Otežava ili olakšava komunikaciju?

95

Iiiii, stigosmo do poslednjeg teksta serijala „Veštine komunikacije“ – pred nama je još tekst koji će nam baciti svetlo na neke „zablude“ o komunikaciji, odnosno o tome šta otežava, a šta olakšava komunikaciju. I ovaj članak ću realizovati kroz zamišljeni ispit iz Komunikologije, i nastaviću ga na prethodni – „Slušanje sa empatijom„.

– Vidim, koleginice, da ste i tu nešto pisali…

– „Da, evo… Tu sam nabrojala osnovne radnje koje mogu da olakšaju ili da otežaju komunikaciju.“

– Da vidimo… OSUĐIVANJE, KRITIKOVANJE – Na primer, kada nekome kažeš: Zašto si čekao toliko dugo da se gradivo nagomila?

– „Otežava komunikaciju.“ (81% korisnika Tržnog centra „Mudrac“ koji su pohađali kurs „Veštine komunikacije“ je dalo tačan odgovor na ovo pitanje)

– Dobro… ETIKETIRANJE – Na primer, kada nekome kažeš: Ti si ili velika lenčuga, ili veoma nesigurna osoba.

– „Otežava.“ (81%)

– Onda… POZIVI NA RAZGOVOR – Na primer, kada nekome kažeš: Zanima me to što pričaš. Volela bih da mi kažeš nešto više o tome.

– „Olakšava.“ (80%)

– SLUŠANJE SA EMPATIJOM – Na primer, kada se trudiš da razumeš potrebe i želje osobe sa kojom komuniciraš…

– „Isto olakšava.“ (78%)

– UPOZORAVANJE, PRETNJA – Na primer, kada nekome kažeš: Bolje bi ti bilo da slušaš šta ti se kaže.

– „Otežava, svakako.“ (77%)

– MORALISANJE, PROPOVEDANJE, NAVOĐENJE RAZNIH „TREBALO BI“ – Na primer, kada nekome kažeš: Ti znaš da kada dođeš na posao, svoje lične probleme treba da ostaviš kod kuće, gde im je i mesto.

– „Otežava.“ (77%)

– INTERPRETIRANJE, DIJAGNOSTIKOVANJE, ANALIZA – Na primer, kada nekome kažeš: Ti, u stvari, samo hoćeš da se izvučeš i da ništa ne radiš.

– „Otežava.“ (74%)

– NAREĐIVANJE, KOMANDOVANJE –Na primer, kada nekome kažeš: Prestani da se žališ, to mora tako da se uradi i gotovo.

– „Isto kao i upozoravanje ili pretnja – otežava!“ (73%)

– POTVRĐIVANJE – Na primer, kada slušajući nekoga „klimaš“ glavom i govoriš: A-ha…

– „Pošto je naglasak na „kada SLUŠAJUĆI nekoga“ – olakšava jer je reč o aktivnom slušanju.“ (57%)

– ISPITIVANJE, SASLUŠAVANJE – Na primer, kada nekome kažeš: Misliš li da je zadatak bio toliko težak? Koliko ti je vremena bilo potrebno da ga uradiš? Zašto si odustao? Zašto me nisi ranije pitao da ti pomognem?

– „Ispitivanje i saslušavanje ostavljaju negativan utisak na sagovornika i zato otežavaju komunikaciju. Čak i kada znamo da nismo krivi, i kada je razgovor čisto informativan, osećamo se nelagodno kada nas neko ispituje, a da ne pominjem saslušavanje. Zbog tog efekta koji nas tera da pazimo šta govorimo, nećemo biti slobodni da se izražavamo i želećemo da se komunikacija što pre okonča. Dakle, ispitivanje i saslušavanje otežavaju komunikaciju u opšetm slučaju.“ (49%)

– POVLAČENJE – Na primer, kada nekome kažeš: Hajde da pričamo o nečem prijatnijem!

– „Ovo je klasično izbegavanje… Ne zanima me kao se ti osećaš i šta te muči – hajde da pričamo o nečemu što je prijatnije za mene. Povlačenje otežava komunikaciju jer je prekida! Možda će komunikacija otići u nekom drugom i prijatnijem smeru, ali se prvobitna svrha izgubila, pa je i prvobitna namera ostala neuslišena, a time i prvobitna komunikacija neuspešna.“ (49%)

– SAVETOVANJE, NUĐENJE REŠENJA – Na primer, kada nekome kažeš: Bolje rasporedi vreme, pa ćeš onda moći da završiš sve obaveze.

