kao da je tamo držiš sat vremena. Provedi sat vremena s lepom devojkom i činiće ti se kao minut. To je relativnost.“

O predrasudama

„Teže je razbiti predrasudu nego atom.“

O životu

„Život je poput vožnje biciklom. Kako biste održali balans, morate se stalno kretati.“

O ludosti

„Ludost: raditi istu stvar iznova x puta i očekivati drugačije rezultate.“

O ljubavi

„Gravitacija nije kriva zato što ljudi padaju na ljubav.“

O svom talentu

„Nemam nekog posebnog talenta. Samo sam strastveno znatiželjan. Važno je nikad ne prestati postavljati pitanja.“

O zlu

„Svet je opasno mesto. Ali ne zbog zlih i opasnih ljudi, već zbog ljudi koji po tom pitanju ne rade ništa.“

PODELI
Ko sam ja? Bojana. Na jednom intervjuu su mi postavili pitanje: kako bih sebe opisala? Sasvim spontano mi je izletelo: JA SAM DETE PIRODE. I tad mi se lice ozarilo i biće mi se ispunilo toplinom. Ta rečenica ima dve ključne reči: dete i priroda. Dete u meni je ono što čini da se radujem malim stvarima, da se ushićujem istraživanjem, saznavanjem, i da istu stvar u različitim situacijama doživljavam drugačije; da umem da se durim (za nepravdu izrazito), ali i da brzo i iskreno praštam. Priroda je ono što me okružuje i što se nalazi u meni. Prirodna sila je bezgranična. More je moja strast, moja čežnja, moja uteha, moja baterija. Sjedinjavanjem sa morem rađa se u meni kreativnost, razblažiju brige, ljutnja i bes, raste radost, ljubav, poletnost. (Pošteno sam se isplivala pre ovog pisanija.) Zvuci iz šume zavise od doba dana, od godišnjeg doba i ko zna čega... nebitno je. Bitno je da su oni za mene tu, da ih čujem. Kao i mirisi – ciklame u jesen, borovina u sumrak, isparavanje kiše u leto, fortunela u cvatu na terasi, mimoze pokraj puta, tek upecana riba u čamcu... Priroda u meni – spontanost, život u sadašnjem trenutku, vera da me intuicija neće napustiti, izneveriti. Šta volim da radim? JA VOLIM DA VOLIM. (moj moto koji mi je sinuo u kasne sate jedne žurke, dok sam vozeći se na kancelarijskoj stolici išla po strelicu za pikado) Volim da sam sa Dušanom, Adrijanom i Vedranom, da plivam, da se družim, da eksperimentišem (posebno u kuhinji), da učim đake i da ja učim od njih, da sadim cveće i povrće u bašti i na terasi (da posmatram kako napreduje, da ga uberem, mirišem, jedem), da mazim mačku koja mi prede na stomaku i grudima... i tako u nedogled. Bez čega ne mogu da živim? Bez slobode i ljubavi, mada to su isprepletene stvari. ANĐELI LETE KAD SEBE OLAKO SHVATAJU! (Iz knige: „Osetite strah i suočite se s njim“ Suzan Džefers) A inače – ko sam ja (po formalnim shvatanjima): žena, majka dvoje dece; titula: magistar tehničkih nauka, područje organizacionih nauka za elektronsko poslovanje; zanimanje: privatna profesorica matematike, hemije i fizike; članica Mense.

POSTAVI ODGOVOR