Uspešna komunikacija

152

Ovo je prvi članak serijala „Veštine komunikacije“ koji je u prvobitnoj formi bio kurs u Menjačnici Tržnog centra „Mudrac“. Sada je ugnježden u seriju članaka „Strah i JA“ i predstavlja nastavak teksta „Kako se odnosiš prema odnosima„. U njima ćemo se upoznati sa JA porukama i sa različitim načinima slušanja – tehnikama koje doprinose uspešnoj komunikaciji i povezivanju sa drugim osobama, a time i poboljšanju kvaliteta života. Ali dok dođemo do njih, imamo da prevalimo dugačak put jer…

Komunikaciju, odnosno komunikatvnu sposobnost, najčešće uzimamo zdravo za gotovo. Sa ljudima iz bližeg kruga se sporazumevamo koliko toliko uspešno, sa životinjama ni ne pokušavamo (osim onoga što smo ih izdresirali), i ne idemo u inostranstvo ako ne govorimo njihov jezik ili ako nemamo dobar rečnik. Zbog toga možda i nemamo svest da bez komunikacije ne bi bilo ni razmene znanja, iskustava, osećanja… Tačnije, ne bi bilo nikakve razmene!

Još više, imamo običaj da mislimo da nam je komunikativna sposobnost data kao takva, i ne razmišljamo o njenom unapređivanju. Retko kad ćemo sebi postaviti pitanja kao što su:

– Kada započinješ kontakt, da li zaista želiš da se povežeš sa drugom osobom? Da li želiš da ti kontakt donese prijatnost, da te obogati, ispuni, da iz njega izađeš sa željom da se ponovi…

– Da li je lako reći ono što želimo? I da to bude kratko i jasno – a iscrpno, dovoljno razumljivo i razumno – a zanimljivo, efikasno – a efektno, sadržajno – a uočljivo i privlačno.

– Kakav je kvalitet tvoje svakodnevne komunikacije?

– Koliko je često komunikacija koju ostvaruješ spontana i neposredna?

– Da li ti je potreban i važan pogled, dodir, osmeh kada razgovaraš sa nekim?

– Šta ti prija u komunikaciji sa drugima? A šta ne?

– Da li i koliko često posle kontakta sa nekim razmišljaš o lepoti, sadržajnosti i prijatnosti tog kontakta? Ili se okreneš ravnodušno i zaboraviš šta se desilo…

– Da li se trudiš da ulepšaš komunikaciju i da je produžiš?

– Koliko promišljaš kada se obraćaš sebi i drugima (bilo za prijatne, bilo za neprijatne stvari)?

– Koliko želiš da doprineseš razumevanju kada razgovaraš sa nekim?

– Može li razumevanje u komunikaciji da nam pomogne u zajedničkom življenju?

Tek kada doživimo neuspeh u komunikaciji – ako nismo bili saslušani, ako nismo bili poslušani, ako su naše reči krivo shvaćene – tek tada imamo tendenciju da se zapitamo da li je sve u redu sa našom komunikacijom. Ako si se zamislio nad ovim pitanjima, to si učinio jer postoji razlog – nekada negde si poželeo da je tvoja komunikacija bila uspešnija. E pa, dobrodošao da nastaviš dalje sa čitanjem. 🙂 U ovom članku ćemo se baviti baš time – kada je komunikacija uspešna i šta je za to potrebno.

Ja te neću zamarati definicijama kao što su:

„Komunikacija je proces razmene poruka (verbalnih ili neverbalnih), između najmanje dve osobe, koji se odvija sa određenim ciljem i namerom.“

ili

„Komunikacija je proces među pojedincima (ili grupama) pri kome se razmena (znanja, iskustava, osećanja) među njima uspostavlja znakovima – simbolima (npr. rečima) i signalima (npr. smeh, plač).“

To je dosadno! 🙂 Ja više volim praktične stvari… Volim, na primer, dijaloge! Zamisli omanji amfiteatar, ispitni rok, profesora i studenta Komunikologije.

– Kolega… Vaše prvo pitanje glasi „Uspešna komunikacija“.

– „Uspešna komunikacija predstavlja naizmeničnu razmenu, radi racionalnog i ciljno usmerenog stvaranja pouzdane podloge za buduće ponašanje.“

– Dobro, dobro… Da krenemo redom… Neću definicije, hoću da mi objasnite kao što biste objašnjavali svojoj babi… Da vidimo prvo gde se komunikacija javlja i ko učestvuje u njoj?

– „Javlja se npr. na ulici, kod kuće, na poslu, uveče u parku, kad je gužva u autobusu, u menzi… A obično učestvuju mama, tata, Milica, Nikola, Marko…“

– Drugim rečima, svaka komunikacija se odvija u okviru neke situacije. A situaciju određuju faktori kao što su…

– „Koliko ljudi učestvuje u razgovoru, kada se komunikacija dešava i koliko traje, kakve su karakteristike prostora, koji je uzrast, pol, status ili prethodno iskustvo učesnika, šta je predmet razgovora, itd.“

– Odlično kolega! Ako komuniciramo sa grupom u svojstvu predavača u amfiteatru, prilagodićemo visinu tona tome da svi učesnici mogu da nas čuju, trudićemo se da objašnjavamo dovoljno detaljno tako da nas svi razumeju… Ako pričamo sa devojkom na jastuku, sigurno joj se nećemo drati na uvo nego ćemo slatko šaputati… A to znači?