– „Ovo je najjasnije ako se posmatra u kontekstu predstavljanja problema. Kada neko dođe i predoči nam svoju situaciju, onda od nas očekuje neku reakciju. Savetovanjem mi samo vraćamo lopticu dok se nuđenjem rešenja postavljamo kao šef koji zapoveda. Zato savetovanje i nuđenje rešenja najčešće imaju negativan efekat na komunikaciju.“ (39%)

– ARGUMENTISANJE – Na primer, kada nekome kažeš: Pogledajmo činjenice. Ostalo ti je još samo mesec dana do isteka roka.

– „Kada mi neko predoči činjenice, meni prosto dođe da ga pojedem! Okej ako sam tražila činjenice, ali uopšteno mene ne zanimaju činjenice nego kako se ja osećam! Gde sam ja u činjenicama i gde su tu moja osećanja?! Nema ih… Činjenice ne priznaju osećanja i zato otežavaju komunikaciju…“ (35%)

– PASIVNO SLUŠANJE (ĆUTANJE) – Na primer, kada nekome ne kažeš ništa već samo ćutiš i pažljivo slušaš.

– „Opet je naglasak na „PAŽLJIVO slušaš“… Kao što sam pomenula kod prethodnog ispitnog pitanja, ponekad je dobro da i tišina „govori“ (dok se svi povežu sa sobom, dok se desi proces razumevanja, dok se „odmeri“ pre nego što se izgovori). U tom smislu, i pasivno ali pažljivo slušanje olakšava komunikaciju.“ (23%)

– TEŠENJE – Na primer, kada nekome kažeš: Proćiće to. I ja sam se tako osećao/la, pa je prošlo.

– „Ovo je već kritična zabluda. Svi, sem onih koji su bili tešeni, misle da tešenje olakšava komunikaciju… a zapravo je otežava! Dok sam spremala ispit, jedan kolega me je zamolio da se čujemo preko skajpa i da mu pomognem da razume zašto tešenje otežava komunikaciju. Ja sam ga pozvala i rekla mu da mi je crkao računar i da ne mogu da mu se javim na skajp, na šta me je on pitao da li mogu preko mobilnog da idem na net, ili da pozajmim kompjuter od nekoga. E, tu sam ga ulovila! On me nije tešio kada je čuo da mi je crkao računar, jer bi time stavio tačku na našu komunikaciju. Tešenjem bi samo potvrdio da nema drugog rešenja osim da se pomirimo sa situacijom. Umesto da me teši, on je podstakao komunikaciju pitajući me da li postoji drugo rešenje! I razumeo je zašto tešenje otežava komunikaciju. :-)“ (19%)

– Sjajno koleginice! Skoro nisam čuo tako dobar primer. Kada bi neko samo zapisao ovo što ste Vi i kolega pre Vas izlagali… Nego, da vidimo još gde nas navodi na zabludu HVALJENJE, SAGLAŠAVANJE – Na primer, Kada nekome kažeš: Ti si veoma sposoban, sigurno ćeš naći načina da sam/a rešiš problem.

– „Drugim rečima, rekli smo sagovorniku – pošto si toliko sposoban, ti to možeš sam da uradiš i ja ti onda neću pomagati. Zbog toga je u opštem slučaju hvaljenje otežavajuća okolnost po komunikaciju. Naravno, postoje brojne situacije kada je hvaljenje podstrekač na komunikaciju (kao i ostali slučajevi). Na primer, kada iskoristimo kompliment da bismo započeli komunikaciju. Ipak, u situacijama kada se traži neko zajedničko rešenje, hvaljenje druge strane otežava komunikaciju. Isto je i sa saglašavanjem – i ono otežava komunikaciju jer predstavlja svršen čin. „Slažem se sa tobom“ – pa nećemo dalje da razgovaramo o tome. Naravno, kada umamo uspešnu komunikaciju, na kraju diskusije ćemo se svakako složiti (pa makar i da se ne slažemo). :-)“ (15%)

– Koleginice, ja mogu još samo da Vam se zahvalim, pošto sam Vam već upisao ocenu… Čestitam, i želim uspeh u komunikaciji! 🙂

– „Hvala.“ 🙂

(A mi nećemo čekati sledećeg studenta, već ćemo zaključiti serijal „Veštine komunikacije“ i nastaviti dalje sa suočavanjem sa strahom.)

PODELI
Svaki članak koji sam napisao, za mene ima neki smisao. Ako u njima prepoznaš misli svoje, znači da nas ima dvoje.

POSTAVI ODGOVOR