– „Da treba da se prilagodimo svakoj situaciji u kojoj razgovaramo sa drugima!“

– Treba adekvatno da se prilagodimo situaciji kolega. Adekvatno! Zamislite da ste nagazili nekoga u autobusu a on raširi osmeh od uva do uva 😀 i radosno ti kaže: „Nagazili ste me!“ Je l ’ dá dà bi bilo čudno?! Znači, kolega, da prilagođavanje može biti adekvatno ili neadekvatno. Neadekvatno prilagođavanje vodi prekidu komunikacije jer druga strana neće razumeti šta pokušavamo da joj kažemo, pa će želeti da što pre okonča tu komunikaciju (da ne kažem muku). Adekvatno prilagođavanje vodi ka uspešnoj komunikaciji, a to znači… Kolega?

– „To znači da treba da prilagodimo i jezik (da biramo reči), i sadržaj onoga što govorimo (količinu informacija, relacije), i način na koji govorimo (fraze, intonacija, pokreti).“

– A šta nam je potrebno da bismo se adekvatno prilagodili i imali uspešnu komunikaciju, te da bismo ostvarili svoje ciljeve i povezali se sa drugim osobama?

– „Potrebna nam je dobra volja!“

– Dobra volja?

– „Da! Ako ne postoji dobra volja kod svih učesnika, komunikacija ne može biti uspešna.“

– Dobro, dobro… Treba nam dobra volja… Treba i da čitamo dobre knjige, da se obrazujemo, da putujemo, da poštujemo tradiciju, da pratimo moderne tokove… Ali, šta je to što nam treba… Šta moramo…

– „Moramo da razumemo sebe – svoje potrebe i želje, i da se trudimo da razumemo druge – potrebe i želje osoba sa kojima komuniciramo.“

– To je to, kolega! Samo onaj ko razume sebe, odnosno svoje potrebe i načine na koje želi da ih zadovolji (želje), može da razume i drugoga. A ko razume drugoga može da teži valjanoj i sadržajnoj komunikaciji koja poboljšava kvalitet življenja. Da vam ispričam šta mi se desilo pre neki dan…

(Pretvaraću se da ga slušam – klimaću glavom, gledati ga u oči i osmehivati se kada se i on osmehne, a u stvari ću razmišljati o tome koliko želim da što pre završim sa ovim ispitom iz Komunikologije…)

– Ogladnim ja kad sam se vraćao sa fakulteta, tj. osetim potrebu za hranom. Osmislim način zadovoljenja te potrebe – odlučim da pojedem burek. Dakle, nađem se u situaciji u kojoj mi je potrebna komunikacija da bih zadovoljio svoju potrebu. I, odem do pekare, kad ono pekara puna kao oko! Prilagodim se ja datoj situaciji, učtivo se javim pri ulasku, sačekam, i kada sam došao na red, jednostavno kažem: „Dvesta sa sirom.“ Nisam naglabao sa prodavačicom o krizi i lošem vremenu. Nisam jer bih na taj način izazvao gnev kod drugih kupaca i stavio prodavačicu u nezavidan položaj da se trudi što je moguće ljubaznije da okonča komunikaciju. I onda bi me ubuduće mrko gledala. Ne, nisam. Rekao sam samo: „Dvesta sa sirom.“ Ona me upitala: „Za ovde ili za poneti?“ Rekoh: „Za poneti“, jer sam želeo da jedem u kancelariji. Ona mi je na to odgovorila: „Devedeset šest dinara.“ Nije me davila sa pitanjima tipa da li je to moj konačan odgovor, da li bih možda radije 200 sa mesom ili rol viršlu. Ne, nije me pitala da ne bih pobesneo od gladi i prekinuo razgovor. I onda bih verovatno izbegavao tu pekaru ubuduće. Ne, nije. Uzeo sam burek i otišao srećan jer smo zadovoljio svoju potrebu za hranom. Sa druge strane, prodavačica je uzela novac i ostala srećna jer je zadovoljila svoju potrebu za novcem. Ja ću opet doći po burek, i ona će mi ga opet prodati. Suma sumarum – imali smo jednu uspešnu komunikaciju. Dakle…

(Okej… nastavljamo dalje…)

– „Uspešna komunikacija predstavlja naizmeničnu razmenu, radi racionalnog i ciljno usmerenog stvaranja pouzdane podloge za buduće ponašanje.“

– Tako je, kolega! Proces komunikacije je samo delimično uspešan kada osoba koja prima informaciju shvata tu informaciju u skladu sa namerama osobe koja je tu informaciju poslala. Proces komunikacije je u potpunosti uspešan ako uspemo i da ostavimo pozitivan utisak na osobu sa kojom smo komunicirali, kako bismo imali pouzdanu podlogu za buduću saradnju. Odlično. Idemo na sledeće pitanje.

(A ti na sledeći članak o veštinama komunikacije.:-)

PODELI
Svaki članak koji sam napisao, za mene ima neki smisao. Ako u njima prepoznaš misli svoje, znači da nas ima dvoje.

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR